Po­prav­ka pe­ron­skih gre­da na Pro­ko­pu

Ne­pu­ne dve go­di­ne ot­ka­ko je otvo­re­na, glav­noj že­le­znič­koj sta­ni­ci „Be­o­grad ‒ cen­tar”, po­zna­ti­joj kao Pro­kop, po­no­vo sle­di re­kon­struk­ci­ja – ovog pu­ta pe­ron­skih gre­da na ko­ji­ma su se po­ja­vi­le na­pr­sli­ne jer je ar­ma­tu­ra u tim gre­da­ma znat­no ma­nja od pro­jek­to­va­ne i tre­ba da se oja­ča­ju. Za­to je in­ve­sti­tor „In­fra­struk­tu­ra že­le­zni­ce Sr­bi­je” kra­jem ma­ja do­bi­la lo­ka­cij­ske uslo­ve za re­kon­struk­ci­ju pe­ron­skih gre­da. One su, ka­ko na­vo­di to dr­žav­no pred­u­ze­će, iz­gra­đe­ne 1997. go­di­ne i „taj deo sta­ni­ce ni­je ob­u­hva­ćen ra­do­vi­ma na iz­grad­nji no­ve sta­nič­ne zgra­de u Pro­ko­pu, ko­ja je otvo­re­na 2023. go­di­ne”.

Sta­nič­nu zgra­du na plo­či iz­nad pe­ro­na, kao fi­nan­si­jer i part­ner dr­ža­ve, po­di­gla je kom­pa­ni­ja „Rej­lvejl si­ti”, u ve­ćin­skom vla­sni­štvu bi­zni­sme­na Bra­ni­sla­va Gru­ji­ća. Ugo­vor je pred­vi­đao da se u pr­voj fa­zi iz­gra­di sta­nič­na zgra­da i deo par­kin­ga, a po­di­za­nje broj­nih po­slov­no-ko­mer­ci­jal­nih obje­ka­ta od po pet spra­to­va pla­ni­ra­no je u skla­du sa tr­ži­šnom i po­slov­nom po­li­ti­kom part­ne­ra. Na osno­vu ugo­vo­ra dr­ža­va je ustu­pi­la plo­ču na ko­ti 105, gra­đe­vin­ska do­zvo­la za sta­nič­nu zgra­du do­bi­je­na je 2022, a gra­di­li­šte je go­to­vo ne­pri­met­no otvo­re­no iste go­di­ne, po­čet­kom av­gu­sta. Upo­treb­nu do­zvo­lu sta­ni­ca je do­bi­la tek ove go­di­ne.

Pe­ron­ski deo Pro­ko­pa otvo­ren je u ja­nu­a­ru 2016. Sta­ni­ca je pret­hod­nih go­di­na pro­ki­šnja­va­la, na dru­štve­nim mre­ža­ma put­ni­ci su de­li­li snim­ke i fo­to­gra­fi­je na ko­ji­ma se vi­de ko­fe sa vo­dom, ali i pu­ko­ti­ne na de­lo­vi­ma ovog kom­plek­sa. Jav­nost je ta­da, kao i sa­da, po­sta­vi­la pi­ta­nje bez­bed­no­sti sta­nič­ne zgra­de, kroz ko­ju dnev­no pro­đe na hi­lja­de put­ni­ka, za­tim ka­da su uoče­ne pu­ko­ti­ne na gre­da­ma, da li su no­vi objek­ti sa­gra­đe­ni na plo­či mo­gli do­dat­no da op­te­re­te po­sto­je­ću kon­struk­ci­ju... Ne­ka od ovih pi­ta­nja „Po­li­ti­ka” je pre­kju­če upu­ti­la „In­fra­struk­tu­ri že­le­zni­ce Sr­bi­je”, ali od­go­vo­re ni­smo do­bi­li. U sa­op­šte­nju tog pred­u­ze­ća, kao i Mi­ni­star­stva gra­đe­vi­nar­stva, sa­o­bra­ća­ja i in­fra­struk­tu­re, ko­je je iz­da­lo lo­ka­cij­ske uslo­ve za re­kon­struk­ci­ju pe­ron­skih gre­da, sto­ji da je sta­ni­ca „u pot­pu­no­sti bez­bed­na za ko­ri­šće­nje i funk­ci­o­ni­sa­nje že­le­znič­kog sa­o­bra­ća­ja”.   

„Rej­lvej si­ti” u pi­sa­nim od­go­vo­ri­ma na­šem li­stu na­vo­di da pre ne­go što je za­po­čeo grad­nju sta­nič­ne zgra­de ni­je znao za pro­blem na gre­da­ma u pe­ron­skom de­lu sta­ni­ce. Pre bi­lo ka­kvih ra­do­va, 2020. go­di­ne an­ga­žo­vao je Gra­đe­vin­ski fa­kul­tet iz Be­o­gra­da da is­pi­ta po­sto­je­ću ar­mi­ra­no­be­ton­sku kon­struk­ci­ju. „Gra­đe­vin­ski fa­kul­tet za­klju­čio da je kon­struk­ci­ja iz­ve­de­na kva­li­tet­no, bez uoče­nih od­stu­pa­nja od ge­o­me­tri­je i bez ne­do­sta­ta­ka u smi­slu na­ru­še­ne no­si­vo­sti, sta­bil­no­sti i upo­tre­blji­vo­sti”, na­vo­di „Rej­lvej si­ti” i pre­ci­zi­ra:

‒ Ne­do­sta­ci su vi­zu­el­no iden­ti­fi­ko­va­ni na­knad­no na ne­ko­li­ko gre­da u dve ose i na­kon to­ga an­ga­žo­van je In­sti­tut IMS A.D., ko­ji je oba­vio de­talj­na is­pi­ti­va­nja. Za­klju­če­no je da pri­li­kom iz­grad­nje re­a­li­zo­va­ne pre vi­še de­ce­ni­ja, a što zna­čaj­no pret­ho­di na­šem an­ga­žo­va­nju na ovom pro­jek­tu, u po­me­nu­tim ar­mi­ra­no­be­ton­skim gre­da­ma ar­mi­ra­nje ni­je iz­vr­še­no u sve­mu u skla­du sa pro­jekt­no-teh­nič­kom do­ku­men­ta­ci­jom, usled če­ga su se po­ja­vi­le pr­sli­ne. Za­klju­če­no je i da iden­ti­fi­ko­va­ne pr­sli­ne ne ugro­ža­va­ju no­si­vost i sta­bil­nost ar­mi­ra­no­be­ton­ske kon­struk­ci­je is­pod i iz­nad plo­če te da ne pred­sta­vlja­ju bez­bed­no­sni ri­zik za po­se­ti­o­ce i za­po­sle­ne, ali da je s ci­ljem traj­nog oču­va­nja no­si­vo­sti i sta­bil­no­sti u du­žem vre­men­skom pe­ri­o­du po­želj­na iz­ve­sna sa­na­ci­ja pred­met­nih po­zi­ci­ja. „In­fra­struk­tu­ra že­le­zni­ce Sr­bi­je A.D.” po­kre­nu­la je po­stu­pak sa­na­ci­je. Raz­u­me­va­nja ra­di, ar­mi­ra­no­be­ton­ska kon­struk­ci­ja is­pod plo­če, sa­ma plo­ča i pred­met­ne gre­de gra­đe­ni su ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja i u vi­še fa­za, po­čev od 1977. go­di­ne na­da­lje. Na­še an­ga­žo­va­nje li­mi­ti­ra­no je na iz­grad­nju sa­dr­ža­ja iz­nad po­sto­je­će plo­če” – na­vo­de u „Rej­lvej si­ti­ju”.  

Grad­nja sta­nič­ne zgra­de i dru­gih obje­ka­ta iz­nad plo­če ni­je ima­la uti­ca­ja na no­si­vost i sta­bil­nost gre­da, na­gla­ša­va ova kom­pa­ni­ja.

– Iz­grad­nja obje­ka­ta iz­nad po­sto­je­će ar­mi­ra­no­be­ton­ske plo­če kon­ci­pi­ra­na je i iz­ve­de­na uz pri­me­nu tran­sfer­ne ar­mi­ra­no­be­ton­ske kon­struk­ci­je iz­gra­đe­ne iz­nad po­sto­je­će plo­če, a ka­ko bi se op­te­re­će­nja od obje­ka­ta iz­gra­đe­nih iz­nad po­sto­je­će plo­če ade­kvat­no ras­po­re­di­la na po­sto­je­ću ar­mi­ra­no­be­ton­sku kon­struk­ci­ju is­pod plo­če – na­vo­di „Rej­lvej si­ti” i pre­ci­zi­ra da je pro­jek­to­va­nje obje­ka­ta iz­nad po­sto­je­će plo­če re­a­li­zo­va­no na osno­vu „pro­jekt­no-teh­nič­ke do­ku­men­ta­ci­je do­sta­vlje­ne od stra­ne ’In­fra­struk­tu­re že­le­zni­ce Sr­bi­je A.D.’, a na ba­zi ko­je su po­me­nu­ta plo­ča i sa­dr­ža­ji is­pod plo­če iz­gra­đe­ni”.

„In­fra­struk­tu­ra že­le­zni­ce Sr­bi­je”: sa­na­ci­ja dva stu­ba na­red­nih da­na

Pla­ni­ra­ni ra­do­vi ob­u­hva­ta­ju sa­na­ci­ju dva stu­ba is­pod ko­te 105,5 i ti ra­do­vi po­če­će na­red­nih da­na, a nji­ho­va vred­nost iz­no­si oko tri mi­li­o­na di­na­ra, na­ve­de­no je na saj­tu „In­fra­struk­tu­re že­le­zni­ce Sr­bi­je”:

„Za ne­ko­li­ko me­se­ci po­če­će i ra­do­vi na oja­ča­va­nju pe­ron­skih gre­da is­pod ko­te 105,5, a vred­nost tih ra­do­va iz­no­si­će oko 28 mi­li­o­na di­na­ra. Sa­na­ci­ja ob­u­hva­ta lo­kal­nu zo­nu ošte­će­nja i ute­za­nje gor­njeg de­la stu­ba, sa ci­ljem po­ve­ća­nja nje­go­ve no­si­vo­sti i sma­nje­nja sta­tič­kih uti­ca­ja. To­kom iz­vo­đe­nja ovih ra­do­va ne­će bi­ti ob­u­sta­ve že­le­znič­kog sa­o­bra­ća­ja u Pro­ko­pu.”