Zaokret u predmetu „Dodik" je sve iznenadio

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Kako je političko-pravni sukob koji je mesecima punio naslovne strane i dizao tenzije u zemlji gotovo preko noći dobio neočekivan preokret – predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsednik parlamenta Nenad Stevandić i premijer Radovan Višković pristali su da se pojave pred Sudom BiH, a tamošnje pravosuđe im je ekspresno ukinulo pritvor?

Brzina kojom su institucije koje su do juče bile meta oštrih kritika iz Banjaluke, sada postale adresa navodno tihe koordinacije, otvorila je prostor za spekulacije o pozadini ovog „mekog spuštanja” krize.

Pitanje koje najviše provejava u pitanjima novinara i pojedinim medijskim spekulacijama i analizama jeste – da li je sve deo šireg političkog dogovora, orkestriranog izvan BiH? Najdalje u tome idu spekulacije koje kruže sarajevskim političkim i medijskim krugovima da je u ovom „obrtu” posredovao deo američke administracije, onaj koji održava komunikacijske kanale s Banjalukom i da su oni navodno odigrali ključnu ulogu u „džentlmenskom rešenju” ovog slučaja, uz prećutni pristanak i dela međunarodne zajednice koja je tražila deeskalaciju.

Povod za zaključak o „tajnim pregovorima” po pisanju portala „Istraga” bio je najava dolaska Trampovih ljudi u Predsedništvo BiH. Naime, mediji su javili kako je visoka delegacija nove američke administracije, predvođena pomoćnikom državnog sekretara SAD za Evropu Brendonom Hanrahanom i njegovim zamenikom Markom Flemingom, stigla u Sarajevo. Hanrahan je juče razgovarao sa članovima Predsedništva BiH. Dok domaće diplomate u poseti tako visoke delegacije iz Amerike vide potvrdu da je BiH „došla na dnevni red”, ali navode da od posete ne očekuju ništa spektakularno, suprotna saznanja sarajevskih medija, po mišljenjima iz Srpske, plasiraju se verovatno kako bi se na američku administraciju stvorio dodatni pritisak i kako bi se primorali da se ne mešaju u politički proces za koji se tvrdi da je pred Sudom BiH započet uz asistenciju prethodne američke administracije.

Neki pak konstatuju da je pravosuđe postupilo onako kako to radi i inače – kada su se oni koje tužilaštvo sumnjiči za „napad na ustavni poredak” odazvali – ukinut im je pritvor, ali se onda postavlja novo pitanje da li bi se najviši zvaničnici Srpske tek tako odazvali da prethodno nisu bili ubeđeni u povoljan ishod. To otvara novi prostor za spekulacije u koje je deo federalnih medija upetljao i nevidljive prste američke administracije, pa portal „Istraga” „raskrinkava” slučaj saznajući bez pozivanja na konkretne izvore da je sve zapravo deo dogovora o tobož novom preslaganju na političkoj sceni RS, ali tako što bi predsednik RS možda mogao biti oslobođen, u zamenu za povlačenje iz politike.

Ipak, po nekim realnijim utiscima za sada je ponuđen scenario „bez gubitnika”, kojim bi Sud BiH zadržao formalni integritet, a Banjaluka dobila izlaz iz krize bez političke štete. Iako se donedavno činilo da je institucionalni sukob između vlasti Republike Srpske i pravosuđa na nivou BiH došao do tačke bez povratka – posebno u trenucima kada se strepilo da li će u Istočnom Sarajevu jedna policija krenuti na drugu ili usled bure zbog naredbe Sipi izdate od MUP-a RS da isprazni svoje prostorije u Banjaluci, što se na jedan dan i dogodilo – niz iznenadnih poteza u minulih nekoliko dana potpuno je promenio dinamiku.

Najpre se, bez velike pompe, u Sudu BiH 4. jula pojavio predsednik RS Milorad Dodik, uprkos višemesečnom ignorisanju poziva iz Sarajeva – koliko je trajala i hajka da „mora biti priveden”, a samo nekoliko dana kasnije, istim putem krenuli su i Stevandić i Višković. Ishod je bio identičan – svi su oslobođeni pritvora koji im je ranije bio određen u odsustvu, uz simbolične mere zabrane. U Sarajevu su političari, koji su do juče tražili odlučno postupanje prema „ beguncima iz RS” iznenada ublažili retoriku, a deo njih u svemu vidi kapitulaciju pravosuđa.

Ukidanje pritvora se od strane predsednika Visokog sudskog i tužilačkog saveta (VSTS) BiH Sanina Bogunića objašnjava kao razuman „tehnički potez” nakon što su se osumnjičeni odazvali pozivu.

Vlast u Srpskoj ćuti ili dosta suzdržano komentariše ukidanje pritvora, izbegavajući da direktno slavi epilog – što u nekim krugovima dodatno rasplamsava uverenje da je dogovor tobož već postignut iza kulisa. Naime, to što su ukinuti pritvor i lokalna poternica, olakšaće kretanje zvaničnicima RS, ali ključni proces i dalje traje – drugostepena presuda Dodiku za nepoštovanje odluka (ne)imenovanog visokog predstavnika tek treba da bude izrečena.

„Zvaničnici RS pristupili su Sudu BiH onda kada su oni to odlučili, pre toga se privođenje nije moglo sprovesti u delo i to smo jasno videli i dokazali. Dakle, Srpska je ta koja suvereno donosi odluke i ovaj potez je dodatno potvrda tog suvereniteta”, kaže poslanik vladajućeg SNSD-a Srđan Mazalica. U RS opozicija kritikuje vlast zbog „teatra i nedoslednosti” – najpre su odbijali sud i pravosudne pozive, a potom se, kako kažu „odazvali bez otpora”. Lider PDP-a Draško Stanivuković je radi toga najavio čak i krivičnu prijavu, tvrdeći da je Dodik otišavši u Sud BiH prekršio odluke Narodne skupštine RS.

Vlasti u RS pak sugerišu opoziciji da pažljivije pročita zakone o zabrani rada Suda i Tužilaštva BiH na teritoriji RS, jer u njima piše da se tim institucijama zabranjuje rad u Srpskoj. „Zvaničnici RS otišli su u Sarajevo”, navode u SNSD-u.

Iz toga proizilazi da možda sve i nije deo zakulisnog dogovora, već samo manevar kako bi predstavnici RS sa sebe skinuli teret otežanog kretanja, a da neki od zakona koji suspenduju ingerencije BiH i dalje ostaju na snazi, barem do ishoda procesa protiv predsednika RS ili korekcija rada Ustavnog suda BiH i odlaska stranih sudija. U Sarajevu deo glasova takođe ne krije nelagodu – smatraju da je Sud BiH kapitulirao i da je čitav proces obesmišljen.