Američke bombe sa „evropskim potpisom" ubijaju decu u Gazi

Iako je ministar spoljnih poslova Velike Britanije, Dejvid Lami još u septembru prošle godine suspendovao neke od dozvola za izvoz oružja u Izrael, zbog rizika od ozbiljnog kršenja međunarodnog humanitarnog prava, evropski ogranak američke raketne kompanije MBDA i dalje prodaje ključne delove za „Boingove” bombe koje su ubijale decu u Gazi.

Na osnovu informacija iz javnih izvora i analiza stručnjaka za oružje, istraga je potvrdila 24 slučaja u kojima je bomba GBU-39 korišćena u napadima Izraelskih odbrambeni snaga kada su ubijeni civili, a među žrtvama je bilo dosta najmlađih, piše „Gardijan”. Prema prikupljenim podacima, u napadima ovim oružjem u palestinskoj enklavi je od novembra 2023. do maja ove godine poginulo više od 500 osoba, od čega najmanje 100 dece. U prošlogodišnjem izveštaju UN su navele neke od slučajeva napada ovim bombama u kojima je, kako se navodi, Izrael „možda propustio da se pridržava” principa međunarodnog humanitarnog prava.

Izraelska vojska je dramatično povećala korišćenje bombe GBU-39 u prošloj godini. Jedan od najrazornijih napada dogodio se u noći 26. maja 2024. godine, kada su avioni bombardovali kuvajtski mirovni kamp u Rafi, zbog čega je izbio požar u ovom šatorskom naselju. Ministarstvo zdravlja Gaze je izbrojalo 45 mrtvih i 249 ranjenih.

Izraelska vojska je saopštila da je ciljala kompleks Hamasa i da sumnja da je municija ili neka druga zapaljiva supstanca, za koju nije znala, izazvala sekundarnu eksploziju i požar. „Amnesti internešenel” je optužio Izraelske odbrambene snage (IDF) da nisu napravile razliku između civila i vojnih ciljeva i pozvao da se incident istraži kao ratni zločin.

Američka kompanija MBDA koja ima podružnice u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Španiji ima ugovor sa „Boingom” za patentom zaštićena rasklapajuća krila koja trostruko povećavaju domet bombi, ali tvrdi da poštuje sve relevantne nacionalne i međunarodne propise u trgovini oružjem.

Aktivisti za ljudska prava smatraju da isporuka bombi GBU-39 ilustruje ograničenja napora Velike Britanije da obustavi neke isporuke oružja Izraelu zbog rizika od kršenja međunarodnog humanitarnog prava. Uprkos tužbi palestinske organizacije El-hak, koju su podržali „Amnesti internešenel” i „Hjuman rajts voč”, vlada Kira Starmera je nastavila da izvozi municiju i komponente za dronove, jurišne puške i borbene avione F-35 koje koristi izraelska vojska. Slučaj MBDA je specifičan, jer specijalna krilca za „Boingove” bombe se proizvode u Alabami, ali prihode i dividente dobijaju ispostave ove kompanije u Britaniji i Francuskoj. Da ova firma specijalizovana za oružje dobro posluje, govori i to što je u 2024. godini ostvarila 4,2 milijarde dolara prihoda.

Korišćenje relativno lake bombe GBU-39 od 113 kilograma u vazdušnim napadima u Gazi podstakao je Stejt department u vreme predsednika Džozefa Bajdena. Smatralo se da su ovi projektili koji mogu da sruše jedan ili dva sprata na zgradama pogodniji za lansiranje u gusto naseljenoj palestinskoj enklavi. Prema procenama, od masakra Hamasa nad izraelskim građanima 7. oktobra 2023. Tel Aviv je nabavio 4.800 komada ovih bombi u okviru američkog programa pomoći. Najnovija pošiljka od 2.166 projektila najavljena je u februaru ove godine, baš kada su UN izvestile da je skoro 70 odsto Gaze pretvoreno u ruševine.

Međunarodno humanitarno pravo zabranjuje napade na civilnu infrastrukturu, kao što su škole i zahteva preduzimanje koraka kako bi se što više umanjila šteta. Nepoštovanje pravila može dovesti do optužbi za ratne zločine.

„Oni koji pokreću napade imaju zakonsku obavezu da preduzmu mere predostrožnosti kako bi izbegli povređivanje civila – čak i u slučajevima kada na lokaciji može postojati vojna meta – uključujući i to da ne napadaju lokacije pune civila”, kaže Donatela Rovera, viši istražitelj u „Amnesti internešenelu”.

Kada se prošle jeseni broj civilnih žrtava u Gazi popeo na više od 40.000, britanski šef diplomatije Dejvid Lami je suspendovao 29 od 108 dozvola za izvoz oružja. Stručnjaci kažu da je ova zabrana ograničenog obima. Dauning strit 10 nema moć da blokira prodaju oružja firmi sa sedištem u inostranstvu, čak i ako su deo iste grupe kao i britanska kompanija.

„MBDA profitira od naoružavanja Izraela. Ono što bi ova kompanija mogla da uradi ako ne želi da bude saučesnik u naoružavanju Izraela jeste da prodaju MBDA. Podržali bismo britansku vladu da preduzme sve mere koje su u njihovoj moći da zaustavi genocid. Pored embarga na oružje, ovo uključuje sankcije kompanijama koje naoružavaju Izrael, zabranu britanskih investicija u takve kompanije”, kaže Sem Perlo-Friman, koordinator istraživanja u Kampanji protiv trgovine oružjem.