Jeremić u Sarajevu: Reciprocitet u podršci celovitosti

Sarajevo – Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izjavio je danas u Sarajevu da Srbija podržava celovitost i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, a da zauzvrat očekuje isti takav odnos i kada je reč o teritorijalnoj celovitosti Srbije. „Očekujemo podršku Bosne i Hercegovine u raspravama o statusu Kosmeta koja će se voditi u Ujedinjenim nacijama i očekujemo da BiH ima isti stav koji je do sada imala”, rekao je Jeremić novinarima posle susreta sa ministrom inostranih poslova BiH Svenom Alkalajem.

BiH se do sada nije izjašnjavala o nezavisnosti Kosova jer vlasti Republike Srpske nisu dopustile da se o tom pitanju razgovara na državnom nivou, a ministar Alkalaj je ranije rekao da nema izgleda da se takvo stanje uskoro promeni.

Jeremić je istakao da je najvažnije da sve zemlje regiona imaju isti konačni cilj, a to je priključenje evroatlantskim integracijama, i da se na tom putu uzajamno podržavaju.

Šef bosanskohercegovačke diplomatije Alkalaj je, tokom susreta sa Jeremićem, zatražio da Ministarstvo pravde Srbije razmotri mogućnost da se Ilija Jurišić, koji je optužen za zločin nad vojnicima JNA u maju 1992. godine u Tuzli, brani sa slobode.

Jurišić, koji je bio član tuzlanskog ratnog Kriznog štaba, uhapšen je u maju 2007. godine na beogradskom aerodromu, zbog sumnje da je počinio zločin i trenutno mu se sudi u Beogradu.

Alkalaj je obećao garancije države BiH da će Jurišić prisustvovati svim suđenjima, ako bude pušten na slobodu.

Jeremić je, komentarišući predlog svog bosanskog kolege, rekao da kao predstavnik izvršne vlasti nema nameru da učestvuje u politizaciji slučaja Jurišić, jer je to pitanje pravosudnih organa.

On je obećao da će to pitanje preneti nadležnim organima, dodavši da će se zainteresovati za slučaj u onolikoj meri koliko to zakon u Srbiji dozvoljava.

Komentarišući jučerašnju izjavu člana Predsedništva BiH Željka Komšića da zbog slučaja Jurišić ne želi da se sastane sa njim, Jeremić je kazao da je, uprkos Komšićevom gestu, zadovoljan posetom Sarajevu. „Ne mogu da povedem Jurišića sa sobom. To je nešto što je teško učiniti u državi u kojoj vladaju zakoni”, poručio je Jeremić Komšiću, na njegovu opasku da je srpski ministar spoljnih poslova tokom posete Sarajevu za vreme božićnih praznika „trebalo da dovede Jurišića”.

Tanjug

--------------------------------------

Ko je Ilija Jurišić, Komšićev adut?

Član Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić nije hteo da se sastane sa ministrom spoljnih poslova Srbije Vukom Jeremićem, koji je prekjuče došao u službenu posetu BiH. Komšić je smatrao da je „Jeremić u BiH trebalo da dođe sa Ilijom Jurišićem, pogotovo u vreme Božića”. Ko je, zapravo, Ilija Jurišić, zbog koga je izbio ovaj međudržavni skandal?

Jurišić je bio tokom rata u BiH ovlašćeni starešina komandne operativne grupe, formirane pri Centru javne bezbednosti, sa ovlašćenjem da izdaje naredbe svim naoružanim formacijama na području Tuzle.

Prema optužnici srpskog Tužilaštva za ratne zločine, između BiH i Savezne Republike Jugoslavije postignut je sporazum o mirnom povlačenju JNA sa teritorije BiH na teritoriju SRJ, kao i između predstavnika civilne i vojne vlasti Tuzle sa komandantom kasarne JNA „Husinska buna” u Tuzli pukovnikom Milom Dubajićem. Dogovoreno je da se 92. motorizovana brigada u marševskoj koloni izmesti iz navedene kasarne pravcem: kasarna – Skojevska ulica – raskrsnica Brčanska Malta – Bijeljina, uz garanciju da tokom izmeštanja kolona JNA neće biti napadnuta.

Jurišić se tereti da je izdao naredbu za napad na kolonu iz sveg raspoloživog oružja u trenutku dok je kolona mirno prolazila kroz Skojevsku ulicu i raskrsnicu Brčanska mala. Raspoređeni snajperisti prvo su pucali i ubijali vozače vojnih vozila, tako zaustavljali vozila i njima blokirali dalji prolaz odobrenim pravcem izmeštanja. Zatim su pucali i ubijali vojnike u tim vozilima, kao i vojnosanitetsko osoblje. Ubijena su 92 vojnika, a 33 je ranjeno.

Ilija Jurišić uhapšen je u maju 2007. godine u Beogradu, kada je iz BiH nameravao da otputuje za Keln. Suđenje za slučaj „tuzlanska kolona” počelo je u februaru ove godine.

D. Č.