BRIKS i novi svetski poredak

Posle samita BRIKS-a u Rio de Žaneiru 5/6. juna novi svetski poredak nije više teza za proučavanje aktuelnih i predviđanje budućih svetskih odnosa s projekcijom mogućeg razvoja, već empirijska činjenica koju globalna kretanja potvrđuju. Ima osnova da je sve počelo 2007/8. čuvenom najavom ruskog predsednika Putina na Minhenskoj konferenciji o osporavanju zapadne suprematije, koju su sledili ruska vojna intervencija u Gruziji, zatim ekonomska kriza s globalnim efektima i najzad početak globalnog kineskog projekta „Pojas i put”. Međutim, pravu suštinsku uvodnu fazu predstavlja odluka Rusije iz februara 2022. da upotrebom sile protiv Ukrajine direktno spreči proširenje rivalskog NATO-a dalje na istok Evrope s realpolitičkom globalnom potvrdom funkcionalne multipolarnosti. Naime zbog direktnog suprotstavljanja glavnih nuklearnih sila SAD i Rusije, koje se manifestuje kroz rusko-ukrajinski rat, neizbežno je na dnevnom redu i tema novog poretka, jer u osnovi ovog sukoba leži i pitanje globalne dominacije. Naprosto zapadni angažman u Ukrajini kroz NATO i sankcionu politiku izolacije Rusije na globalnom planu nije dao glavni rezultat, već je podelio svet i pokazao da je do sada vladajući neoliberalni zapadni ideološko-politički koncept, zasnovan na isključivo „liberalnim vrednostima” i „pravilima”, iscrpljen. Dodatni argument o nužnosti definisanja novog svetskog poretka dali su nedvosmisleno i 2024. novembarski izbori u SAD i pobeda predsednika Trampa s glavnim ciljem „učiniti Ameriku ponovo velikom”, a na platformi uvažavanja realpolitike, priznanja da je svet multipolaran i ideološkog aksiomskog stava prema tradicionalnim vrednostima i predominantnom nacionalnom interesu.

Samit BRIKS-a u Riju pod brazilskim predsedavanjem prema ishodu i zaključcima praktično označava uvod u drugu operativnu fazu izgradnje novog svetskog poretka. Evo i zašto. Najpre, on je definitivno označio glavne suprotstavljene aktere u utvrđivanju kriterija i osnova novog poretka: kolektivni Zapad na pozicijama očuvanja neoliberalnog koncepta zasnovanog na pravilima i kolektivni Jug na pozicijama suverene jednakosti i ravnopravnosti. Nadalje, ovaj samit je politički verifikovao globalni subjektivitet proširenog BRIKS-a s uverljivom strateškopolitičkom voljom da se nastavi borba na izgradnji svetskog poretka koji isključuje dominaciju jednog (čitaj zapadnog) centra, podrazumeva suverenost i ravnopravnost, saradnju i razvoj na multilateralnoj osnovi, poštovanje normi i standarda međunarodnog prava. Garant ovog subjektiviteta potvrđuje reprezentativni sastav (osnovni BRIKS plus Egipat, Etiopija, Iran, UAE, Indonezija), kao izraz volje većinskog kolektivnog Juga s potencijalom i uticajem na globalnom nivou koji se više ne može zanemarivati niti preskakati. Najzad, sama reakcija američkog predsednika s pretnjom ekonomsko-političkim merama (carinama) prema BRIKS-u uz jasnu naznaku da je reč o rivalitetu i dve strane sa strateško-globalnim značenjem, potvrda su uvoda u fazu globalnog nadmetanja dva definisana subjektiviteta koji deluju suprotstavljeno na svetskoj pozornici. Za otklon od svake sumnje najbolju ilustraciju predstavlja reakcija domaćina na kraju samita, brazilskog predsednika Lule da Silve u ime asocijacije: „Ne mislim da je odgovorno i ozbiljno da predsednik zemlje velike kao što su SAD preti svetu preko interneta. On mora da shvati da se svet promenio. Ne želimo cara. Mi smo suverene nacije. Ako on veruje da može da uvede carine, onda imamo pravo da mu odgovorimo na isti način.” Uz to je napomenuo da odnosi između zemalja treba da budu zasnovani na međusobnom poštovanju, jer „ljudi moraju da shvate šta suverenitet zaista znači. Svaka zemlja je gospodar svoje sudbine”.

U ovoj drugoj operativnoj fazi borbe za definisanje parametara novog svetskog poretka, posle samita BRIKS-a u Riju, dominiraće na prvom mestu pitanja jednakosti i ravnopravnosti u ponašanju na globalnoj sceni, kako u političkim (uvažavanje multipolarnosti, zalaganje za reformu OUN, poštovanje međunarodnog prava i suverenosti), tako i u  ekonomsko-socijalnim pitanjima (protiv protekcionizma, sankcija, ograničavanja slobodne trgovine, dužničkog ropstva i neokolonijalnih intencija, upotrebe ekonomije i globalnih instrumenata Svetske banke, MMF, dolara u političke svrhe, socijalne nejednakosti).

Važan segment budućeg nadmetanja dva bloka i dva koncepta biće pitanje međunarodne bezbednosti. Samit u Riju bio je vrlo jasan u završnoj deklaraciji protiv ratnih opcija kako u Ukrajini, tako i na Bliskom istoku, kroz zalaganje za politička rešenja na važećim osnovama definisanim kroz sistem OUN (mirno rešavanje sporova, validnost palestinskog pitanja, itd.). Ključnu novinu u ovom kontekstu predstavlja ugradnja u završnu deklaraciju formulacije o vojnoj saradnji koja nije dalje elaborirana, ali sugeriše zaključak da je prošireni BRIKS na mirnodopskim pozicijama kad je reč o globalnoj bezbednosti i konkretnije protiv militarizacije na Zapadu povodom rata u Ukrajini i vojne opcije SAD i Izraela na Bliskom istoku s određenom podrškom novim članicama Iranu, Egiptu i UAE u izmenjenim geopolitičkim okolnostima (politički izolacionizam i vojne slabosti Izraela tokom dvanaestodnevnog rata s Iranom) i njihovom viđenju bliskoistočne krize.

Na osnovama zaključaka samita u Riju predsedavanje je preuzela Indija, koja inače zbog svojih velikih razvojnih i drugih potencijala i realpolitičkog uticaja predstavlja jedan od ključnih faktora budućih globalnih odnosa. Evidentno se ulazi u period mogućih raspleta u dva sukoba veoma važna za globalne odnose i novi poredak, nove preraspodele ekonomske moći, kao i redefinisanje zapadnih transatlanskih odnosa uz osvetljavanje stvarnih dometa promena koje su inicirane sa novom administracijom SAD predsednika Trampa, što sve skupa to predsedavanje čini veoma izazovnim.

*Diplomata u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista