Političke krize i zdravlje

Uobičajeno je da kada govorimo o zaraznim bolestima pominjemo inkubaciju. To je vreme koje protekne od početka delovanja nekog mikroba na čovečje telo do pojave prvih simptoma bolesti. Ukoliko je kraća, utoliko je opasnost od pojave epidemije veća. Inkubacija postoji i kada je reč o hroničnim nezaraznim bolestima. A činioci koji su uzrok takvih bolesti drugačije su prirode.

O njima je govorio američki psiholog Maslov. U svom pristupu političkoj krizi i njenom delovanju na ljudsko zdravlje Maslov je pošao od ljudskih potreba koje su krizom kompromitovane i uslovljavaju lišavanje ljudi raznih potreba, što deluje loše na ljudsko telo i izaziva razne poremećaje telesnog i duševnog zdravlja.

Iz Maslovljeve tabele potreba izabrao sam najvažnije ideje koje su uzrok nastanka poremećaja zdravlja. Politička kriza stvara kod pojedinca osećaj nesigurnosti i remeti pristup u zadovoljavanju osnovnih potreba. Ako je reč o hrani, onda se javljaju poremećaji zdravlja zbog siromaštva i slabe ishrane, što u krajnjoj liniji dovodi do slabljenja imuniteta i raznih bolesti.

Politička nestabilnost je uzrok nastanka osećaja ugroženosti života. Zbog dugotrajnog stresa, straha, uznemirenosti i nesigurnosti, posle izvesnog vremena dolazi do poremećaja zdravlja mnogih sistema organa, mozga, srca i krvih sudova, organa za varenje, poremećaja nervnog sistema, pozitivnih emocija, seksualnosti...

Politička kriza i nestabilnost remete zadovoljavanje osnovnih društvenih potreba za pripadnošću, podrškom okoline i prijateljstvom. Ruše se društvene veze. Remeti se i odnos u okviru porodice. Osoba se povlači iz javnosti ili biva izolovana uticajem političkog sistema. Vremenom dolazi do depresije i rušenja imuniteta i pojave raznih poremećaja zdravlja. Politička kriza utiče na gubitak samopoštovanja i pojavu besmislenosti u životu. Ovakvo stanje dovodi do ozbiljnih poremećaja u funkcionisanju nervnog sistema i duševnog zdravlja. Politička kriza utiče na mogućnost samoostvarenja pojedinca, lični razvoj i korišćenje fizičkih i intelektualnih potencijala. Prekidaju se školovanje, karijera i napredak u struci, ruše se ambicije... Povećana frustracija dovodi do osećaja besmisla života, pa i pomisli na samoubistvo.

Političke krize ne izazivaju direktno bolesti, ali stvaraju uslove u kojima one lakše nastaju i šire se – kroz siromaštvo, slom zdravstvenih sistema, migracije i ratove. Bolesti s dugom inkubacijom posebno su problematične, jer ih je teže otkriti i kontrolisati u ranoj fazi. Ovi poremećaji ne nastaju „preko noći”. Njihova duga i tiha inkubacija čini ih opasnim, jer ostaju neprepoznati dok ne prerastu u hronična oboljenja. Političke krize koje traju godinama mogu postati kolektivna trauma s fiziološkim posledicama.

Koliko je to veliki zdravstveni problem najbolje je pogledati o kojim se poremećajima zdravlja radi i kolika je njihova inkubacija:

Sistemski poremećaji kao što su: hronični umor s inkubacijom od šest meseci do dve godine, epigenetske promene (međugeneracijski stres) s dugom inkubacijom, koliko traje jedna generacija. Poremećaji nervnog sistema: hronična anksioznost nastaje brzo, posle 2–6 meseci, depresija nastaje posle 6–12 meseci, poremećaj sna posle 1–3 meseca i kognitivno propadanje, koje nastaje tokom pet do 15 godina. Srčano sudovni sistem: povećani pritisak krvi nastane posle 1–3 godine, tahikardija i aritmije – nastanu posle nekoliko godina, infarkt miokarda nastane posle pet do 15 godina, moždani udar nastane posle pet do 20 godina. Poremećaji zdravlja organa za disanje: pogoršanje astme nastane posle mesec dana do jedne godine, osetljivost na infekcije posle 5–6 meseci. Imuni sistem: smanjenje otpornosti na infekcije nastupa posle 1–6 meseci, autoimuni poremećaji nastanu posle 1–5 godina, hronična zapaljenja dođu posle šest meseci do 10 godina. Endokrini sistem: hronično povišenje kortizola nastane tokom nedelja i meseci, šećerna bolest posle tri do 10 godina, poremećaj u radu štitne žlezde nastane posle 1–5 godina, hormonalni poremećaji (libido, prestanak menstruacije) nastanu posle tri meseca do dve godine. Poremećaji organa za varenje: iritabilni kolon nastane posle 3–6 meseci, čir želuca posle šest meseci do godinu dana, disbioza posle 1–2 meseca, funkcionalni bol u stomaku posle 2–4 meseca. Mišićno koštani sistem: fibromiozitis nastane posle 1–3 godine, hronični bolovi u mišićima 2–6 meseci. Promene na koži: psorijaza posle inkubacije od šest meseci do dve godine, akne izazvane stresom nastanu posle 1–6 meseci. Poremećaji zdravlja urogenitalnih organa: poremećaj seksualne funkcije s inkubacijom 3–12 meseci, izostanak menstruacije s inkubacijom 3–4 meseca.

Postavlja se pitanje šta da se radi. Prvo treba ugasiti krizu, a zatim doneti odluke o uspostavljanju zdravstvene politike i programe kojima bi se na duže staze tražio k našao put ka zdravstvenom oporavku naroda.

Dr Petar Paunović,

učitelj zdravlja, Rajac