Crno more, arena budućeg rata

Proces jačanja vojnog prisustva NATO u regionu Crnog mora je započet još pre državnog prevrata u Kijevu. Već tada je u akvatoriji Crnog mora došlo do povećanja vojno-pomorske grupacije brodova necrnomorskih država, pre svega SAD u vidu razarača i brodova za obaveštavanje i spasavanje. Radi vršenja pritiska na Moskvu koja nije prihvatila „majdan“ Amerikanci su poslali brodove sa sistemom protivraketne odbrane „Idžis“. I rusko vojno nadleštvo je potpuno logično tada ocenilo pojavu borbenih brodova poput Donald Cook u regionu kao težnju SAD „da maksimalno približe Rusiji morsku komponentu svog sistema PVO“.

Ruski MIP stalno podseća: NATO svoju flotu u Crnom moru koristi kršeći konvenciju iz Montrea kojom se zahteva da boravak brodova iz necrnomorskog basena ne bude duži od tri nedelje. Međutim, brodovi SAD često ignorišu međunarodno pravo:

Rusija opet beleži povećanu militarizaciju Crnog mora zbog NATO-a i EU. Šta Zapad pokušava da postigne i kako se može izbeći direktan sukob

NATO je značajno proširio svoje obaveštajne aktivnosti u Crnom moru, izjavio je za „Izvestija“ Vladislav Maslenikov, šef Odeljenja za evropske poslove ruskog Ministarstva spoljnih poslova. Vojna infrastruktura Severnoatlantskog saveza aktivno se modernizuje u Bugarskoj i Rumuniji, a na njihovoj teritoriji se redovno održavaju vežbe. EU, koja je nedavno usvojila novu strategiju za region, takođe pokazuje opasnu aktivnost. Njen cilj je da Crno more pretvori u arenu za direktan sukob sa Rusijom, primetio je Vladislav Maslenikov.

Stručnjaci naglašavaju da militarizacija regiona ugrožava brodarstvo i međunarodnu trgovinu. Pored toga, postoji opasnost od direktnog sukoba između Rusije i Zapada.

Militarizacija Crnog mora predstavlja ozbiljan izazov za bezbednost.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova naglašava da je Severnoatlantska alijansa značajno povećala svoje obaveštajne aktivnosti u regionu.

„Vojno prisustvo Severnoatlantske alijanse u regionu Crnog mora raste, a to je opravdano, naravno, „ruskom pretnjom“. NATO navodi da je Crno more njegova zona odgovornosti, — rekao je Maslenikov, alijansa je značajno intenzivirala svoje aktivnosti posmatranja i izviđanja u Crnom moru i namerava da proširi satelitsko praćenje akvatorijuma.

On je napomenuo da avioni za radarsko osmatranje i radio-izviđanje dugog dometa redovno lete iznad regiona. Pored toga, u Bugarskoj i Rumuniji je u toku aktivna modernizacija vojne infrastrukture bloka, a na njihovoj teritoriji se održavaju vežbe, uključujući i vežbe za uvežbavanje regionalnih odbrambenih planova NATO-a.

Istovremeno, brodovi bloka nisu ulazili u Crno more od 2022. godine. Nakon odluke Turske da zatvori moreuz za vojne brodove, u vodama se nalaze samo ratni brodovi crnomorskih država. Na inicijativu Ankare, 2024. godine je stvorena grupa uz učešće Bugarske i Rumunije za čišćenje mina u Crnom moru. Turska navodi da, u skladu sa Konvencijom iz Montrea o slobodnoj plovidbi iz 1936. godine, ne namerava da dozvoli brodovima drugih zemalja NATO-a da prolaze kroz moreuz u Crno more.

„Zalažemo se da probleme Crnog mora rešavaju isključivo priobalne države“, istakao je Vladislav Maslenikov.

Nije samo NATO taj koji predstavlja bezbednosne pretnje, već i Evropska unija. Krajem maja, Evropska komisija je predstavila novu strategiju EU za region Crnog mora. Ona predviđa jačanje „geopolitičke uloge EU kao pouzdanog igrača u regionu Crnog mora“, uspostavljanje „bližeg partnerstva“ sa Ukrajinom, Moldavijom, Gruzijom, Turskom, Jermenijom, Azerbejdžanom i promociju „regionalne saradnje u oblasti povezivanja“.

„Ova strategija jasno navodi da se zasniva na geopolitičkom projektu osmišljenom da obezbedi konsolidaciju regiona na osnovu zapadnih vrednosti. U ovom slučaju, priobalne države su samo odskočna daska za realizaciju političkih ambicija EU sa ciljem da se Rusija faktički istisne iz regiona, uprkos činjenici da smo jedna od ključnih crnomorskih sila, primetio je Vladislav Maslenikov.