„Naš Nole" u raljama politike

„Profesionalni mediji” cele minule nedelje bavili su se odbranom Novaka Đokovića od „najprizemnijih, besomučnih napada” „zle vlasti” i njenih, još gorih, tabloida, zbog njegove podrške protestima u Srbiji. Na stranu što je napad „režimskih medija”, jednog, zaustavljen brže nego što je stvarno i počeo, ova odbrana pokazala je neviđeno licemerje. Baš u „profesionalnim medijima”, pre samo nekoliko meseci, Đoković je za samo četiri dana prešao put od „običnog laprdala”, do „našeg velikana”. I nije mu prvi put. Pre godinu i po stigao je od „našeg Noleta” do „neobrazovanog primitivca” u istim tim medijima.

Sve proteste u Srbiji poslednjih godina, a bilo ih je onoliko i raznim povodima, pratili su pozivi „profesionalnih medija” glumcima, piscima, sportistima i inim javnim ličnostima da „stanu na stranu naroda”. Svako ko se odazvao bio je dizan u nebesa, a bilo je i onih koji su predstavljani kao „legendarni košarkaši”, mada takav status baš nikad nisu imali, niti su ga mogli imati. Ali, šta mari, na našoj je strani, znači legenda je. „Pozivi” i „prozivke” u ovim medijima nisu izostali ni kad su se decembru prošle godine tek zahuktavali protesti zbog pada nadstrešnice koja je ubila 16 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Odmah su krenuli kolumne i tekstovi o uspešnim ljudima koji su „izabrali da ćute”, a pre svih tema je bio Novak Đoković. Tako je sportski novinar u jednom „profesionalnom” listu polovinom decembra rekao: „Razočaran sam, da ne kažem zgrožen, izostankom empatije, elementarne solidarnosti sa ogromnim brojem ljudi koji opravdano protestuje. Mene lično pogađa i kao aktivistu, građanina i sportskog komentatora ćutanje Novaka Đokovića. To je nedopustivo. Novače, ispravan narod te treba i zove. Kad ćeš imati mišljenje i poruku ako ne sad.” Komentator je bio razočaran, a izabrali smo samo najblaže što je u tom tekstu rekao, a komentari na njegove reči u tom listu bili su, blago rečeno, toliko oštri da bi zaprepastili svakoga ko, godinu i po ranije, nije čitao slične tekstove i komentare o Đokoviću, ali drugim povodom.

Među komentarima komentatorovih reči bilo je i ovakvih: „To što je neko veliki teniser, košarkaš, fudbaler, vaterpolista, glumac, naučnik, itd, ne znači i da je Čovek, ili veliki Čovek; Novak nema intelektualni obim da shvati tu važnost. Nije mu objasnio lajf kouč da se neke stvari ne uče; Prvo, on podržava svaku vlast, drugo, živi u Monaku, treće, budista je; Noletu svaka čast na uspesima u sportu, ali ne pada iver daleko od klade Srđana; Novak Đoković je kao čovek nula; Lakše je zagrliti drvo nego studente, bata bi mogao ostati bez Arene i podrške za turnir, a tata i striko bez žičara na Goču; Atanasije Jeftić jednom reče – on je (Novak Đoković) obično laprdalo. Posle toga neko reče da je regularno završio samo osnovnu školu. Šta očekivati od Novaka, njegova tašta je vlasnik više mini-hidrocentrala...” Među stotinama komentara, izabrali smo one najpristojnije „kritičare”. Ali bilo je i onih, na prste jedne ruke, koji su tražili da ostave Novaka na miru: „Ne uvlačite ga u politiku, previše vas se bavi njom!” Jedan komentar je, međutim, drugačiji od svih: „I šta mislite, ako se Nole oglasi da ćete nešto dobiti, ili srušiti Vučića! Budale jedne.”

Samo četiri dana kasnije, oglasio se Novak Đoković i podržao studente: „Kao neko ko duboko veruje u snagu mladih ljudi i njihovu želju za boljom budućnošću, smatram da je važno da se njihov glas čuje. Srbija ima ogroman potencijal, a obrazovana omladina je njena najveća snaga. Ono što je svima nama potrebno je razumevanje i poštovanje. Uz vas, Novak.” Mada je bilo onih koji nisu bili zadovoljni „mlakom izjavom”, trebalo je da „osudi kriminalni režim Aleksandra Vučića”, ipak je nastupilo ogromno oduševljenje, pa je osvanuo transparent istaknut na blokiranom fakultetu: „Nole, studenti te vole”, pa su „profesionalni mediji” bili puni napisa o „našem velikanu”, „najboljem na svetu svih vremena”, „svetlu na kraju tunela”. Onaj razočarani komentator viknuo je nakon jedne Novakove pobede na Australijan openu: „Tako je, majstore! A, sad svi na ulicu da im pokažemo ko smo!” Ko, kome i šta da pokaže? Ne reče komentator, toliko je bio oduševljen, da je propustio da nam to kaže.

U „režimskim medijima” ova Novakova objava nije bila neka tema, a kritika je krenula tek kad je njegova supruga objavila video sa protesta 15. marta, uz muzičku pozadinu „Pada vlada”. Pa je urednik jednog lista koji svim srcem podržava vlast krenuo da priča o Đokovićima i njihovim namerama, ali se sve završilo na tome. Bilo je reakcija i na društvenim mrežama, ali ne više u medijima, sve do onog Novakovog „pumpanja” na Vimbldonu u istom listu, ali bez uobičajene oštrice i vrlo kratak komentar. „Profesionalni mediji” su bili u ekstazi – „samo pumpaj Nole!” I slični naslovi, uz mnogobrojne komentare o „Vučićevim tabloidima” koji napadaju „najvećeg od svih”. „Profesionalni” list je objavio reakcije nekih sportista, ali i političara, pa je tako predsednik DS-a Srđan Milivojević rekao: „Đokovićeva reakcija je reakcija čitavog srpskog društva. I mogu reći da je tim potezom samo dodatno podigao pritisak Vučiću. Pravo da vam kažem, baš me čudi da ga tabloidi već nisu napali za državni udar. Da ga optuže da je pokušao da sruši državu.” Jedan sportista je konstatovao da je Novakov gest „injekcija samopouzdanja ljudima, studentima, ali i svima onima koji su na ulici danima”, a onaj komentator koji je silno bio razočaran što Novak ćuti, sada je oduševljeno izjavio – „nisam iznenađen njegovom reakcijom”.

U istom „profesionalnom mediju” Đoković je, kad su svojevremeno bili protesti protiv litijuma, bio slavljen do neba kad je uz fotografiju sa protesta, napisao da je čist vazduh važan. A kad je to zloupotrebljeno u političke svrhe, Đoković se oglasio: „Želim da se ogradim od ’pozicije’ i ’opozicije’, političkih struja bilo koje vrste. Uvek sam se trudio da budem APOLITIČAN. Smeta mi što čovek ne može da istakne svoj lični stav i mišljenje o osnovnim elementima za život i zdravlje kao što su vazduh, voda i hrana, a da ne bude ’obeležen’ kao levičar, desničar, opozicionar, demokrata...” Istog časa su se oglasili oni koji su ga koliko juče slavili, pa je postao „poluobrazovano govedo, što je mnogo opasnije od neobrazovanih”, „somina” i, između ostalog, „jajara”.

Isti „profesionalni medij” je tražio od Đokovića da podrži proteste koje je organizovala opozicija, zloupotrebivši tragediju u OŠ „Vladislav Ribnikar”, a kad nije, objavljen je tekst jednog „lekara iz Niša”. Lekar je bio ogorčen hvalospevima Đokoviću zbog osvajanja 23. grend slem titule na Rolan Garosu (početkom juna): „Ne razumem tolike hvalospeve za čoveka koji, osim da udara lopticu s jednog na drugi kraj, ništa drugo ne zna. Novak je iz primitivne porodice, njegov otac skače uz primitivnu muziku, a i Novak s njim i peva – kosi tata, kosim ja... Ipak, sve bih mu oprostio, a bio bi upisan u istoriju, kada bi došao na proteste ’Srbija protiv nasilja’ i pozvao narod da ih podrži. Ukoliko to ne uradi, ni istorija ga neće pamtiti.”

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije se oglašavao o pomenutim stavovima Novaka Đokovića, pa ni o „vimbldonskom pumpanju”, sve do pre nekoliko dana, kada je, odgovarajući na pitanje na TV Informer, rekao: „Naravno, navijam za Đokovića svim srcem. On je legenda Srbije. Šta mislim o njegovom političkom stavu? O tome govorim celo veče. Ali toliko toga je učinio za Srbiju, nikada reč neću reći lošu. Može on protiv mene da govori koliko hoće, da podržava političke protivnike, ali protiv njega nešto loše da kažem je blesavo i glupo. Navijao sam svim srcem za Đokovića i navijaću uvek”. I ova izjava je bila predmet komentara, pa je hrvatski književnik Ante Tomić u jednom našem nedeljniku to prokomentarisao: „Poznajući njegovu plemenitost i njegov besprekorni kućni odgoj, možemo samo reći: ’Aha, kako da ne.’ Mnogo se verovatnijim čini da je predsednik Srbije gledao polufinalni meč u Vimbldonu zadovoljno se osmehujući i stiskajući šake svaki put kad bi Janik Siner osvojio poen. Kad se Novak Đoković uskoro ostavi tenisa i počne razmišljati čime bi se volio baviti u ostatku svog života, možda ne bi bilo loše da izabere politiku. Navijali bismo kao i inače za njega. Razbij ih, Nole!” Koga tačno treba da razbije?

U „profesionalnom” mediju već se piše da „studentska lista”, „s Novakom Đokovićem kao kandidatom” može da pregazi vlast, takoreći da je razbije. Đoković se, za sada, nije izjasnio, ali pumpaće „profesionalci” sve dok se ne izjasni. Usput su krenuli u obračun s Nikolom Jokićem, koji se ne oglašava i, naravno, Jokić je „nikakav čovek”, mada jeste veliki sportista, ali...

U jednom od komentara, pre nego što se Novak oglasio, pisalo je: „Koliko nam malo treba, da pljujemo uspešne ljude? Potpuno ga razumem: javna je ličnost, ponos Srbije i treba zauvek da ostane veliki. A mnogo vlasti će se promeniti i nije mu pametno da se priklanja bilo kome.” Malo, baš malo nam treba. Novak Đoković sportista uvek će biti upisan zlatnim slovima u srpskoj istoriji. To mu niko nikad ne može uzeti, a kako će proći kao političar? Pa to će videti ukoliko odluči da se bavi politikom.