Kada gori svaki ćošak zemlje

Dan poput 7. jula ove godine – ne pamtim, a radim od 1996. godine. Kao tim Sektora za vanredne situacije (SVS) MUP-a bili smo angažovani u Grčkoj, gde smo imali mnogo zahtevnih i kritičnih požara. Ali tu smo bili na jednoj lokaciji ma koliko ona bila velika i gasili vatru ma kakvu jačinu imala. Ali ovo da gori svaki ćošak zemlje u karijeri nisam imao. Natovareni opremom teškom desetine kilograma na četrdeset stepeni, kolege su taj dan neumorno satima gasili vatru. Iako iscrpljeni od vatre i vrućine, nisu odustajali od toga da spasu što se spasti može. I zbog toga ističem da smo dali sve od sebe, poslednji atom snage, da učinimo sve kako bi šteta bila što manja, kaže u razgovoru za „Politiku” pukovnik Davor Vidović, pomoćnik načelnika Uprave Vatrogasno-spasilačke jedinice i vođa specijalističkog tima za spasavanje iz ruševina SVS-a.

Vidović je učestvovao u gašenju požara u Grčkoj – na Eviji i Volosu – vodio naš tim u spasavanju ljudi iz ruševina posle zemljotresa u Turskoj i Albaniji, bio na čelu srpskih spasilaca posle bujične poplave u Donjoj Jablanici u Bosni i Hercegovini... Na Ivanjdan 7. jula vatrogasci su, kaže naš sagovornik, imali više od 600 intervencija. Poređenja radi, prošle godine na isti dan, napominje, imali su 45 intervencija.

– Ove godine za požare poklopio se nekoliko „idealnih” uslova. Na svakom kraju zemlje bilo je suve trave, nepokošenog žita, strnjike, zapuštenih imanja i sela, kuća obraslih žbunjem i šipražjem, šume... Duvao je i jak vetar, pa je cela teritorija Srbije bila ugrožena, a to se skoro do sada nikada nije desilo. Nije samo postojala opasnost u Vojvodini. Imali smo ozbiljne intervencije u Zapadnoj Srbiji, u Užicu, na Tari, u Valjevu, Mionici, Ubu, zatim u Šapcu, u Istočnoj Srbiji, čak je i na Vršačkom bregu u jednom trenutku bilo „gusto”. Problema je bilo u Kruševcu, Kraljevu, Kragujevcu... goreli su objekti, spasavali smo sela. Posebno je teško bilo u celom Topličkom okrugu, gde je „gorela zemlja” – priča Vidović.

Zbog toga, kako je objasnio, nije postojala mogućnost brzog prebacivanja snaga s jedne na drugu stranu zemlje, što se, tvrdi on – inače radi.

– Čim su se stekli uslovi, krenuli su vatrogasci iz Vojvodine, Beograda, Smedereva, Požarevca... na jug, tamo gde je postojala veća potreba – objasnio je naš sagovornik.

Trenutno, kako je rekao, na teritoriji naše zemlje nema velikih požara na otvorenom, a one sporadične vatrogasci-spasioci uspevaju brzo da ugase.

– Sada vatrogasci nisu opterećeni kao 7. jula, kada je bukvalno gorela cela Srbija – ističe Vidović. Tog dana su, kako navodi, za 12 sati, od sedam do 19 časova, imali 628 prijavljenih požara, i to od krajnjeg severa do najniže južne tačke naše zemlje. Na terenu je bilo angažovano više od 2.000 vatrogasaca-spasilaca, a u pomoć su im priskočile kolege iz dobrovoljnih vatrogasnih jedinica, članovi Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, pripadnici policije, vojske, civilne zaštite, radnici komunalnih preduzeća i volonteri, pa je požare gasilo oko 3.500 ljudi. U akciji je učestvovalo više od 700 vozila, kao i tri helikoptera Helikopterske jedinice MUP-a Srbije – dve „superpume” i „kamov K-32”. Oni su intervenisali iznad Šumadijskog i Topličkog upravnog okruga.

– Ovakvu godinu, odnosno prošli mesec, odavno ne pamtimo. Jun je bio jedan od najsušnijih i najtoplijih otkako se prati vremenska prognoza. Zbog toga smo već prošlog meseca imali povećan broj intervencija. Godišnje imamo od 35.000 do 45.000 izlazaka na teren, ali smo od početka godine već imali 21.000 intervencija. U odnosu na prošlu godinu to je više za oko sedam odsto, i to najviše zbog požara. Od početka temperaturnog toplotnog talasa imali smo 7.000 intervencija, od čega smo u 5.000 slučajeva gasili požare na otvorenom. U odnosu na prošlu godinu to je tri puta, odnosno 284 odsto više – kaže Vidović.

Ono što se dešavalo u junu nastavilo se, nažalost, i početkom jula. Sve je to rezultiralo „paklom na zemlji”. Možda, ocenio je Vidović, situacija i ne bi bila tako kritična da veliki broj požara nije nastao zbog ljudskog nemara, a često i namere.

– Već decenijama pokušavamo da iskorenimo uvreženu praksu paljenja strnjike, da ubedimo domaćine da u dvorištima nakon čišćenja ne spaljuju biljne ostatke. Ali ima i drugih uzroka požara. Dešava se da elektrokablovi zbog visoke temperature varniče, kao i šine kada prođu vozovi, pa se lako zapali okolna trava i plamen brzo proširi... Ipak, smatram da ljudski faktor najviše utiče na izbijanje požara – napominje on.

Požari nisu kako treba ni ugašeni, a Srbiju je zahvatila superćelijska oluja.

– U jednom trenutku je na preporuku Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije pokrenuto upozorenje građana na oluju. Deo zemlje zahvatila je kiša i jak vetar. Strahovali smo od olujnog vetra koji bi mogao da duva i ne donese kišu, što bi samo ubrzalo širenje požara i napravilo još veći haos. Srećom, to se nije dogodilo, pa smo 8. jula intervenisali samo 11 puta zbog oluje. Ostalo su rešavale lokalne komunalne službe. To nam je omogućilo da preusmerimo snage u delove zemlje gde su bile potrebne – zaključuje Vidović.