Odnosi Kine i EU su u stalnom usponu

Ove godine se obeležava 50. godišnjica uspostavljanja diplomatskih odnosa između Kine i Evropske unije. Za nekoliko dana predsednik Evropskog saveta i predsednica Evropske komisije posetiće Kinu i održaće novu rundu sastanaka lidera Kine i EU. Iako su Kina i Evropa udaljene hiljadama kilometara, Kina je oduvek bila dobar prijatelj i partner evropskih zemalja, uključujući i Srbiju. Godine 1975. premijer Kine Džou Enlai sastao se sa ser Soumsom, potpredsednikom Komisije Evropske ekonomske zajednice i objavio istorijsku odluku o uspostavljanju diplomatskih odnosa između Kine i EU, što je bio važan događaj u međunarodnim odnosima u to vreme. Ne samo da je otvorio vrata razmeni i saradnji između Kine i EU već je imao i dubok uticaj na međunarodnu situaciju. Hiljadama godina reka Dunav i Duga reka jurile su ka istoku u more, baš kao i dugogodišnji i sve trajniji odnosi između Kine i Evrope.

Tokom proteklih 50 godina, Kina i EU držale su se prvobitne namere uspostavljanja diplomatskih odnosa, a partnerstvo je postalo sve bliže. Od uspostavljanja sveobuhvatnog partnerstva 2001. godine, preko uspostavljanja sveobuhvatnog strateškog partnerstva 2003. godine, do istorijske posete predsednika Kine Si Đinpinga sedištu EU 2014. godine, kada je predložio izgradnju četvorostrukog partnerstva između Kine i EU – partnerstvo mira, rasta, reformi i civilizacije – odnosi Kine i EU su u stalnom usponu, a političko međusobno poverenje neprekidno se učvršćuje. Dana 6. maja ove godine, povodom 50. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa između Kine i EU, predsednik Si Đinping i lideri EU razmenili su čestitke, ukazujući na pravac produbljivanja saradnje između Kine i EU. Nedavno je ministar spoljnih poslova Kine Vang Ji posetio sedište EU i održao 13. rundu strateškog dijaloga na visokom nivou između Kine i EU, razmenjujući mišljenja sa EU o odnosima Kine i EU i glavnim međunarodnim i regionalnim pitanjima, duboko sumirajući dragoceno iskustvo odnosa Kine i EU tokom proteklih 50 godina: pozicioniranje odnosa Kine i EU je partnerstvo, glavni ton je saradnja, ključna vrednost je samostalnost, a perspektiva razvoja je obostrano korisna.

Tokom proteklih 50 godina, Kina i Evropa su se pridržavale otvorenosti i saradnje, a veza interesa postajala je sve čvršća. Obim trgovine između Kine i Evrope porastao je sa 2,4 milijarde dolara na početku uspostavljanja diplomatskih odnosa na više od 780 milijardi dolara prošle godine, a obim uzajamnih investicija povećao se sa skoro nule na 260 milijardi dolara. Među njima, obim investicija kineskih kompanija u Evropi premašio je 100 milijardi dolara, a obim investicija u Centralnoj i Istočnoj Evropi premašio je 24 milijarde dolara. Do kraja 2023. godine Kina je osnovala više od 2.800 preduzeća sa direktnim investicijama u EU, pokrivajući svih 27 zemalja članica EU, zapošljavajući više od 270.000 stranih radnika. Mnoge evropske kompanije takođe stiču prednosti u budućem razvoju „ulaganjem u Kinu”. Na primer, nemačke automobilske kompanije poput Be-Em-Vea, „Mercedes-Benca” i „Folksvagena” imaju globalni udeo u prodaji više od 30 odsto u Kini, a profit u Kini je oko 30 puta veći od njihovog domaćeg profita. Pored toga, dve strane ostvarile su plodnu saradnju u oblastima poput finansija, zaštite životne sredine, kulture, obrazovanja, turizma i carine, a saradnja u oblastima u razvoju kao što su digitalna ekonomija, nova energija i veštačka inteligencija je u usponu.

Tokom proteklih 50 godina Kina i Evropa učile su jedna od druge, a kulturna razmena sve je popularnija. Kina je važan predstavnik istočne civilizacije, dok je Evropa kolevka zapadne civilizacije. Još pre više od 2.000 godina, „Drevni put svile”, prethodnik inicijative „Pojas i put”, povezao je Kinu i Evropu. Od četiri velika kineska otkrića koja su promovisala evropsku renesansu, do evropskih književnih majstora poput Igoa, Flobera i Stendala, koji su poznata imena u Kini, dve civilizacije dobijaju novu vitalnost kroz razmenu i međusobno učenje. Trenutno se mehanizam dijaloga na visokom nivou između Kine i Evrope stalno unapređuje. Konfucijevi instituti i kineski kulturni centri osnovani u Evropi, kao i Francuski kulturni centar i Institut „Gete” osnovani u Kini, sve više postaju važne platforme za razmenu ljudstva Kine i Evrope. Istovremeno, pogodne mere poput bezviznog režima i direktnih letova nastavljaju da zbližavaju ljude. Kina je sprovela jednostranu politiku bez viza za 32 evropske zemlje. Trenutno postoji skoro 600 letova između Kine i Evrope svake nedelje, i sve više Evropljana putuje u Kinu kao posledica popularnosti Kine.

Predsednik Si Đinping istakao je: „Zdravi i stabilni odnosi između Kine i EU ne samo da donose obostranu korist već i osvetljavaju ceo svet.” Kao dve ključne sile koje podržavaju multipolarizaciju, dva velika tržišta koja promovišu globalizaciju i dve civilizacije koje zastupaju raznovrsnost, Kina i EU, ukoliko biraju dijalog i saradnju, sprečiće formiranje suprotstavljenih blokova; ukoliko se odluče za otvorenost i zajednički prosperitet, talas ekonomske globalizacije neće biti suštinski preokrenut. Suočeni s ubrzanim razvojem promena neviđenih u poslednjem veku, nasilni ispadi unilateralizma, protekcionizma i bahatog ponašanja postali su sve izrazitiji; stoga je neophodno da Kina i EU pojačaju stratešku komunikaciju i koordiniranu saradnju, zajednički čuvaju svetski mir i stabilnost, brane multilateralizam i slobodnu trgovinu, štite međunarodne norme i pravednost, i odlučno deluju kao pouzdan i konstruktivan stub u svetu punom nestabilnosti. Svet se menja, ali osnovna činjenica ostaje nepromenjena: saradnja između Kine i Evropske unije daleko nadmašuje konkurenciju, zajednički konsenzusi nadmašuju razlike, a prilike značajno nadmašuju izazove. Kina i EU ostaju posvećene multilateralizmu i otvorenoj saradnji – toj zajedničkoj težnji koja i dalje ostaje snažna i nepromenjena.

Opšte je poznato da su odnosi između Kine i EU u proteklom periodu prošli kroz određene turbulencije. Posebno je u skorije vreme došlo do učestalih kritika kineske ekonomske i trgovinske politike od strane pojedinih članica EU, praćenih nizom restriktivnih mera u trgovini i investicijama usmerenih protiv Kine. U stvarnosti, Kina je ogromna ekonomska sila, a trgovinska razmena sa EU je intenzivna i uzajamno korisna. Tokom 50 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa saradnja između Kine i EU rasla je od skromnih početaka do današnjih razmera – sada je dnevni obim trgovine jednak godišnjem prometu kada su uspostavljeni diplomatski odnosi. Savremena situacija trgovinske saradnje predstavlja rezultat složene interakcije makroekonomskih prilika, međunarodnih trgovinskih uslova i industrijskih struktura obe strane, te ne može se krivica jednostavno prebaciti na jednu stranu. EU treba da posmatra ekonomske i trgovinske odnose između Kine i EU na sveobuhvatan, objektivan i pozitivan način i ne bi trebalo da preuveličava razlike ili stvara probleme. Umesto toga, trebalo bi da kroz uzajamnu otvorenost podstakne uravnotežen i održiv razvoj, a kroz dijalog i konsultacije na adekvatan način rešava trgovinske sporove, izbegavajući pretvaranje ekonomskih pitanja u bezbednosna.

Srbija je jedan od najboljih evropskih prijatelja Kine, a kinesko-srpski odnosi uzor su prijateljstvu Kine sa evropskim zemljama. U maju 2024. godine predsednik Si Đinping obavio je uspešnu posetu Srbiji, gde je zajedno sa predsednikom Vučićem objavio osnivanje zajednice Kine i Srbije sa zajedničkom budućnošću u novoj eri, čime je Srbija postala kineski prvi evropski partner sa zajedničkom budućnošću. Udruženim snagama dveju strana izgrađeni su pruga Budimpešta–Beograd, auto-put E763, železara HBIS u Smederevu i niz drugih projekata realizovanih u okviru inicijative „Pojas i put”, koji predstavljaju uzorne primere zajedničke izgradnje Kine i Evrope. U kontekstu brzog razvoja odnosa Kina–EU i Kina–Srbija, projekti trostrane saradnje između Kine, Srbije i EU, kao što je beogradski metro, prirodno su proizašli i predstavljaju slikoviti dokaz kako „ne samo što donose obostrane koristi već osvetljavaju ceo svet”. U budućnosti, Kina je spremna da zajedno sa Srbijom i ostalim evropskim zemljama produbi međusobno razumevanje i poverenje, promoviše uzajamnu korist, podstiče civilizacijski dijalog, kako bismo postali graditelji svetskog mira, doprineli globalnom razvoju i održali međunarodni poredak.

Autorski tekst ambasadora Kine za „Politiku”