Ko će koga kontrolisati u NIS-u

Posle dolaska Norvežana u Nadzorni odbor „Elektroprivrede Srbije” i „Naftna industrija Srbije” je dobila pojačanje. Ne samo što su prvi put uvedene i nove funkcije na koje je Vlada Srbije imenovala svoje predstavnike, već se očekuje i izbor dva nezavisna člana u odbor direktora ove naftne kompanije u cilju ispunjenja zahteva OFAC-a (Kancelarije za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija) koji odlučuje o produženju ili ukidanju sankcije protiv NIS-a.

Objašnjenje za ovo pojačanje dala je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović, ističući da je NIS ključna kompanija za snabdevanje našeg tržišta naftom i derivatima, a u poslednjih pola godine je suočena sa velikim izazovima uvođenja potencijalnih sankcija od strane Sjedinjenih Američkih Država. Neophodno je da se vodi aktivan dijalog i preduzimaju konkretne mere, kako bi se smanjile neizvesnosti u poslovanju kompanije, očuvala stabilnost snabdevanja i opšta energetska sigurnost i NIS bio uklonjen sa OFAC-ove liste sankcija.

I dok se očekuje da i ovog puta sankcije umesto na traženih šest meseci budu odložene na oko mesec dana do kraja avgusta, javnost se zainteresovala za ove novine na relaciji Rusija‒SAD u Srbiji.

Upitan kako komentariše izbor dva nezavisna člana u cilju ispunjenja zahteva američke kancelarije, advokat Vojin Biljić, predsednik Centra za američko pravo, za „Politiku” kaže da se na primeru NIS-a može videti konstruktivan odnos američke administracije prema našoj zemlji. Iako su sankcije već određene, one su četiri puta odlagane, što ukazuje na dobru volju Amerike da se pronađe rešenje koje će zadovoljiti i američke i srpske interese. Osim toga, čini se da postaje vidljivo da Amerika i Rusija redefinišu svoje pravce spoljne politike i to se može zaključiti po drugačijem američkom pogledu na rusko-ukrajinski rat, ali i po nešto mekšem stavu Rusije u izraelsko-iranskom sukobu. S obzirom na takav raspored geopolitičkih karata Srbija ima priliku ne samo da zaštiti svoje interese u pogledu NIS-a već i da ostvari neke druge ciljeve, kako ekonomske, tako i političke prirode. Da li ćemo tu priliku i iskoristiti, najviše zavisi od nas samih.

‒ U tom kontekstu treba posmatrati i zahtev za imenovanjem dva nezavisna člana odbora direktora NIS-a. Ono što moramo da razumemo je da Amerika ima nultu toleranciju prema svim vidovima korupcije i da nezavisnost članova borda na prvom mestu ostvaruje taj cilj. Ako NIS tangira američke interese, a očigledno je da je to slučaj, onda u kalkulaciji tih interesa nema mesta za sivu zonu. Drugim rečima, ne možemo tražiti zajedničko rešenje bilo kog problema sa Amerikom, a da deo tog rešenja ne bude pravna besprekornost. Uprava NIS-a je ta koja mora da pruži garancije poštovanja zakona, izostanka svih vidova koruptivnih aktivnosti i političke neutralnosti bez obzira na vlasništvo u samom NIS-u ‒ ističe Biljić.

U tom smislu, dodaje, Srbija mora ovo da shvati veoma ozbiljno i da razume da zahtevi Amerike nikada nisu usmereni na formu već na suštinu. To je primenljivo i na personalna rešenja.

‒ Da bi članovi uprave bili nezavisni, nije dovoljno da nisu u sukobu interesa, već ta nezavisnost mora biti suštinska i usmerena na mogućnost da se odluke donose bez spoljnih ili unutrašnjih pritisaka. A za ispunjenje te vrste zahteva, potrebno je daleko više od samog imenovanja ‒ naglašava naš sagovornik.

Kako kaže, značaj NIS-a u trenutnim geopolitičkim okolnostima ne treba potcenjivati i to ne toliko u ekonomskom koliko u strateškom smislu.

‒ Verujem da će pitanje neizvesnosti biti aktuelno dok se ne postigne konačno rešenje, a to rešenje ne samo da mora da zadovolji političke interese sve tri zainteresovane strane već i da bude zasnovano na potpunoj pravnoj izvesnosti ‒ zaključuje on.