Republika Srpska obara turističke rekorde

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Dok se zemlje regiona suočavaju s padom broja posetilaca na Jadranu, Republika Srpska – koja nije turistička destinacija u rangu Crne Gore ili Hrvatske – beleži uzlazni trend i sve bolje turističke rezultate. „Ova godina biće rekordna za Republiku Srpsku kada je reč o broju turista”, tvrdi Marko Radić iz Turističke organizacije Republike Srpske.

Prema njegovim rečima, turizam u Srpskoj poslednjih godina značajno napreduje. Ali ističe da ima prostora da se bitno unapredi. Interesovanje, kaže, raste kako u regionu, tako i među stranim putnicima, jer se, kako pojašnjava, kultura putovanja mnogo promenila.

„Putnici danas biraju između mora i prirode, a taj trend ide nama u korist – nudimo prirodu. Najviše gostiju nam dolazi iz Slovenije, Hrvatske, Srbije i Crne Gore, a sve veći broj stiže i iz Severne Makedonije”, naveo je Radić.

On naglašava da je prosečan boravak turista u Srpskoj dva do četiri dana, te da je sledeći korak obogaćivanje ponude. Pored već poznatih atrakcija Republike Srpske poput Jahorine, Trebinja i Banjaluke, plan je da se više pažnje posveti seoskom turizmu.
„Seoska gazdinstva i ruralni predeli postaće ekskluzivna ponuda u narednom periodu. Strani turisti traže mir, prirodu i autentičnost, što Srpska može da ponudi”, kaže on.

Pored već poznatih turističkih odredišta, Radić je posebno istakao mikrodestinacije, poput Šipova, Ribnika i Nevesinja, koje su u vreme pandemije dobile priliku da pokažu svoj potencijal.
„Ti gradovi sa impresivnom prirodom imaju šta da ponude, ali bez jasne strategije ne mogu da se razviju”, upozorava Radić.

On podseća da je gastronomska ponuda važan deo turističkog identiteta Srpske, kao i zanimljivi festivali i manifestacije. „Imamo sedam proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom. Poslednji su gatački kajmak i banjalučki ćevap, dok je prvi bio nevesinjski krompir. Naši gosti ne odlaze razočarani hranom, kao ni vinom”, kaže Radić za RTRS.
U poređenju s prošlom godinom, prihodi od boravišne takse su stabilni.
„Banjaluka i Foča su povećale prihode zahvaljujući urbanom i avanturističkom turizmu, pre svega raftingu na Tari i Vrbasu”, dodaje Radić.

On kaže da je Trebinje dostiglo nivo prošlogodišnjih rekordnih rezultata i da je već do sada ostvareno 100.000 noćenja.  

Zanimljivost koja delimično ilustruje turističku atraktivnost Srpske jeste i cena kvadrata stana. Najskuplji kvadrat nije u Banjaluci ili Trebinju, već u opštini Trnovo – zbog blizine Jahorine i iznosi prosečno 2.100 evra. Planinarenje, brdski biciklizam, rafting, kanu, paraglajding i vija ferate (staza po stenama uređena čeličnim pomagalima) na Romaniji – samo su deo avanturističke ponude Republike Srpske.

Posebne dragulje Srpske predstavljaju Nacionalni park „Kozara” i prašuma Perućica u NP „Sutjeska”, jednom od najlepših rezervata u Evropi, kao i tamošnji planinski masivi Zelengore, Volujka i Maglića. U Bijeljinu turisti dolaze mahom zbog etno-sela, u Višegrad zbog Andrićgrada i ćuprije, dok Trebinje očarava svojom arhitekturom, istorijom i duhovnim turizmom. Sem toga, Dučićev grad pod platanima, kao turistička i duhovna prestonica Srpske, smešten je na pola sata vožnje od Herceg Novog i Dubrovnika, a spada po mnogim procenama, među najlepše gradove te veličine u Evropi, ali sa znatno pristupačnijim cenama. Sem brojnih manastira, turiste u Trebinje privlače i austrougarske atrakcije na stazama oko grada, vidikovac, Trebišnjica i bogata ponuda mesta za kupanje. 

„Svake godine imamo sve širu ponudu smeštajnih objekata u Srpskoj, dosta se investira u vile, bungalove, na primer u Trebinju se upravo privodi kraju glamping oaza ’Dračevo’, svetski popularna atrakcija, kao svojevrsni vid kampovanja sa dobrim komforom u srcu prirode”, objašnjava Radić.