Građani traže niže cene, vlast nudi – aplikaciju

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Cene osnovnih životnih namirnica u Republici Srpskoj rastu iz dana u dan, dok mere koje Vlada RS sprovodi kako bi ublažila pritisak na kućne budžete za sada ne daju vidljive rezultate. Najnoviji potez Ministarstva trgovine i turizma je najava aplikacije za praćenje cena – digitalnog alata koji bi građanima trebalo da olakša snalaženje među rafovima. Ali dok prosečna plata u maju iznosi 790 evra, a potrošačka korpa čak 1.400, građani i udruženja potrošača sa skepsom dočekuju digitalna rešenja, jer ne traže tehnologiju – već jeftiniju hranu.

Prethodne kampanje vlasti, koje su uključivale privremeno ukidanje marži za pojedine artikle, nisu zaustavile rast troškova. Uporedo sa BDP-om Srpske, koji je minule godine uvećan za 3,1 odsto, i cene su nastavile da rastu, često mimo bilo kakvog tržišnog opravdanja, tvrde ekonomisti.

Ministar trgovine i turizma Denis Šulić izjavio je da će aplikacija omogućiti građanima da se informišu gde su namirnice poput mleka i ulja jeftinije, kako bi mogli da uštede i vreme i novac. Međutim, u udruženjima potrošača vlada nepoverenje. Jovan Vasilić, predsednik Udruženja potrošača „Zvono” iz Bijeljine kaže za „Politiku” da su sve dosadašnje mere Vlade RS „bile kratkoročne, kozmetičke i bez efekta”: „Nemaju smisla mere koje neće biti određene za najmanje godinu dana. Imali smo neke akcije od po nekoliko meseci, pa su neki proizvodi prodavani bez marže, ali su se trgovci dovijali poskupljujući druge proizvode. Za to vreme naši zahtevi nikada nisu podržani – da se ograniče cene na grupe proizvoda, recimo, na pekarske proizvode ili za ulja.”

Vasilić podseća da nikada nisu ispunjeni zahtevi brojnih udruženja da se uvede diferencirana stopa PDV-a i da se time osnovne životne namirnice oslobode poreza.

„Mislim da to vlasti ne zanima, jer veće cene u marketima donose i veće prihode u budžet. A niko ne želi da se odrekne novca. Bilo je ranije nekih obećanja da će Vlada RS raditi na ograničavanju marži, ali one se i dalje slobodno formiraju. Inspekcijske kontrole su upitne, čim nam i trgovci u neformalnim razgovorima bez ustezanja govore da ukoliko im se ograniči marža na jedan proizvod – oni je podignu za drugih pet”, kaže Vasilić.

Kao rešenje za potročaše Vasilić predlaže da se na grupu osnovnih namirnica odredi maksimalna marža.

„Kod nas su lekovi najskuplji u regionu... Ima mnogo prostora da se građanima pomogne. Cene se slobodno formiraju, proizvođači podižu cene plašeći se navodno inflacije i porasta cena energije, a onda to isto rade i trgovci, koji pri formiranju cena unapred ukalkulišu čak i potencijalne kazne. Za to vreme građani su veoma nezadovoljni, svi smo svedoci da ljudi negoduju, posebno jer ne vide opredeljenje Vlade RS da nešto konkretno poduzme – a mogli bi kada bi hteli”, kaže Vasilić.

I Murisa Marić, predsednica prijedorskog Udruženja potrošača „Don”, kaže za „Politiku” da su potrošači u RS, ali i na teritoriji cele BiH minulih godina suočeni sa stalnim rastom cena osnovnih životnih namirnica, goriva, lekova i drugih roba. „Inflatorni pritisci, koji su delimično rezultat globalnih ekonomskih okolnosti, dodatno su pogoršani slabom kontrolom tržišta, neefikasnim mehanizmima zaštite potrošača i nedovoljno odlučnim institucionalnim odgovorom”, ocenjuje ona. Dodaje kako su vlasti Srpske najavile izradu aplikacije za praćenje maloprodajnih cena osnovnih proizvoda, usled sve prisutnijih poskupljenja i nezadovoljstva građana.

Govoreći o položaju stanovništva, Marićeva primećuje da osnovne životne namirnice, gorivo, lekovi i druge robe široke potrošnje postaju sve manje dostupne velikom delu građana, posebno onima sa najnižim primanjima.
„Građani osećaju da već odavno snose teret svih tržišnih promena bez ikakve zaštite. Vlasti su u nekoliko navrata pokušale da ublaže posledice rasta cena ograničavanjem trgovačkih marži na određene proizvode – poput brašna, ulja, šećera, mleka i goriva. Međutim, ove mere su najčešće bile privremenog karaktera, a njihova implementacija i nadzor ostavljali su prostora za zloupotrebe”, navela je Marićeva.

Ona zaključuje da je potreban sistemski pristup.
„A to je jasan zakonski okvir, institucionalna odgovornost i trajna zaštita potrošača. Udruženja potrošača u RS i BiH već godinama ukazuju na potrebu za boljom regulacijom tržišta, uključujući i objavu marži u lancu nabavke, jačanje tržišne inspekcije i uvođenje mehanizama za brzu prijavu zloupotreba od strane građana. Inflacija, globalne krize i nesređeno tržište učinili su svakodnevnu kupovinu sve težom, posebno za ranjive kategorije stanovništva. Državne mere do sada nisu uspele da obuzdaju ovakve trendove, a poverenje građana u institucije je u dobroj meri poljuljano”, zaključila je Marićeva.
Ona smatra da bi aplikacija mogla biti važan korak napred, ali samo pod uslovom da je deo šire strategije.
„Ukoliko zaživi u punom kapacitetu, omogućila bi građanima da uporede cene po artiklu i lokaciji, što bi moglo stvoriti pritisak na trgovce da smanje nerealne razlike u cenama. No, bez obavezujućih mera – kao što su zakonski propisana maksimalna marža, redovne inspekcije i uključivanje potrošačkih udruženja u nadzor nad cenama – postoji opasnost da će je potrošači doživeti kao još jedan ’digitalni ukras’ bez stvarnog uticaja”, konstatuje Marićeva.

U Udruženju „Don” pojašnjavaju kako informacija o tome gde je ulje jeftinije za 20 feninga može pomoći kućnom budžetu, ali neće rešiti suštinski problem – nekontrolisani rast cena i netransparentno formiranje marži.

„Ako nova aplikacija bude zasnovana na stvarnim podacima sa tržišta, ažurirana u realnom vremenu, otvorena za građanske prijave i povezana s inspekcijskim službama – onda tada može imati smisla, ali ne i ako ostane na nivou informativnog prikaza cena bez nadzora i obavezujućih mera”, pojasnila je Marićeva.

U međuvremenu, inflacija ne posustaje. Po podacima o kretanju cena, kafa je u maju ove godine bila skuplja za čak 61 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Čokolada je poskupela za 58 odsto, što su, doduše, neki najdrastičniji skokovi namirnica, mada su cene svih roba i usluga sve veće.