Carinski sudar Amerike i Kine lomi Evropsku uniju

Sa Trampom vam je ovako: ako ne pregovarate, ubiće vas. Ako pokažete da ste slabi, poješće vas. Tim rečima je Xavijer Betel, ministar spoljnih poslova i trgovine Luksemburga, opisao trenutnu fazu carinskih pregovora SAD i Evropske unije, u kojoj uopšte nije izvesno da li dojučerašnji transatlantski saveznici 1. avgusta, pred očima sveta, ulaze u nezabeleženi trgovinski rat. Koliko juče, američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je carinski dogovor sa EU „moguć”, ali i da je on „ravnodušan tim povodom”.

Dan ranije, Moris Šefčovič, komesar za trgovinu EU, hitno je preleteo Atlantik, da bi se licem u lice sastao sa Hauardom Lutnikom, američkim ministrom trgovine, i Džejmisonom Grirom, trgovinskim predstavnikom SAD, kako bi eventualno razjasnio šta se može učiniti posle Trampove najave 11. jula da uniji od 1. avgusta stižu „30 plus” odsto carine na sav uvoz u SAD iz EU. Šta bi mogao biti ishod Šefčovičeve najnovije turneje u Vašingtonu, neizvesno je. U međuvremenu, prilično je izvesno da Trampova administracija i Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, na veoma različit način gledaju na moguće pregovaračke ponude one druge strane u sledećih 14 dana jula.

„Mi već imamo dogovor sa EU ( pismo od 11. jula sa 30 plus odsto). Možda EU izađe sa boljim predlogom? Bili su brutalni prema nama ranije, sada žele dogovor. Ovog puta, biće to veoma drugačiji dogovor nego što što smo godinama imali. Hteo sam da im to uradim prošli put (prethodni mandat), ali dogodio se kovid, i nije bio trenutak da se Španiji i Francuskoj kaže: ’Znate šta, platićete mnogo novca’”, preneo je Trampovu izjavu „Njujork tajms”.

Kakve ponude Brisela bi 47. predsednik mogao smatrati „boljim predlogom” u ovom trenutku, nije jasno. Možda bi signal da Brisel razume kuda to Vašington usmerava EU u ovom vremenu mogao biti vidljiv iz poruka Ursule fon der Lajen i Antonija Košte, predsednika Evropskog saveta, na predstojećem, „zbrzanom” samitu lidera EU sa kineskim zvaničnicima najavljenim za 24. jul u Pekingu, a povodom pola veka međusobnih diplomatskih odnosa. „Zbrzanom” zato što je, umesto najavljenog dvodnevnog okupljanja najviših lidera EU i Kine u Briselu, u finišu priprema, skup skraćen za dan i izmešten u Peking i to nakon što je kineski lider Si Đinping najavio izostanak sa ovog događaja. Kada u Vašingtonu vide na šta su sve Fod der Lajenova i Košta spremni u Pekingu, to bi moglo možda da utiče na američki stav u jeku ovog „transatlanskog carinskog obaranja ruku”.

Kako stvari sada stoje, Brisel se još nada nekakvom „pripitomljavanju” Vašingtona, dok istovremeno gleda da „sačuva obraz” pred Kinezima, sa kojima istovremeno broji 400 milijardi evra trgovinskog deficita. Si Đinping je 11. aprila, nakon susreta sa španskim premijerom Pedrom Sančezom u Pekingu, pozvao EU da „ zajednički pruže otpor unilateralnim i zastrašujućim praksama”. Tih dana, Skot Besent, američki ministar finansija, poručio je da je „ približavanje Kini jednako kao da sebi prerežete grkljan” i da bi se sa opasnosti koju predstavlja Kina trebalo suočiti zajedničkim snagama, kao blok zemalja. Besent ovih dana ocenjuje da je upravo sada „ generacijska prilika za resetovanje globalne trgovine”, navode američki mediji. Veliko je pitanje da li vrh, reklo bi se, „načete” političke piramide u EU ovako vidi stvari.

Sa jedne strane, vidljiva nesloga u Briselu, opipljiva nakon haotičnog predstavljanja predloga sledećeg budžeta unije, teško da može Vašingtonu dočarati utisak „jakog” saigrača. Činjenica je i da različite zemlje unije vezano za carinske pregovore sa Amerikom zauzimaju oštro suprotstavljene stavove. „Potrebno je malo pokazati zube. Ako želite mir, treba da se spremite za rat, mislim da smo upravo tu”, ocenio je Lars Loke Rasmusen, šef diplomatije Danske.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto poručuje da su „briselsko rukovodstvo EU, Ursula fon der Lajen i Evropska komisija ponovo –u slučaju carinskih pregovora sa Amerikom – pokazali nekompetentnost i opet će evropska ekonomija, firme i evropski narod da plate cenu. Vreme je za promenu u Briselu, neka patrioti konačno zamene Fon der Lajenovu”.

Brisel na ovo ne haje i dalje zaoštrava atmosferu u pregovorima sa Amerikom. Naime, EK je od juče izgleda spremna da u slučaju propasti pregovora sa SAD aktivira i „nuklearnu opciju” potencijalnih carina na američke usluge, kao i kontrole izvoza, navodi londonski „Fajnenšel tajms”. Kako bi Vašington mogao da reaguje na ove pretnje sa terena koji je lane zabeležio trgovinski suficit sa Amerikom od preko 240 milijardi evra, teško je zamisliti. Da li bi Brisel Ursule fon der Lajen stvarno smeo da „okine carinskom puškom” na Ameriku, drugo je pitanje. Ako već preti, a nije spreman i da „okine” šta je onda budućnost Brisela u ovom formatu?