Tajming za Jadar

Evropska unija je u poslednje tri godine posvećeno radila na definisanju zakonskog okvira i standarda koji bi mogli da joj obezbede energetsku nezavisnost i kako bi mogla da igra ozbiljniju ulogu u „Zelenoj tranziciji”. Ideja EU je da u narednih nekoliko godina obezbedi više od 50% potrebnih kritičnih sirovina i minerala iz sopstvenih izvora i resursa i na taj način obezbedi konkurentnost u odnosu na Kinu i SAD. Pitanje eksploatacije kritičnih sirovina i minerala, održivo rudarenje, obezbeđivanje skladištenja finalnih proizvoda (baterija) posle njihove upotrebe i visoki standardi u celom lancu proizvodnje su parametri koje mogu da ujedine celu Evropu a ne samo EU. Srbija je jedna od zemalja koja nije članica EU, a koja, s obzirom na velike rezerve litijuma može na taj način da obezbedi lidersku poziciju u ovom delu Evrope, ali i preko potrebnu regionalnu stabilnost i ekonomski razvoj.

Projekat „Jadar” je uvršten na listu strateških projekata EU kao jedan od 13 koji bi se realizovao u zemljama van EU. Interesantno je što bi samo dva od 13 projekata bili realizovani na evropskom kontinentu (jedan je projekat „Jadar” u Srbiji, a drugi u Ukrajini čija realizacija apsolutno ne može da se predvidi zbog geopolitičkih okolnosti i rata koji traje više od tri godine na teritoriji te zemlje), svi drugi projekti su van evropskog kontinenta.

To jasno govori u prilog tome da je projekat „Jadar” logistički i tehnički najlakše i najoptimalnije sprovesti od svih ovih 13 projekata i upravo je to šansa za Srbiju i u domenu našeg ekonomskog razvoja, ali i geopolitičkog konteksta i daljeg integrisanja u EU. Realizacija projekta bi bila snažan signal EU da Srbija ima kapacitet da realizuje ovakvu investiciju po najvišim standardima i da može da bude značajan deo evropske energetske politike i lanaca snabdevanja.

Svi projekti koji bi trebalo da se realizuju u EU su u već poodmakloj fazi i i sigurno će prema utvrđenoj dinamici biti realizovani do 2030 godine.

Dok EU užurbano radi na stvaranju ambijenta za održivo rudarenje i stvaranje energetskog ekosistema zasnovanih na najvišim standardima, Srbija je gotovo jedina zemlja u Evropi u kojoj postoje navodni „veliki” otpor realizaciji projekta i to pod izgovorima koji nikako nisu ni ozbiljni ni dokazivi.

Međutim, svakodnevna propaganda podržana od strane navodno liberalno orijentisanih medija koja je najčešće plaćena ogromnim novcem dovela je do toga da se u javnom mnjenju Srbije, ali i svetskom javnom mnjenju stvorio utisak da se radi o lošem projektu koji nije dobar za državu i njene građane. Ta kampanja ide toliko nisko da propagira narativ o sigurnom trovanju ljudi, zemlje i vazduha do toga da država, a pogotovo građani i lokalno stanovništvo Loznice i doline Jadra neće imati gotovo nikakav ekonomski benefit.

Evo kako za to vreme stoje stvari u samoj Evropskoj uniji za koju, i oni koji se ideološki predstavljaju kao proevropski u ovom slučaju kažu da EU želi od Srbije da napravi rudarsku koloniju, što je ponašanje koje čitavu ovu kampanju pretvara u grotesku koju nažalost mogu skupo da plate građani Srbije i generacije koje dolaze iza nas s obzirom na epohalne razmere štete do koje bi doveo eventualni izostanak realizacije ovog projekta.

Nedavna naučna studija o litijumskim projektima u razvoju u četiri zemlje, koju je objavio „Material Proceedings”, tvrdi da je portugalski projekat površinskog kopa Mina do Barroso, u vlasništvu „Savannah Resourcesa”, jedini poslovni poduhvat koji se suočava sa snažnim protivljenjem. I to isključivo lokalnog stanovništva. Tekući projekti u Francuskoj, Finskoj i Velikoj Britaniji „čini se da su favorizovani i podržani od strane lokalnog stanovništva, jer nisu zabeleženi nikakvi znakovi kontroverzi ili sporova”.

Portugalska vlada odobrava rudarenje litijuma uprkos rastućoj zabrinutosti lokalnog stanovništva.

Istraživanje je pokazalo da nekoliko aspekata utiče na zabrinutost stanovništva po pitanju realizacije ovakvih projekata i oni su vrlo objektivni. Da li projekti „Greenfield” ili „Brownfield” mogu igrati ključnu ulogu, budući da su lokalni stanovnici koji žive u rudarskom kraju navikli na istoriju rudarstva gde cela privreda faktički zavisi od rudarskih projekata. „Greenfield” projekti suočavaju se sa sve većim protivljenjem zbog nepostojanja rudnika u tom području u prethodnom periodu i to je razlog da lokalno stanovništvo ima veću rezervu prema ovoj privrednoj grani, što je problem koji se prevazilazi radom sa lokalnom zajednicom i zajedničkim procenama rizika i benefita, na šta su kod nas spremni i država, strani partner i lokalno stanovništvo. Međutim, u eri proksi medijskih i hibridnih ratova pojavljuju se, što je nažalost slučaj u Srbiji, razni NVO pojedinci, grupe za pritisak, mediji kao što su Nova S I N1 koji troše ozbiljne resurse zarad zaustavljanja projekta. Treba reći da im u tome pomaže čitav niz inostranih NVO i fondacija koje aktivno sprovode akcije i propaganda koja ima za cilj da zaustavi ovakvu vrstu projekata, a da pritom nisu tako ili uopšte aktivni u svojoj zemlji. Jedan od primera je Nemačka i jedna od nemačkih fondacija koje rade u Srbiji i bave se više pitanjem očuvanja životne sredine u Srbiji nego u svojoj zemlji.

Drugi problem su sušni regioni poput Portugalije i Španije i potrošnja vode. EU je finansirala dva projekta usmerena na to kako smanjiti nivo potrošnje vode za 90% u poređenju sa referentnim stopama. Ni ovo naravno nije problem za realizaciju projekta „Jadar”, ali su ga protivnici projekta i njihovi mediji nametnuli pa se i oko potrošnje vode, ali i rezervi vode u dolini Jadra vode polemike i nameće narativ koji nije u skladu sa naukom i realnošću.

Što EU čini kako bi to osigurala i kakva je pozicija Srbije?

EU je sklopila nekoliko trgovinskih partnerstava sa zemljama koje ili imaju proizvodnju litijuma ili identifikovane rezerve s projektima u razvoju. To uključuje Argentinu, Kanadu, Čile, Demokratsku Republiku Kongo, Grenland, Namibiju, Norvešku, Ruandu i Uzbekistan. Blok je takođe ojačao transatlantsku saradnju na kritičnim sirovinama sklapanjem partnerstva sa SAD ciljem „diversifikacije globalnih lanaca snabdevanja kritičnim mineralima”.

Koliko možemo da vidimo, EU diversifikuje i prilagođava svoju energetsku politiku i strategiju i van evropskog kontinenta. Radi se o procesu koji je nepovratan i nasušno potreban EU kako bi očuvala svoju geopolitičku poziciju i konkurentnost na polju ekonomije koju gubi unazad nekoliko godina upravo zbog slabe pozicije i zavisnosti na polju energetike.

Za Srbiju je dobro što je postala značajan deo ovog velikog plana, ali svakako nas niko neće moliti da realizujemo projekat koji je dobar i za nas i za Evropu.

U politici i ekonomiji jedna od najznačajnijih stvari je tajming i prilika koju možete da iskoristite. Mnoge zemlje su ušle u spiralu loše političke i ekonomske situacije zbog nedostataka donošenja pravih odluka. Srbija i pored velikih političkih pritisaka ima lidera koji ume, ali i sme da donosi odluke, u ovom slučaju jedna od najznačajnijih, projekat koji će obezbediti budućnost naroda i države.

*Predsednik Kongresa srpsko-američkog prijateljstva