Kurti crta „mapu puta" za brisanje temelja ZSO

Svaka sumnja da je glavni i najvažniji politički i nacionalni cilj albanskog ekstremiste Albina Kurtija etničko čisto Kosovo i Metohija i da od te namere neće odustati sve dok je na vlasti – otklonjena je na osnovu njegovih najnovijih eskalatornih mera preduzetih u tehničkom mandatu. Premijer privremenih prištinskih institucija se nada da ukoliko uspe da promeni realnost na terenu, pre svega proterivanjem Srba i zatvaranjem srpskih institucija najpre na severu pokrajine, neće morati da ispuni ni najvažniju obavezu, a to je formiranje Zajednice srpskih opština. U prilog mu ide i pasivan odnos zapadnog dela međunarodne zajednice prema rasističkoj politici Prištine, kao i vojne vežbe koje NATO organizuje sa nelegalnim i nelegetimnim kosovskim bezbedonosnim snagama koje daju vetar u leđa albanskim ekstremistima da nastave sa etničkim čišćenjem.

Jedan zapadni diplomata iz Prištine navodi da je napredak prema EU predodređen akcijama kosovske strane. Navodi da je, na predlog Nemačke, EU započela proces ukidanja mera Kosovu, ali da je sada red na vladi u Prištini da preduzme konkretne korake. „Ako ne budemo mi vratili stanje tamo gde je bilo, da se srpsko stanovništvo uključuje u vlast, što se tiče ovih srpskih opština, i ako ne bude napretka, što se tiče ZSO, onda ne verujem da će se ukidati mere, ni da će Kosovo moći da napreduje u smislu evropskih integracija”, navodi naš sagovornik i dodaje da očekuje da će vladu pritisnuti kosovska poslovna zajednica koja godinama gradi poslovne odnose sa unijom.

Uprkos poslednjim merama EU, predsednik opštine Štrpce Dalibor Jevtić, jedan od predstavnika Srba koji su odavno na meti Kurtija, ocenio je da bi, nakon niza jednostranih akcija vlasti u Prištini, licenciranje srpskih institucija po ugledu na MTS i Elektrosever bilo moguće praktično rešenje da se srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji omogući normalno funkcionisanje do formiranja Zajednice srpskih opština. Naglasio je da premijer u tehničkom mandatu Albin Kurti svesno zatvara srpske institucije da bi nestao razlog za formiranje Zajednice srpskih opština.

„Albin Kurti je pristupio procesu zatvaranja svih srpskih institucija na Kosovu i Metohiji sa ciljem da jednog dana u Briselu može da kaže da nema potrebe da se formira ZSO, jer srpske institucije više ne postoje. Institucije čine ljudi i oni su i dalje tu. Nasilno zatvaranje objekata korak je koji u fizičkom smislu možda zatvara neku instituciju, ali praktično one će postojati dok god postoje ti ljudi i dok god ti ljudi budu primali plate za poslove koje obavljaju. U tom kontekstu ZSO jeste nešto na čemu ćemo insistirati, jer to jeste korak ka rešavanju statusa svih tih institucija koje Kurti pokušava da zatvori”, ističe Jevtić.

Kroz jednostrano zauzimanje i prekid rada ovih institucija koje funkcionišu u srpskom sistemu obesmišljava se ceo proces integracija. Srbi se stavljaju u jedan veoma loš položaj kada je reč o osnovnim uslugama na koje svaki građanin treba da ima pravo. Dakle, potrebno je da se obezbede adekvatne alternative i da se kroz neki suštinski dogovor i pregovore Srba i Albanaca, kakvi su pre nekoliko godina bili pokrenuti, građanima obezbedi prava, prelazna alternativa. To bi bio korak da se pravno urede stvari od kojih život zavisi i koje bi bile u budućnosti obuhvaćene ZSO, a da se sve mere koje ugrožavaju opstanak srpske zajednice u pokrajini donekle anuliraju. Važno je i da postoji što više takvih institucija koje bi trebalo da budu obuhvaćene zajednicom. Očigledno je da menjanjem situacije na terenu, Kurti pokušava ne samo da se obračuna sa Srbima, već i da ih dovede u lošiju pregovaračku poziciju u nekom potencijalnom dijalogu u narednom periodu, ali i da obesmisli temelje ZSO, koja bi u takvoj situaciji bila u potpuno drugom planu.

Nekadašnji predsednik Izvršnog veća Kosova i Metohije Zoran Anđelković za „Politiku” ocenjuje da je Zajednica srpskih opština nulta tačka na putu normalizacija odnosa Beograda i Prištine i da bez nje nema razgovora o drugim pitanjima. Dodaje da je suština da se Beograd i Priština saglase oko nekih praktičnih pitanja koja pomažu ljudima da žive bolje poput statusa Srpske pravoslavne crkve, kako se ne bi ponovo dogodilo da patrijarh ne može da uđe na prostor Kosova i Metohije.

„Da li će kosovski Albanci formirati ZSO pitanje je za milion dolara, jer su to imali priliku da urade poslednjih 13. godina. Svima u međunarodnoj zajednici treba da bude jasno da mi od toga nećemo odustati, jer je to osnova da bi Srbi ostali da žive na Kosovu i Metohiji. Ne mislim da je opstrukcija formiranja ZSO vezana samo sa Albina Kurtija, svima je dobro znano da je lider Samoopredeljenja protiv zajednice. To što nije formirano je u vezi sa za sponzorima tzv. kosovske nezavisnosti i otimanjem dela teritorije Srbije, a kada to kažem, mislim na one koji su nas protivno međunarodnom pravu bombardovali 1999. godine i koji sada vide da rat nisu završili dok se i Beograd ne saglasi sa otimanjem dela svoje teritorije i dok ne proteraju sve Srbe”, ističe Zoran Anđelković.

Da je normalizacija odnosa na dugom štapu svedoče i poslednja istraživanja javnog mnjenja, po kojima više od dve trećine Srba na Kosmetu, njih 68,36 odsto, očekuje dalje pogoršanje situacije, dok čak 70 odsto Albanaca vidi Zajednicu srpskih opština kao pretnju Kosovu. Autor istraživanja „Percepcije kompromisa u procesu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije – teška pitanja pred nama”, politikolog Ognjen Gogić naveo je da 79,19 odsto ispitanika ocenjuje položaj srpske zajednice na Kosovu i Metohiji kao loš ili veoma loš. Za „Politiku” kaže da je veoma loš odnos Srba prema prištinskim institucijama i dodaje da se tu pokazao jedan veliki jaz i nepoverenje.

„Srbi ne veruju u institucije, da su one nepristrasne i da će raditi u interesu svih građana. Zbog toga nevoljno učestvuju u njihovom radu i to posle napuštanja institucija na severu Kosmeta, svojevremeno. Tu se onda ZSO pojavljuje kao jedna garancija koju Srbi zapravo vide i uslov da prihvate kosovski sistem, što znači da se vrate u lokalnu vlast na severu i da učestvuju u političkom životu KiM. I zato je jedan od glavnih uslova da bude formirana zajednica”, kaže Gogić. Ipak, problem je uzajamno nepoverenje, jer više od dve trećine Albanaca vidi ZSO kao pretnju”, kaže Gogić. Upozorava da je to problem, jer s jedne strane oni zajednicu percipiraju kao nešto što narušava „ustavni poredak” Kosmeta i kao nešto što Srbiji omogućava da utiče na politička dešavanja na KiM.

„Oni su spremni da prihvate zajednicu tek pod uslovom da Srbija prizna nezavisno Kosovo, ali i u tim uslovima su nepoverljivi. Čak i ukoliko bi Amerikanci i EU garantovali da se Srbija neće mešati. Sumnjam da bi i tada prihvatili zajednicu. I to je začarani krug, jer Srbi na KiM ne veruju institucijama i žele Zajednicu kao jednu vrstu garancija, a Albanci to smatraju kao jednu vrstu pretnje po Kosovo. Da bi se ovaj Gordijev čvor presekao prvo mora da se promeni narativ, jer je ZSO u albanskim medijima prikazana nerealno i stalno je predstavljaju kao Republiku Srpsku na Kosovu, a predviđena zajednica nema ni blizu takve pravne mehanizme. Ona propisuje objedinjavanje deset opština gde živi nekoliko desetina hiljada ljudi koji objektivno ne mogu da ugroze kosovski sistem, ali uprkos tome ona je demonizovana i postala je tabu čak i za umerenije albanske partije. Ni one ne bi htele da rešavaju ovaj problem koji je inače obaveza Prištine”, kaže Gogić.

Naš sagovornik navodi da, kada je reč o srpskim ispitanicima, čak 82,65 odsto njih ocenjuje da se položaj srpske zajednice pogoršao u poslednjim godinama, dok 68,36 procenata očekuje dodatno pogoršanje situacije u budućnosti. „Srbi na severu negativnije ocenjuju položaj, nego Srbi na jugu. Takođe, 76,87 odsto ispitanika ne smatra da kosovske institucije rade u interesu svih građana, dok 56,46 odsto smatra da je učešće Srba u institucijama važno za poboljšanje kvaliteta života. Više od 50 odsto Srba smatra da je napuštanje institucija na severu bilo opravdano, ali sever u većoj meri smatra da je odluka opravdana nego Srbi na jugu. Na pitanje da li se položaj Srba poboljšao ili pogoršao kad su Srbi napustili institucije, oko 94 odsto smatra da se pogoršao. A upitani da li Srbi treba da se vrate u institucije, trećina je rekla – da, ali pod određenim uslovima, poput formiranja ZSO – što je rekao svaki drugi ispitanik, dok 34 procenta smatra da povratak treba da bude kolektivan”, rekao je Gogić.

A Dalibor Jevtić pak smatra da je zatvaranje srpskih institucija na delu „politički proces etno-nacionaliste Kurtija i režima u Prištini”, kojim se ne ide ka rešenju, već stvaranju problema. To je glavni razlog zašto je skeptičan da bi Kurti prihvatio pokušaj licenciranja srpskih institucija. „Ako njega pitate, budite sigurni da će biti protiv toga. I bio je protiv toga da Elektrosever bude posebna kompanija, da imamo MTS na Kosovu i Metohiji, da imamo bilo šta što na neki način ima prefiks srpskog preduzeća”, kaže Jevtić i navodi da je upravo opština Štrpce postala žrtva Kurtija koji ne bira sredstva da zatvori sve što je srpsko. Naime, pre tri i po godine opština Štrpce je podnela zahtev da se formira još jedno lokalno preduzeće od koga bi najviše koristi imali građani. Baš zbog toga što je taj zahtev podnela opština u kojoj većinu čine Srbi, Kurti je odbio da izda licencu za formiranje i rad tog javnog preduzeća.

„U cilju zaštite naših građana i usluga koje treba da imaju, deo tog procesa i praktičnog rešavanja dela tog problema, može biti licenciranje. Na kraju krajeva, da smo imali formiranu ZSO sva ova pitanja bi bila rešena i ne bismo bili u situaciji da neko koristi u političke svrhe i u cilju stvaranja tenzija čitav ovaj proces”, naglasio je Jevtić.

Komentarišući ovaj postupak Kurtija koji se odnosi na opštinu Štrpce, Ognjen Gogić kaže da su Amerikanci pokušali da otkoče ovaj problem, ali bez velikih uspeha. „To pokazuje upravo to, da čak i kada Vašington da garancije srpskoj opštini Štrpce da to za Prištinu ništa ne znači. Oni obesmišljavaju doslovno sve, pa čak i sopstveno zakonodavstvo. To pokazuje da kada nema volje i zakon koji je usvojila kosovska skupština neće biti sproveden, pa čak i da to traži Amerika. Primetna je apsolutna obespravljenost i to se može videti na velikom broju slučajeva gde je zaključak da čak i kada neki zakon ima garanciju koja dolazi iz inostranstva – to za Kurtija i njegovu vladu doslovno ništa ne znači i da će sve derogirati”, kaže Gogić.

Zoran Anđelković na pitanje koliko je realno da mapa puta za implementaciju evropskog predloga, ako ikad bude izmenjena, sadrži i tačku da Priština neće težiti članstvu u UN bez eksplicitne saglasnosti svih pet članica Saveta bezbednosti, navodi da je suština da se Srbija neće saglasiti sa prijemom tzv. Kosova u UN. „Ne znam šta će Albin Kurti da uradi, to je kod njega relativna stvar, jer za njega je pravo srpskog naroda mrtvo slovo na papiru. Međutim, ne mislim da od njega zavisi šta će da učini, već od onih koji pokušavaju ili koji su oteli Kosovo. Ne mislim samo bombardovanjem već ukupnom politikom koja se u poslednjih 20 i više godina dešava na tom prostoru”, rekao je Anđelković.Zašto reči Brisela ne prate i dela

Jedan od možda najvećih problema na Kosovu i Metohiji je što Albin Kurti, za protekle četiri i po godine, koliko je na vlasti u pokrajini, čini sve da uništi institucije i da ih obesmisli. I sve što lider Samoopredeljenja sada radi jeste da podriva postojeće garancije i prava koje koriste Srbi. „Kada je dogovorena zajednica u Briselu, ona je trebalo da bude jedna vrsta nadgradnje, da Srbi dobiju dodatna prava i garancije preko tih opština, a dolaskom Kurtija na vlast, ne samo da nema te nadgradnje nego se pravni temelj urušava. On je obesmislio mnoge mehanizme zaštite koje inače postoje i to radi da bi pokazao poruku da nema te garancije koje su date na papiru, a koje ne mogu da se obesmisle u praksi. Onda je problem i teže uveriti Srbe da bi zajednica bila neka garancija, jer je Kurti do sada sve obesmislio. On je otišao korak dalje i obesmišljava i albanske institucije i kosovski pravni poredak, jer čini da Kosovo ujedini sa Albanijom”, ističe Ognjen Gogić.

Dodaje da Kurti demonstrira jednu strašnu samovolju i voluntarizam. Na pitanje zašto nema promena iako je više puta EU to tražila od Kurtija, Ognjen Gogić kaže da reči Brisela ne prate i dela, i to što neko od evropskih funkcionera kaže jednostavno nema težinu. „Čak i kada su suspendovali finansijska sredstva EU namenjena za Kosmet to jednostavno njega ne interesuje. Jednostavno oni nemaju nikakvu polugu i uticaj na njega, pa je njega baš briga šta oni kažu ili koju meru mu uvedu”, dodaje Gogić.Bežanija iz KBS, „vojnik” odlučio da ostane u SAD

„Vojnik” tzv. kosovskih bezbednosnih snaga izazvao je skandal time što se nije vratio sa zvanične obuke u Sjedinjenim Državama. On se odvojio od ostatka grupe i odlučio je da ilegalno ostane sa porodicom u Americi. Sumnja se da je njegova odluka povezana sa teškim ekonomskim uslovima i željom za boljim životom u SAD. Ova akcija izazvala je burne reakcije i zabrinutost u prištinskoj javnosti, jer predstavlja ne samo ozbiljan disciplinski prekršaj već i šteti „ugledu” bezbednosnih institucija na Kosovu i Metohiji.