Filološki fakultet spreman za upis brucoša

To što su se pojedini rukovodioci fakulteta „drznuli” da naprečac i bez najave iz učionica, amfiteatara, aula velikih škola „izbace” studente koji bi u znak protesta unedogled konačili u odajama visokog obrazovanja, deo akademske javnosti pohvaljuje, a deo kudi. Neki univerzitetski profesori smatraju da je odluka pojedinih uprava da se postaraju za potpunu deblokadu visokoškolskih ustanova iskorak u smeru normalizacije stanja u visokom obrazovanju. Čak zagovaraju ideju da se isti metod primeni i na ostalim fakultetima i visokim školama u kojima opstaju fizičke blokade i opstrukcija rada po diktatu studenata plenumaša u manjini.

Da bi po uzoru na Filološki svi ostali fakulteti trebalo da prekinu blokade, smatra prof. dr Milan Petričković, sa Fakulteta političkih nauka. On ceni da se ključ rešenja problema nalazi u rukama dekana, da su oni mogli vrlo brzo i bez ikakve prisile odavno da reše problem, a zamera što su čekali osam meseci u kojima su „iz nekog razloga, koji ne može da se opravda, nastavno-naučne institucije prerasle u spavaonice, hostele i neka savremena studentska svratišta”, izvestio je Tanjug.

Istovremeno, deo pobunjenih profesora Biološkog fakulteta, na „Instagramu” – koji se već uvrežio kao oglasna tabla za obaveštenja i iskazivanje stavova ali ne pod punim imenom i prezimenom – „najsnažnije osuđuje postupanje uprave Filološkog fakulteta, odnosno izbacivanje studenata i promene brave na vratima zgrade tri fakulteta: Filološkog, Biološkog i Geografskog”. „Zaključana vrata suprotna su svemu za šta se studenti i mi, profesori, borimo mesecima”, ističu biolozi blokaderi.

Samo što vrata Filološkog fakulteta nisu zaključana. Budući studenti već sutra, 27. jula, na ovom fakultetu polagaće prvi deo prijemnog ispita, a drugi deo u ponedeljak, 28. jula. Vrata su otvorena i za sadašnje studente koji, doduše na daljinu, od početka juna nadoknađuju propuštenu nastavu a u drugoj polovini avgusta će polagati ispite u sedištu fakulteta. Dobrodošli su i studenti plenumaši – ona bučna manjina nedavno „isterana”. Čak će dobiti i učionicu za sastanke, jer ih trenutno i nema više nego što se može izbrojati na prste, ali više neće sputavati normalizaciju rada fakulteta koji je po broju studenata među najvećima u državi. Učionice više neće pretvarati u spavaonice i menze, niti će stražariti na vratima uvereni da imaju pravo da legitimišu, odobravaju ili onemogućavaju ulazak na fakultet. Tako su se, naposletku, dogovorili sa upravom fakulteta, na koju su se prvo ostrvili kao da im je neprijatelj. Podsetimo da su studenti Filološkog fakulteta u blokadi sprečavali svoje profesore, članove nastavno-naučnog veća, da uđu u zgradu punih 40 dana, zbog toga što im se nije dopala odluka ovog veća da se nadoknadi propuštena nastava.

– Studentima koji su više meseci noćili u prostorijama fakulteta objasnila sam da tu više ne mogu da spavaju. Činjenica je da ih je preko leta ostalo veoma malo. Filološki fakultet je 6. juna izglasao povratak na nastavu i pred nama je prijemni ispit. Četiri dana pre prijemnog saopštila sam da učionice više ne mogu da budu spavaonice, da zgrada mora da se očisti, dovede u red, da se koristi za ono čemu je namenjena – za nastavu i ispite. Bili su nezadovoljni. Reagovali su vrlo burno. Tvrdili su da su izbačeni sa fakulteta, što prosto nije tačno. Koliko sutradan tražili su sastanak sa dekanskim kolegijumom. Na tom sastanku dogovorili smo se da će dobiti prostor u kome mogu da održavaju plenum, ali da na fakultetu neće biti menza i prenoćišta. Održavanje plenuma i prostorije za to nikada nisu bili sporni, ni pre ovog sastanka, samo spavaonice i menza, i to im je rečeno, znali su to i kada su odabrali da to javnosti predstave drugačije – objasnila je za „Politiku” prof. dr Iva Draškić Vićanović, dekan Filološkog fakulteta.

Napomenula je da fakultet kojim rukovodi i dalje ima ogroman broj studenata iako se taj broj, iz raznih razloga, osipa poslednjih deceniju i po.

– Doslovno svaka učionica nam je potrebna za rad. Neveliki broj studenata koji još uvek učestvuju u plenumima, dogovorili smo se, neće ometati prijemni ispit niti ispitne rokove koji će za studente biti organizovani od druge polovine avgusta. Posle tog dogovora i oni su prionuli da urede prostorije i pomognu da se fakultet pripremi za buduće studente. Da bi se organizovao prijemni ispit za više stotina prijavljenih kandidata nije dovoljna naša Sala heroja, potrebne su sve najveće učionice na fakultetu – ukazuje dekanka Filološkog i naglašava da je ovaj fakultet spreman za upis nove generacije studenata.

Na konkurs za upis prve godine osnovnih akademskih studija na Filološkom fakultetu podneto je ukupno 760 prijava, a kvota je 1.393 mesta. Za studijski program Jezik, književnost, kultura, a tu spadaju svi strani jezici, opšta književnost, lingvistika i bibliotekarstvo prijavljeno je 678 kandidata, na planiranih 618 budžetskih i 525 samofinansirajućih mesta. Za studije srpskog jezika i književnosti, na tri programa, prijavljeno je ukupno 82 kandidata, a mesta ima za 197 brucoša koji će studirati o trošku države i 53 koji će plaćati školarinu.

– Mnogi fakulteti, pa i naš, beleže pad broja prijavljenih, ali taj pad nije dramatičan ni neočekivan imajući u vidu celokupnu situaciju. Za to nije zaslužno samo višemesečno nefunkcionisanje fakulteta, to jeste jedan faktor, nije jedini. Kasno su raspisani konkursi, univerziteti su morali da sačekaju da vlada odobri budžetske kvote da bi raspisali konkurse. Upisni rok je ove godine na manjim univerzitetima završen i pre nego što je počeo na najvećim, i to može da bude bitan razlog manjeg broja prijavljenih u Beogradu. Takođe, privatni fakulteti su pre državnih upisali brucoše. Tu je i konstantan demografski pad, odnosno sve manje maturanata. Primera radi, na Filološkom fakultetu u prvom upisnom roku prošle godine bilo je 856 kandidata. Sada ih ima manje, ali je i to, imajući u vidu spektar okolnosti, rekla bih, čak i više nego što smo očekivali – razjasnila je prof. dr Iva Draškić Vićanović.

Slabo interesovanje za nastavničke smerove

Prof. dr Iva Draškić Vićanović demantuje navode koji su se ovih dana mogli pročitati u medijima „da se niko nije prijavio za studije srpske književnosti i jezika”. Ona precizira da je za studije na srbističkim katedrama sada prijavljeno dvadesetak kandidata manje nego prošle godine.

– Slabo interesovanje za nastavničke smerove je stara boljka. Dekani osam fakulteta koji školuju buduće nastavnike godinama ulažu veliki trud da se to promeni nabolje, ali naravno da to ne možemo sami i da mora da postoji saradnja sa resornim ministarstvom da bi se situacija popravila – konstatuje dekanka Filološkog fakulteta.

Stiže državni novac za materijalne troškove fakulteta

Da li fakultetima preti izvršenje, odnosno pokretanje postupka prinudne naplate, zbog neizmirenih računa za materijalne troškove za struju, vodu, grejanje koje nisu plaćali mesecima, a koje bi, u skladu sa zakonom, trebalo da finansira država?

– Fakulteti su pre nekoliko dana dobili rešenje da će sredstva biti uplaćena, što bi trebalo da znači da nam ta opasnost više ne preti. S tim da smo dobili jednu ratu koja ne pokriva sve troškove, ali otklanja opasnost od isključenja struje ili vode ili izvršitelja. Druga rata bi, kako su obećali, svim fakultetima trebalo da stigne u septembru – ukazuje prof. dr Iva Draškić Vićanović.