Milijarde bez kontrole

U 2005. godini, poslednjoj za koju je dostavio izveštaj, NIS je za male i velike javne nabavke potrošio 6.902.337.000 dinara, što je i tada bilo oko 80 miliona evra. To mu je donelo drugo mesto, posle prvoplasiranog „Telekoma”, na listi najvećih naručilaca po vrednosti obavljenih javnih nabavki.

Međutim, kao što svoje nabavke nije prijavljivao niti tražio saglasnost kad ne ide na tender već pare troši pogađajući se, ni godišnje izveštaje za 2006. i 2007. godinu NIS nije prosleđivao Upravi za javne nabavke. Ovogodišnji bi, što posle svega niko i ne očekuje, po zakonu trebalo da dostavi do 28. februara 2009. godine.

Najveći ugovori

O obimu nabavki NIS-a dovoljno govori i činjenica da je prema zvanično obelodanjenim podacima, u Analizi o poslovanju javnih preduzeća u 2007. godini koju je sačinio Republički zavod za razvoj, nacionalna naftna kompanija u razvojne i investicione aktivnosti uložila 6,9 milijardi dinara. Za ovu godinu bilo je predviđeno ulaganje od 22,1 milijardu dinara. Da je reda i zakona, te investicione aktivnosti morale bida prođu kroz sistem javnih nabavki.

Međutim, izveštaji drugih velikih naručilaca govore o količini novca koju vrti NIS. Osim što bi, da zakon primenjuje, bio jedan od najvećih ili možda i najveći naručilac, NIS je sigurno najveći ponuđač po vrednosti poslova koji su mu drugi naručioci, koji rade po Zakonu o javnim nabavkama i šalju svoje izveštaje, dodelili. Vrednost Upravi prijavljenih a NIS-u dodeljenih ugovora u 2007. bila je gotovo 10 milijardi, tačnije 9.872.652.000 dinara. Najveći ugovor u toj poslednjoj godini za koju su naručioci slali izveštaje potpisan između Elektroprivrede Srbije, kao naručioca, i Naftne industrije Srbije, kao ponuđača, vredan je 2.500.000.000 dinara. NIS je velike poslove te godine dobio i od Železnica (1.017.380.000 dinara), Termoelektrane „Nikola Tesla” (565.136.000), pa još jedan od Elektroprivrede Srbije (450.000.000) i od Ministarstva odbrane (430.400.000 dinara).

Mada se, na osnovu podatka da u Evropskoj uniji 15 odsto bruto domaćeg proizvoda odlazi na javne nabavke (u zemljama u razvoju taj procenat je mnogo veći), procenjuje da Srbija na nabavke, koje bi trebalo da su javne, potroši najmanje četiri milijarde evra, Upravi je u 2007. godini prijavljeno 122.587 javnih nabavki čija je ugovorena vrednost 187,5 milijardi dinara. Čak 85 odsto tog iznosa odlazi na ugovore velike vrednosti koji se dodeljuju po zakonom propisanoj proceduri, a 63 odsto na ugovore koje su kao naručilac potpisala javna preduzeća.

Grešni i komunalci

– Detaljnija analiza registrovanih javnih nabavki ukazuje da u nabavkama javnih preduzeća itekako ima prostora i mogućnosti za uštede – ukazuje Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke i to argumentuje konkretnim podacima.

(/slika2)Javna preduzeća, kaže, učestvuju sa dve trećine u ukupnoj vrednosti javnih nabavki u Srbiji (na ugovore državnih organa knjiži se 16, javnih ustanova 12, gradskih i opštinskih uprava devet odsto ukupno potrošenog novca), a njihove uštede, merene razlikom između procenjene i ugovorene vrednosti nabavki u tri poslednje godine, bile su ispod prosečenih. Dok su u 2007. godini ukupne uštede kod registrovanih nabavki velike vrednosti (oko 30.593 ugovora) iznosile 18,2 milijarde dinara ili 11,4 odsto i bile dva i po puta veće nego u 2005.g odini, javna i druga preduzeća koja obavljaju delatnosti od opšteg interesa uštedela su deset odsto. Prosek su „vadile” javne ustanove sa 18 i državni organi sa 12 odsto uštede, dok su gradske i lokalne samouprave svoje velike javne nabavke ugovarale po cenama pet odsto višim od procenjenih. Lokalna samouprava imala je uštede ispod proseka u čak četiri, a javna preduzeća u tri od šest godina, koliko se prate cenovni efekti javnih nabavki.

Izuzme li se NIS koji zakon javno i glasno, uz prećutnu saglasnost svog stopostotnog vlasnika – države, tri godine nije priznavao, veliki problem su i lokalna komunalna preduzeća. Krijući se iza opština i valjda računajući da daleko od očiju u Beogradu, daleko i od sankcija, mnogo je onih koji i posle opomena ne dostavljaju izveštaje, pa se tako i ne zna ni da li ni kako primenjuju zakon.

Na njihov značaj za primenu Zakona o javnim nabavkama, ali i kretanja u javnom sektoru ukazuje i poslednja Analiza poslovanja javnih preduzeća, po kojoj, osim 17 republičkih kompanija, u Srbiji posluju i 484 lokalna komunalna javna preduzeća koja su odreda, po zakonu, naručioci javnih nabavki.

Sutra: Tuženi a nekažnjeni