Prošao napad četvrtog letnjeg toplotnog talasa

Iza nas je četvrti toplotni talas koji je ovog leta zahvatio Beograd i čitavu zemlju. Nepodnošljiva vrelina harala je širom Balkana, a pored Srbije, na udaru su bila i omiljena letovališta našeg stanovništva, Grčka i Turska, kao i druge zemlje regiona. Sudeći prema vremenskim prognozama, pred nama su nešto svežiji dani, ali ono što se predviđa za naredni period ne zvuči nimalo optimistično za sve one koji ne vole vrućinu i kojima ona ometa svakodnevno funkcionisanje.

Kao što smo mogli da osetimo proteklih dana, ovaj toplotni talas zahvatio je i našu zemlju – u Beogradu, Novom Sadu i Nišu bilo je i više od šest stepeni toplije u odnosu na takozvanu normalu, navodi „Klima 101”, specijalizovani portal za klimatske promene. Najteže je pogođen jugoistok Srbije, ali nedaće ovog dela zemlje ne prestaju sa visokim temperaturama. Zbog združenog efekta toplotnog talasa i dugotrajne suše koja traje još od maja, RHMZ je inicirao dostavljanje SMS upozorenja stanovnicima Pčinjskog, Jablaničkog, Pirotskog, Topličkog, Nišavskog i Zaječarskog okruga.

Ovo je već četvrti toplotni talas u Srbiji od početka meteorološkog leta (jun – avgust).

Poređenja radi, u periodu od 1961. do 1990. godine, beležili smo prosečno manje od jednog toplotnog talasa godišnje. Ove godine, za manje od dva letnja meseca doživeli smo ih četiri, dok je RHMZ prethodno registrovao još tri toplotna talasa u januaru, a u martu jedan.

Drugim rečima, već u prvih sedam meseci 2025. godine višestruko smo prekoračili nekadašnje celogodišnje proseke – i to ne samo one iz druge polovine prošlog veka, već i one skorašnje. Naime, u poslednjoj deceniji (2011–2020) broj toplotnih talasa iznosio je četiri u toku jedne godine.

Sudeći prema zvaničnim prognozama, leto 2025. neće obeležiti samo povećan broj toplotnih talasa, već i tropskih dana sa temperaturama višim od 30 stepeni, a njih bi u ravničarskim predelima moglo da bude i do 65, dvostruko više nego nekada. Ali sve ovo nisu samo puke brojke, već uslovi koji umnogome otežavaju našu svakodnevicu – ugrožavajući vodosnabdevanje, poljoprivrednu proizvodnju, energetiku, pojačavajući rizik od požara na otvorenom, narušavajući zdravlje ljudi i životne sredine, upozoravaju autori portala „Klima 101”.

Naša zemlja nalazi se na širem području Mediterana koje se zagreva brže od globalnog proseka. Najveći porast temperature opaža se upravo tokom leta: devet od deset najtoplijih leta kod nas desilo se nakon 2000. godine, a najtoplije među najtoplijim bilo je prošlo leto.

Premda nam ove nedelje sledi pad temperature, nikako ne smemo da zaboravimo ekstremne vrućine i njihove posledice po društvo, privredu i prirodu – one prete da postanu nova normalnost u Srbiji u slučaju da ambiciozna energetska tranzicija izostane.

M. Janković(Antrfile 1)

Obaranje temperaturnih rekorda

Područjem Balkana, tačnije istočnog Mediterana, hara žestoki, produženi toplotni talas sa temperaturama koje su mestimično 8–10 stepeni Celzijusa više nego u periodu od 1991. do 2020. godine, a među najvrelijim oblastima našla su se i neka od omiljenih letovališta stanovnika Beograda i čitave Srbije – Grčka i zapad Turske, piše „Klima 101”. U tim podnebljima je, kao i u Albaniji, Severnoj Makedoniji, Bugarskoj i južnoj Italiji, od 21. do 26. jula prognozirano da bi maksimalne temperature mogle da dostignu, ili čak premaše, 42–44 stepena. To bi moglo da dovede do izjednačavanja, pa i obaranja temperaturnih rekorda iz prošlih godina, naveo je grčki sajt „Climate Book”.(Antrfile 2)

Reakcija Grčke na udar vreline

Grčko Ministarstvo kulture je u utorak i sredu prošle nedelje tokom najtoplijih delova dana, tačnije od podne do pet časova posle podne, naložilo zatvaranje Akropolja, jedne od najpopularnijih svetskih turističkih atrakcija koja dnevno privuče i do 23.000 posetilaca. Ovo je drugi put da se Akropolj privremeno zatvara u poslednje dve nedelje zbog žestoke toplote koja bi mogla da ugrozi bezbednost zaposlenih i turista. Ovaj nalet vrućina objašnjava se intenzivnim transportom toplih vazdušnih masa sa severa Afrike ka istočnom Mediteranu, dok se hladnije vazdušne mase pomeraju ka zapadu Evrope.(Antrfile 3)

Dugotrajna kiša, bez pljuskova

Narednih nekoliko dana u Srbiji će vladati blaga letnja svežina i sa padavinama, izjavio je meteorolog Nedeljko Todorović i naveo da će kiša padati sve do srede, a da se posebno sutra može očekivati dugotrajna, ravnomerna kiša. On je za Tanjug rekao da će najviše kiše padati u centralnim delovima Srbije, u Beogradu i južno od glavnog grada, da neće biti pljuskova već će kiša biti dugotrajna i ravnomerna, a takva je, prema njegovim rečima, najbolja.

Dodao je da do kraja jula neće biti ni visokih temperatura, a da će početkom avgusta uslediti blagi porast temperature kada će maksimalne dnevne vrednosti iznositi nešto više od 30 stepeni Celzijusa.