Vidljivi i manje vidljivi ustupci

To što je, dogovorom koalicionih lidera pre tri dana, kriza vlasti prošla, pa su Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije opet u (prividnoj?) ljubavi, nije donelo i odgovor na pitanje koje je i bilo predmet spora dve stranke prethodnih petnaestak dana – kada će biti održani predsednički izbori u Srbiji. Taj "detalj", kao ni datum pokrajinskih i lokalnih izbora, nije razmatran u okviru dogovora Borisa Tadića, Vojislava Koštunice i Mlađana Dinkića, potvrdili su juče funkcioneri DS-a i DSS-a.

Ipak, Jelena Marković, portparol DS-a, je rekla da je "sigurno da će se, ukoliko ne bude ničeg dramatičnog u državi, izbori održati u januaru", te da je "potpuno irelevantno da li će to biti 13. ili 20. januar". A Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe i potpredsednik DSS-a, za B92 izjavio je da postoji mogućnost da predsednički izbori budu održani u januaru, odnosno da su sve mogućnosti otvorene i da vrednost razgovora o izborima u vladajućoj koaliciji nije dogovor o konkretnom datumu, već u shvatanju da će se lako postići dogovor o datumu.

Koliko će biti lako postići taj dogovor videćemo već za mesec dana, pošto će, kako kaže Markovićeva, konkretni dogovori o datumu održavanja predstojećih izbora početi posle 10. decembra.

Kako je zvanično i saopšteno, izbori će biti raspisani posle 10. decembra, uz bitnu "ogradu" – ukoliko ne bude neposredno ugrožena teritorijalna celovitost zemlje. Zvaničnici DSS-a su tu situaciju doveli u vezu sa jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosmeta i eventualnom podrškom "određenih faktora iz međunarodne zajednice".

Portparol DSS-a Branislav Ristivojević juče je na konferenciji za novinare naglasio da će najodgovorniji ljudi u Srbiji raspravljati o tome i doneti zaključak ima li opasnosti po teritorijalni integritet zemlje. I Jelena Marković je rekla isto: "dramatičnom situacijom", objasnila je, smatra, nakon proglašenja odluke o Kosmetu, eventualni zvaničan državni stav da je ugrožen teritorijalni integritet Srbije.

I mada se ovde otvara prostor za mogućnost različitog tumačenja da li je ugrožen teritorijalni integritet Srbije, sagovornici "Politike" iz vladajuće koalicije, nezvanično, očekuju da će državni vrh (koji, opet, personalizuju predsednik Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica) biti jedinstven u donošenju takve ocene, ističući da, kada je reč o statusu Kosmeta, nikada nije bilo nesaglasja.

A ako, dakle, ta ocena kaže da u Srbiji još nije trenutak za izbore, može se dogoditi da izbori za predsednika budu i na jesen sledeće godine, ili čak kasnije. O toj mogućnosti govorio je juče i Miloš Aligrudić navodeći da dogovor o izborima obuhvata i pitanje produženja roka iz Ustavnog zakona ako za produženje postoje razlozi, što je povezano sa izazovima koji se odnose na teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.
U tom slučaju bi, međutim, trebalo menjati Ustavni zakon, koji nalaže da predsednički, pokrajinski i lokalni izbori budu raspisani do kraja ove godine, a za šta je potrebna i podrška Srpske radikalne stranke. U mogućnost odlaganja predsedničkih izbora, nezvanično, bar u DSS-u, ne vide ništa sporno, jer započeti mandat Borisa Tadića ionako ističe tek u leto 2009. godine.

Period za izbore od kraja januara do kraja marta, koji odgovara i rokovima za kampanju iz postojećeg Zakona o izboru predsednika Republike (30 do 90 dana), prema nezvaničnim informacijama, kompromis je na kome su se našli DS i DSS. Tadićeva stranka je, naime, želela izbore u decembru, a Koštuničina se zvanično nije izjašnjavala o svojim željama, osim o stavu da izbori zbog pregovora o KiM ne treba da budu u decembru. Nezvanično se, međutim, govorilo o stavu DSS-a da je potrebno da predsednički izbori budu odloženi za jesen 2008. godine. Prema izvorima našeg lista, ustupak DSS-a bio je i pristanak na jučerašnje glasanje u Skupštini Srbije. Jer, među 32 tačke koje su razmatrane na protekloj sednici parlamenta, naime, nalazio se i izbor novog sastava Republičke izborne komisije, u kojoj Demokratska stranka Srbije neće imati uticaj kakav je imala u prethodnom sastavu RIK-a, preko koga je mogla, eventualno, da blokira sprovođenje izbora.

Međutim, na pitanje "Politike" od čega je u svojim zahtevima odstupio DSS, pošto se DS odrekla namere da se izbori raspišu za decembar, portparol DSS-a juče nije konkretno odgovorio. Ristivojević je samo naveo da je "DSS uvek nastupao konstruktivno u svim odnosima u koaliciji, odnosno nikada nije nastupao sa krajnje ekstremnih pozicija i stavova", te da je uvek spremna na dogovor i kompromis.

"Ulog" DSS-a u kompromis o izborima očigledno nije ni pristanak na podršku Borisu Tadiću. To, prema izjavama iz obe stranke, nije ni bio predmet razgovora vladajuće koalicije o izborima.

Naglašavajući da će DSS tek kada izbori budu raspisani doneti odluku o tome da li će imati svog predsedničkog kandidata, da li će stati iza zajedničkog kandidata "narodnjačke koalicije", ili će podržati nekog drugog, Miloš Aligrudić je juče rekao da je on lično sklon da se složi sa liderom G17 plus Mlađanom Dinkićem da bi podrška zajedničkom predsedničkom kandidatu vladajuće koalicije stabilizovala prilike u okviru koalicije. A na pitanje koliko je izvesna podrška Tadiću, on je odgovorio da postoji "neka unutrašnja logika u svemu tome" i da će to biti predmet razgovora u DSS-u.

Šef poslaničke grupe DS-a u Skupštini Srbije Nada Kolundžija rekla je juče da je "politička logika" da vladajuća koalicija ima zajedničkog kandidata i da bi zato bilo logično da koalicioni partneri podrže Tadića na predsedničkim izborima.

A eventualno odustajanje Velimira Ilića, lidera Nove Srbije, od najavljivane kandidature za predsednika Srbije i podrška NS-a Borisu Tadiću, zavisi od samog Ilića, odgovorio je zamenik šefa poslaničkog kluba DSS–NS Miroslav Markićević (NS) na pitanje novinara da li bi njegova stranka bila spremna da podrži Tadića kao eventualnog zajedničkog kandidata vladajuće koalicije.

Na pitanje da li će koalicija DSS–NS biti dovedena u pitanje ukoliko Koštunica podrži Tadića, a NS ne, Markićević je odgovorio da je "na veliku žalost mnogih, to neraskidiva koalicija".

Markićević je izjavio i da NS "nije upoznat sa svim detaljima dogovora lidera DS, DSS i G17 plus i da smatra da izbori, zbog mnogih pravoslavnih praznika ne treba da budu u januaru". "Kao stranci pravoslavnih Srba, Novoj Srbiji 13. i 20. januar kao datumi ne odgovaraju, jer se tada slave, Srpska nova godina i Sveti Jovan. Januar nije dobar za izbore zbog proslavljanja praznika koji mogu da utiču na izlaznost birača", dodao je Markićević.

M. Nikić
B. Baković

-----------------------------------------------------------

Dulić: Nemam  nikakvu obavezu prema većini u vezi sa raspisivanjem izbora

Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić još jednom je sa skupštinske govornice najavio da će raspisati izbore do 31. decembra i da ga u tome, odnosno u poštovanju Ustavnog zakona koji taj rok nalaže, može sprečiti samo izmena tog zakona.

"Sa moje strane ne postoji nijedna obaveza, ni prema kome, koja me može sprečiti da poštujem zakon i raspišem izbore, čak ni obaveza prema dogovoru parlamentarne većine", izjavio je Dulić odgovarajući na pitanje predsednika LDP-a Čedomira Jovanovića da se izjasni da li se krši ili poštuje Ustavni zakon u vezi sa raspisivanjem izbora, s obzirom na to da ih predsednik Skupštine još nije raspisao "iako neprestano izjavljuje da će to učiniti".

M. N.

-----------------------------------------------------------

Marković: Razdvojiti izbore

Niš – Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković izjavio je juče u Nišu da je veoma dobro što je postignut dogovor o izborima izrazivši nadu da će dogovor da se poštuje.

Na pitanje novinara da li bi bilo dobro da istovremeno budu i lokalni izbori, Milan Marković je odgovorio:

– Voleo bih da oni idu odvojeno. Zato što je rad lokalne samouprave često veoma loš. Mi smo proteklih godina bili svedoci česte blokade lokalnih parlamenata i da su lokalne skupštine bile nestabilne. Kada ti izbori idu zajedno sa predsedničkim ili sa parlamentarnim, onda se lokalni političari lako sakriju iza imena svoga lidera ili stranke i onda gubimo u kvalitetu lokalne politike. Znači, ljudi kada izađu na lokalne izbore treba da imaju pred sobom samo te lokalne kandidate, te ljude koji će da obavljaju neke lokalne poslove.

M. M.

-----------------------------------------------------------

Ilić: Pregovori u koaliciji su dosadni

Preševo - Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić rekao je juče na graničnom prelazu kod Preševa da nije učestvovao u dogovoru vladajuće koalicije o izborima. "Ja nisam bio u toj priči, nisam ni razgovarao i više mi je muka od svih tih priča", rekao je Ilić i dodao da se "mnogo gubi vreme s tim i zamara narod". "To je nešto što se dogovara u hodu i u koaliciji. Međutim, za svaku sitnicu su potrebni mučni i dugi pregovori i to je više dosadno", istakao je Ilić.

Prema njegovim rečima, nebitno je da li će izbori biti deset ili mesec dana pre ili kasnije, već je najvažnije da se izbori organizuju i završe i da budu po Ustavu i novim zakonima, koji će biti usvojeni u Skupštini Srbije.

-----------------------------------------------------------

Na redu vizne olakšice

Ministar policije Dragan Jočić predstavio je juče Skupštini Srbije tri sporazuma čijim potvrđivanjem se Srbija obavezuje na saradnju sa zemljama Evropske unije u suzbijanju nezakonitih migracija, a njenim građanima se, istovremeno, olakšava dobijanje viza.

Sporazum o viznim olakšicama, objasnio je, odnosi se samo na određene kategorije putnika, među kojima su poslovni ljudi, sportisti, novinari, kulturni radnici, naučnici, studenti, učenici, predstavnici verskih zajednica, crkava i nevladinih organizacija. Cena vize biće 35 evra, ali će vize za penzionere i decu mlađu od šest godina biti besplatne. Rok za izdavanje  viza biće 10 dana, a ovaj sporazum predstavlja korak bliže ka potpunom ukidanju viza, napomenuo je ministar.

Sporazum predviđa i olakšice u situacijama kada naši građani putuju na lečenje, u posetu vojnim i civilnim grobljima ili prisustvuju sahranama, posećuju rođake u zemljama EU, a moguće su i u slučaju putovanja koja organizuju priznate turističke agencije. Sporazum treba da olakša kretanje između zemalja EU i Srbije.

Sporazumom o readmisiji, predviđeno je da se, na zahtev bilo koje članice EU, u Srbiju vrate srpski državljani koji se bez prava boravka i odgovarajućih dokumenta zateknu na teritoriji te zemlje, kao i lica iz trećih zemalja koja su preko Srbije ilegalno dospela na teritoriju EU. Sporazum omogućuje uključivanje Srbije na belu šengensku listu, jer dokazuje spremnost Srbije za saradnju na polju nezakonitih migracija, napomenuo je ministar dodajući da je od 2003. godine u Srbiju vraćeno 17.900 lica.

Sporazum SCG sa francuskom vladom o vraćanju lica koja nezakonito borave u Francuskoj, koji je takođe na dnevnom redu, objasnio je Jočić, treba da se uskladi sa razdruživanjem od Crne Gore i predstavlja "razradu`" Sporazuma o readmisiji, na relaciji Francuska-Srbija.