Nemirko i lažljivko

SLOVO O JEZIKU
Čitateljke iz Kosovske Mitrovice postavile su nam dva pitanja. Prvo, da li se može reći da „one i njihovi dečki zajedno proslavljaju Novu godinu“, odnosno kako da naprave množinu od imenice dečko. I drugo, zašto se kaže: „Naša slava je Nikoljdan“, tj. šta znači ovo Nikolj u složenici Nikoljdan.

Odgovor na prvo pitanje glasi da imenica dečko nema množinu i da će zato morati upotrebiti neku drugu imenicu – mladići, momci ili slično. Naime, sufiks -ko je po svojoj osnovnoj funkciji hipokoristički sufiks muških imena i otuda specifičnost imenica sačinjenih pomoću njega da nemaju množinu. Dakle, poput Draško, Miško, Maško, Duško, Raško sagrađene su zajedničke imenice (ima ih vrlo malo): d(j)ečko, švrćko, bucko, zloćko, žućko, sneško/snješko. Ova poslednja imenica smišljena je da bude lično ime i da uz prezima Belić imenuje figuru čoveka od snega, a slično je i sa Krckom Oraščićem, kako je preveden naziv poznatog baleta Čajkovskog, samo što je imenica krcko sagrađena od glagola, kao gricko, smeško ili plačko.

Brojnija je grupa izvedenica na -ko sačinjenih od prideva (trpnih prideva) ili pridevske osnove, ali ni one nemaju množinu: prljavko, trapavko, slinavko, matorko, ćelavko, nestaško, nemirko, uobraženko i sl. Za označavanje množine može da se upotrebi množina imenica na (a)c: slinavci, ćelavci, matorci. Međutim, treba imati u vidu da imenice na -ac uglavnom imaju pejorativni, a imenice na -ko hipokoristični ili šaljivi ton (vašljivac / vašljivko, lažljivac / lažljivko).

U vezi sa drugim pitanjem reći ćemo prvo da je reč Nikolj prisvojni pridev od ličnog imena Nikola i da Nikoljdan znači Nikolin dan (dan sv. Nikole). Objašnjenje za ovaj specifični oblik prideva naći ćemo u prošlosti srpskog jezika. Naime, vrlo davno prisvojni pridevi su se gradili i uz pomoć sufiksa -j (za muški rod), -ja (za ženski rod), -je (za srednji rod). Kada se sufiks -j dodavao na osnovu imenice, on je jotovao krajnji suglasnik. Tako se od Nikol+j dobilo Nikolj sa značenjem Nikolin, od Ivan+j – Ivanj sa značenjem Ivanov, od ban+j – banj sa značenjem koji pripada banu, banov.

Odavno je ovaj sufiks prestao da bude produktivan (potisnuli su ga -ov, -ev, -in i dr.) pa se i njegovo značenje zaboravilo. Ipak, ostao je da živi u nazivima prazničnih dana (Nikoljdan, Ivanjdan, Jovanjdan, Mratinjdan), biljaka (ivanje zelje, ivanja trava, ivanjsko cv(ij)eće), mesta (Banja Luka, u Banjoj Luci – Banova Luka, u Banovoj Luci, zatim Ivanja, Ivanjica, Jovanja – ime manastira i sl.).

Tragove ove tvorbe nalazimo i u prezimenima sačinjenim od imena na -slav. U srednjovekovnim spomenicima srećemo prezimena Dragosaljić, Branisaljić i sl. Na imena Dragoslav, Branislav i sl. dodat je prisvojni sufiks -j, koji je jotovao prethodni suglasnik v. Od dobijenih prisvojnih prideva Dragoslavlj, Branislavlj izvedeno je prezime Dragoslavljić, Branislavljić dodavanjem sufiksa -ić, a onda je uprošćavanjem suglasničkih grupa (u grupi -slavlj)dobijeno Dragosaljić, Branisaljić i dr. Kasnije, kada se izgubio osećaj za -j kao sufiks kojim se dobija prisvojni pridev, oblicima tipa Dragosavlj dodavan je sufiks -ev, a onda na njega sufiks -ić, kojim se grade prezimena: Dragos(l)av + j + ev + ić dobijeno je Dragosavljević, tako i Branisavljević itd.