Milion građana BiH živi na minama

Sarajevo – Strategija protivminskog delovanja, koju je u aprilu ove godine doneo Savet ministara BiH, predviđa da bido 2019. godine Bosna i Hercegovina trebalo da bude država bez mina.Prema podacima Centra za uklanjanje mina u BiH (BHMAK) u ovom trenutku sa minama živi oko milion BiH građana, od kojih je njih 150.000 visoko ugroženo. Ispunjenje strateškog cilja podrazumeva deminiranje preostalih još 1.686 kilometara kvadratnih, odnosno 13.000 lokacija na kojima se, kako je procenjeno, nalazi ukupno oko 220.000 mina i neeksplodiranih ubojitih sredstava. Najugroženija područja su Unsko-sanski i Tuzlanski kanton, te linija razgraničenja između Republike Srpskei Brčkog i Tuzle.

Direktor Centra za uklanjanje mina u BiH Dušan Gavran tvrdi da su sve mine u BiH stavljene pod kontrolu i da će ova godina, što se tiče deminiranja, ostati upamćena kao najuspešnija. Prema njegovim rečima u 2008. od mina je očišćeno 15 kilometara kvadratnih, a u naredna dva meseca, kako je planirano, trebalo bi da bude očišćeno još dva kilometra kvadratna. Međutim, Gavran sa žaljenjem konstatuje i činjenicu da je „u ovoj godini od mina stradalo 39 osoba, od kojih je njih 19, među kojima je i šest deminera, izgubilo život, a preostalih 20 su teže, ili lakše ranjeni”. U većini slučajeva „uzrok nesreće bila je ljudska nepažnja, među stradalim najviše je onih koji su u obeleženim minskim poljima sekli šumu, iza njih su sakupljači starog gvožđa, zatim stočari, poljoprivrednici i ribolovci”. Od 1996. godine, dakle od početka akcije deminiranja do danas u BiH od mina je stradalo 1.666 osoba, od kojih 486 smrtno. Među stradalima je i 94 deminera, od kojih su njih 40 izgubili život. Inače, u ovom trenutku deminiranjem u BiH se bavi 3.100 akreditovanih deminera, angažovanih u pet vladinih, 16 nevladinih i 14 komercijalnih organizacija.

Proces deminiranja u BiH su i ove godine, kao i svih ranijih, isfinansirali, uglavnom, strani donatori koji su, podseća direktor Centra, „dali više nego što su obećali”.On istovremeno napominje da će finansije imati presudnu ulogu i u realizaciji plana u narednoj godini u kojoj bi „trebalo deminirati 30 kilometara kvadratnih, za šta je potrebno 80 miliona konvertibilnih maraka”. Do sada je obezbeđeno 59 miliona, ponovo zahvaljujući stranim donatorima.

(/slika2)Gavran u razgovoru za „Politiku” obezbeđenje novca navodi kao jedno od ukupno tri otvorena pitanja koje treba rešiti na nivou države, u smislu da „se u okviru budžeta predvide sredstva i za deminiranje, što trenutno nije slučaj”. Potrebno je doneti i zakon o protivminskom delovanju koji bi „tretirao obaveze i dužnosti svih koji učestvuju u planiranim akcijama”. Osim ovog zakona BiH je, smatra naš sagovornik, preko potreban i zakon o amnestiji građana koji dobrovoljno predaju naoružanje, municiju i neeksplodirana ubojita sredstva. „Građani BiH još uvek raspolažu velikom količinom naoružanja i spremni su da ga se reše, ali se plaše zakonskih sankcija”, kaže Gavran i procenjuje da bi trebalo doneti takav zakon koji bi, „ne samo amnestirao sve one koji bi vratili naoružanje, nego bi trebao biti i stimulativan u smislu da im garantuje i izvesnu novčanu nadoknadu”.