Filmom protiv tabua

Subotica – Mislim da u čitavoj županiji nije bilo devojke od 13 godina koja nije bila udata, ispričala je Gizela Burai u kameru. Do 18. godine ona je već imala troje dece i dva ostavljena muža jer, kaže, nisu bili dobri ljudi. Imala je planove, želela da uči školu, ali pošto je umela da pere i sprema, podrazumevalo se da treba da se uda. Nekoliko stotina kilometara dalje, njena sunarodnica na jugu Evrope, Eleni Rogka, imala je sličnu sudbinu, takođe je udata mimo volje. Diplomu više škole stekla je nedavno, već u zrelom dobu.

I tako se nižu priče žena u dokumentarnom ostvarenju Mihajla Kirila Plankoša „Razbijanje tabua”, koje je na 32. Festivalu evropskog filma prikazano u okviru specijalnog programa. Sve sagovornice imaju zajednički imenitelj – udate su mlade, često mimo svoje volje. Dokumentarno ostvarenje rezultat je međunarodne saradnje koja je započela pre nešto više od godinu dana u okviru projekta „Erazmus plus” i u kojem je učestvovalo sedam zemalja, od kojih su pet članice Evropske unije: Španija, Nemačka, Mađarska, Rumunija, Grčka, Severna Makedonija i Srbija. Mladi reditelj objašnjava da je u ime Srbije učestvovao Otvoreni univerzitet u Subotici, koji ga je pozvao da bude kompletan autor filma, odnosno da snima, montira i režira.

– Nemački partneri u ovom projektu su idejni autori teme ranih brakova, s obzirom na to da se duže bave romskom tematikom i ovo im nije jedini projekat, obrađivali su pitanje zdravlja u romskoj populaciji, bavili se muzikom romske populacije. Tako su oni u zemljama učesnicama pronalazili partnere po raznim institucijama. U svakoj zemlji u kojoj smo radili imali smo finu saradnju sa osobama koje su bile kontakti, i zadužene za saradnju sa snimateljskom ekipom i romskom zajednicom – objašnjava Mihajlo Kiril Plankoš.

Tema o ranim brakovima obrađena je na način da su u svakoj od zemalja učesnica pronašli tri sagovornice i sa njima je snimljen materijal koji nakon montaže traje 30 minuta. Osim toga, iz svih snimljenih materijala pripremljen je jedan dokumentarni film u trajanju od 75 minuta. Ideja je da se polusatna ostvarenja prikazuju u zemljama gde su snimljeni i da budu osnova i povod za razgovor koji vodi ka razbijanju tabua, a to su rani, maloletnički brakovi.

– Snimili smo neke nesvakidašnje priče žena čija sudbina nikako nije bila jednostavna, ali su se one neverovatnom voljom uspele izvući iz toga i to je temelj na kojem grade svoj život. Sagovornice su bile različitog statusa, ponegde su to bili aktivistkinje Romkinje, koje su odrasle u teškim uslovima, ali su se iz toga izdigle i bave se sada svojom okolinom iz jedne vodeće uloge – kaže Plankoš.

S druge strane, autor navodi da iako su pojedine sagovornice imale teške životne priče i morale da se bore za svoju egzistenciju, one su ipak tek vidljivi deo ledenog brega jer sistem ima podatke o njima.

– Problemi sa kojima se suočavaju, a mi smo se sada bavili ranim brakovima, ipak nisu karakteristični samo za romsku populaciju, već za siromaštvo. I svi problemi koje u filmu navodimo tek donekle su vezani za to što su oni Romi, osnovni problem je siromaštvo – kaže Plankoš.

Film je podeljen na neki način u dve celine, u prvom delu beleže se iskustva žena koje su delom pod uticajem sredine, porodice ili podrazumevanih predrasuda rano stupile u brakove, a u drugom delu filma su danas mlade Romkinje koje su izabrale drugačiji put, obrazuju se, neguju svoje talente i hobije. I imaju podršku porodice u tome.

– Tokom snimanja u različitim zemljama neizmerno je bilo zanimljivo na koji način se romsko nasleđe, kao svima zajedničko, svugde može pronaći, ali i kako se ono, sa druge strane, meša sa autohtonom kulturom podneblja gde žive. Baština, nasleđe, u suštini je društveni konkstrukt. Mi biramo, zajednica bira šta je naša baština, tako i u romskoj populaciji neko od njih rane brakove smatra nasleđem, a neko nasleđem koje treba prevazići. Isto tako, pojedinci su svesni da to nije isključivo romsko nasleđe, niti nešto što se generalno vezuje za siromaštvo, uostalom, koliko smo kroz istoriju imali ranih vladarskih brakova iz interesa – podseća Mihajlo Kiril Plankoš, koji je uz režiju završio i istoriju umetnosti.

U filmu ne postoji scenario u strogom smislu reči, ali se priče sagovornica tematski nadovezuju, a njihove sudbine listom svedoče da je obrazovanje od ključne važnosti za podizanje njihovog položaja na društvenoj lestvici. Mihajlo Kiril Plankoš uspeo je da dobije neposredne, iskrene i teške priče žena, koje se izgovaraju direktno u kameru.

– Starije sagovornice odišu velikim autoritetom, one bi sele, zauzele položaj i pričale svoju priču. Svesne su da to nije lepa priča, ali su isto tako svesne da su one tu da bi je ispričale – kaže Mihajlo Kiril Plankoš.