Flašica vode i šešir – najvažniji saputnici

Unošenje tečnosti čak i kada niste žedni, izbegavanje gaziranih i energetskih napitaka, kafe i alkohola, kao i teške, masne i začinjene hrane – neke su od preporuka kojih bi trebalo da se pridržavamo u toku ekstremnih vrućina. Na području glavnog grada u toku je toplotni talas, a najtopliji dani očekuju se u četvrtak i petak, uz maksimalne temperature od 35 do 39 stepeni Celzijusa. U ostalim danima, prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u najtoplijim delovima biće od 32 do 35 stepeni.

Lekari upozoravaju da ovakvi dani mogu da izazovu niz zdravstvenih problema pa savetuju da se, pored balansirane ishrane, u periodu od 10 do 17 časova ne provodi vreme napolju, da se nosi lagana, lepršava odeća. U trenucima kada boravak na suncu ne može da se izbegne, neophodno je nositi i šešir, redovno se hidrirati i mazati se zaštitnim faktorima.

Najčešće posledice velike žege su dehidratacija kao najblaže stanje koje nastaje usled gubitka tečnosti i minerala.

– Ona može da se desi svima u ovakvim uslovima ukoliko se zadržavaju napolju kada je visoka temperatura. Dehidratacija, odnosno pregrevanje organizma, nije strašna, a obično se manifestuje osećajem malaksalosti, gubitkom snage, blagim treperenjem pred očima, glavoboljom, kao i grčevima, naročito u nogama. Unosom tečnosti, soli i minerala supama, voćem, čajevima nadoknadiće se sve što je izgubljeno – objasnila je dr Radmila Šehić.

Kada je glava izložena direktno suncu bez ikakve zaštite, javlja se sunčanica.

– Direktno svetlo i temperatura utiču na centralni nervni sistem. Najčešći simptomi su prodorna glavobolja, koja je veoma neprijatna. Praćena je mučninom, ali retko povraćanjem. Javlja se i vrtoglavica koja uvek prati sve promene koje se dešavaju u centralnom nervnom sistemu. To stanje zahteva odmor, mirovanje, nadoknadu tečnosti, a pri jakim bolovima može se uzeti i analgetik. Ono ne ostavlja posledice, a javlja se zbog otoka moždanih opni usled pregrejane glave. Ljudi koji moraju da budu napolju obavezno treba da nose šešir, kačket i tako se zaštite – naglasila je Šehićeva.

Najopasnije stanje je toplotni udar – prestanak funkcionisanja centra za termoregulaciju. U toj situaciji telo je toplije u odnosu na spoljašnju sredinu i ne može da se oslobodi vreline, nego je zadržava u sebi.

– To je slom klima-uređaja u glavi. Prestaje znojenje koje rashlađuje organizam, koža je zažarena, crvena, a potom postaje bleda, javlja se jako izražena žeđ, osećaj da srce lupa, iznenadna vrtoglavica, zvonjava u ušima, poremećaj orijentacije. Pre nego što se osoba sruši, ona odgovara vrlo nepovezano, a najveći problem je kada padne u nesvest jer može i da se povredi. Toplotni udar ugrožava čitav organizam, vitalne organe, a pre svega mozak, srce i bubrege – rekla je doktorka i dodala da ovo stanje zahteva stručnu negu.

U takvim situacijama potrebno je odmah reagovati i osobu skloniti u hladovinu, položiti je, raskomotiti i hladiti mlakom vodom po vratu, grudima i rukama. Vodu bi trebalo davati u malim gutljajima i obavezno pozvati Hitnu pomoć.

Sunce može da izazove nelagodu kod svih, a najugroženije su starije osobe. Zbog toga bi u toku najtoplijeg dela dana trebalo da borave u hladovini – kod kuće ili negde u prirodi. U ovakvim danima ugroženi su i radnici koji obavljaju fizičke poslove na otvorenom.

– Preventiva je veoma važna. Moramo redovno da nadoknađujemo tečnost, čak i kada se osećamo dobro. Gde god išli, flašica vode nam je najbolji saputnik. Nikako ne treba da se prejedamo takozvanom zimskom hranom – masnom, teškom, začinjenom, kao ni jakim kolačima. Najbolji izbor za obrok je voće i povrće, a umesto kafe, alkohola i gaziranih pića, konzumirati rashlađene čajeve. Kožu ne smemo izlagati suncu da ne bismo napravili oštećenje, zato je najbolje da nosimo odeću svetlijih boja, koja nije tesna. Glavu treba da zaštitimo kapom, a oči naočarima – navela je doktorka i dodala da ako neko mora da bude napolju kada je jako sunce, jedna od opcija za zaštitu može biti i kišobran.

Telo mora da se adaptira pre kupanja

Prilikom posećivanja kupališta, najbolje je da sugrađani provode vreme ispod suncobrana, kao i da se rashlađuju pod tuševima. Neophodna je i nadoknada tečnosti, a najvažnije – ne ulaziti u vodu pregrejan. Čak i kada je voda topla, navodi Radmila Šehić, moramo se adaptirati.

– Bilo je toliko primera da su se ljudi svojom nepažnjom udavili i doživeli toplotni šok – momentalni gubitak svesti u vodi zbog utrčavanja pregrajanog tela u hladu vodu. Ta razlika u temperaturi stvara nagle grčeve krvnih sudova zbog čega prestaje cirkulacija, dotok kiseonika u mozgu, srcu… Zbog toga je lagani ulazak u vodu najvažniji – zaključuje doktorka.

Kućne ljubimce nikako ne ostavljati u automobilima

Psi i mačke ne mogu da se znoje kao ljudi pa se pregrevaju mnogo brže. Vlasnicima se preporučuje da šetaju ljubimce u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima, da im obezbede hladan prostor i stalno dostupnu svežu vodu. Nikako ih ne treba ostavljati u automobilima, čak ni nakratko, jer temperatura u vozilu može naglo da postane jako visoka. I uličnim životinjama je neophodna sveža voda pa bi, kad god je to moguće, trebalo ostaviti posudu s vodom na pristupačnom mestu.