Obalska straža nemoćna da zaustavi izbeglice iz Libije

Od našeg dopisnika

Atina – Svakoga dana na Krit se iskrcava više od hiljadu migranata. U protekla četiri dana njih 3.000 je obalska straža spasla iz pretrpanih čamaca ostavljenih na otvorenom moru. Na Kritu je podignuta uzbuna jer novi talas migranata koji stižu sa libijske obale izaziva strah da će se ponoviti scenario od pre deset godina kada je preko teritorije Grčke prešlo više od milion migranata od kojih je jedan deo nezakonito ostao u zemlji.

Sada ih organi reda ponovo svakodnevno nalaze na plažama duž ostrva gde čekaju pomoć. Grčki televizijski kanali prikazuju snimke migranata koji pred očima zapanjenih kupača iskaču iz čamaca u more pokušavajući da se dokopaju obale. Ponavljaju se već viđene slike kada su stotine migranata u gomilama, na vrućini u luci čekali da negde budu prebačeni. Trenutno je jedan deo (migranti koji su dva meseca peške iz Sudana putovali do Libije, a zatim u čamcu proveli 40 sati) smešteni u sportskoj dvorani gde ih volonteri zbrinjavaju hranom i odećom. Među njima ima i nekoliko stotina žena sa malom decom, pa čak i sa bebama od nekoliko meseci.

Prihvatni centri koji su ranije funkcionisali sada su uglavnom zatvoreni, tako da se lokalne vlasti već suočavaju sa problemima jer u toku jednog dana prema Atini može da se transportuje najviše dve stotine ljudi. Lokalna zajednica je podeljena, ali su sve glasniji zahtevi da vlasti što pre pronađu rešenje di migranti odu sa Krita. Reakcije meštana su vrlo glasne i burne, često mora i policija da interveniše.

Libijska obala je trenutno najslabije čuvana granica, što trgovci ljudima koriste za prebacivanje nesrećnih ljudi koji beže od sukoba i nemaštine i svaki od njih za prelazak plaća po 4.000 evra. Broj migranata koji iz Libije prelazi u Grčku porastao je za 173 procenta, i prema podacima UN do sredine juna to je 16.290 dolazaka. Najugroženiji je Krit na koji je u poslednje vreme već stiglo 60 pretrpanih čamaca, što je ravno broju koji je 2024. zabeležen za celu godinu.

Dogovori sa Libijom su za sada bili neuspešni. Zbog institucionalne neravnoteže u Libiji i unutrašnjih sporova oko legitimiteta između istočnolibijske i međunarodno priznate vlade, blokirana je evropska delegacija koja je došla da bi se razgovaralo o zaustavljanju krijumčarenja ljudi. Naime, delagaciji Evropske unije na čelu sa komesarom za migraciju Magnusom Brunerom i ministrima unutrašnjih poslova i azila Grčke, Italije i Malte koja je prethodno u Tripoliju razgovarala sa međunarodno  priznatom vladom, u Bengaziju, gde je sedište tzv. istočne vlade, proglašeni su „personama non grate” i vraćeni. Objašnjenje je da se prethodno sa Bengazijem nisu dogovorili o poseti, da je „reč o kršenju nacionalnog suvereniteta i diplomatskih normi” i da „EU pokušava da Tripoli nametne kao jedinog libijskog relevantnog partnera”.

Na taj način, posredno se komplikuje i pozicija Grčke posle prošlonedeljne posete grčkog šefa diplomatije Jorgosa Gerapetritisa Tripoliju gde je sa feldmaršalom Halifom Haftarom razgovarao upravo o jačanju bilateralne saradnje u borbi protiv krijumčarskih mreža i kontroli morskih zona. Uslovno postignut sporazum sa vladom premijera Osama Hamada koja nema legitimitet nad celom teritorijom dovodi se u pitanje jer vojni lider istočnog dela Khalif Haftar poručuje da je dogovor nevažeći jer je Atina pokušala da njih zaobiđe kao pregovarače i da sa premijerom paralelne vlade ne može da se dogovara u ime cele zemlje. Grčka je ponudila resurse za jačanje libijske kontrole obale, što bi trebalo da podrazumeva zajedničko patroliranje i presretanje čamaca, a prvi konkretan korak je raspoređivanje u blizini libijskih teritorijalnih voda dve grčke fregate i jednog broda kako bi se suzbio novi migracioni talas. Grčka traži i pomoć evropskih agencija, poput Fronteksa. Libija se, kako je bilo dogovoreno, obavezala da presreće i vraća čamce pre nego što napuste njene teritorijalne vode kako bi zaustavila njihov ulazak u međunarodne vode.

Novi ministar migracije i azila Tanasis Plevris, koji je bio u sastavu evropske delegacije kojoj Bengazi nije dozvolio pristup, namerava da, kada je reč o migraciji, sledi tvrdu liniju i desničarske stavove po kojima je već poznat u javnosti.  Naime, on je 2013. izjavio da „granice ne mogu da se čuvaju ako nema mrtvih i da ne bi bilo loše da se puca na migrante koji pokušavaju da pređu granicu sa Turskom”. Mediji podsećaju da je takođe tvrdio da migrante treba lišiti hrane i vode, zdravstvene pomoći kako bi im se u Grčkoj obezbedila „lošija egzistencija nego u njihovim domovinama”.