Brisel kapitulirao pred Donaldom Trampom

 To je najbolje što smo mogli dobiti. Ovim rečima Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije (EK), prokomentarisala je, odlazeći iz Škotske u nedelju uveče, prethodno objavljeni carinsko-trgovinski dogovor sa američkim predsednikom Donaldom Trampom. Ovim je izbegnut transatlantski tarifni rat koji je pretio da se razvije već od 1. avgusta. Trampova pretnja 12. jula da će EU uvesti „plus 30” odsto ako carinski sporazum ne bude postignut pre kraja jula – izgleda je urodila plodom.

Tako se dogodilo da je jednočasovni razgovor Trampa i Fon der Lajenove završen „verovatno najvećim dogovorom ikada upriličenom u trgovini ili van trgovine”, ocenio je šef Bele kuće. Na zajedničkoj konferenciji za štampu, Fon der Lajenova je navela da je reč o „okvirnom dogovoru koji će biti izazov za neke evropske industrije, ali donosi izvesnost u neizvesnim vremenima, za građane i biznis sa obe strane Atlantika”.

Detalji tog „istorijskog” dogovora nisu smesta objavljeni. Prema Trampu, SAD dižu carine na robu iz EU (uključujući i na automobile) na 15 odsto, dok američku robu čekaju „nula posto carine” pri izvozu u uniju. Evropljani su istovremeno prihvatili i da pazare američke energente u vrednosti od 750 milijardi dolara „do kraja Trampovog mandata”, precizirala je Fon der Lajenova. Koje sve, po kojoj ceni i u kom obimu, još nije jasno.

Istovremeno, povrh svih dosadašnjih poslovnih ulaganja u SAD, Evropljani će, odlukom najviših predstavnika Brisela u Škotskoj, usmeriti još 600 milijardi dolara investicija na teren najveće ekonomije sveta. U šta sve tačno, kojim ritmom i po čijim prioritetima, za sada nije poznato. I još, EU je prihvatila da uloži „stotine milijardi dolara nabavljajući ogromne količine američkog naoružanja”, saopštio je Tramp. „Početna tačka (carinskih pregovora EU i SAD) bila je neravnoteža. Želeli smo da ponovo uravnotežimo trgovinu koju smo ostvarili, i da to uradimo tako da se trgovina između nas preko Atlantika nastavi, jer dve najveće ekonomije treba da imaju dobar trgovinski tok”.

Ova ocena „o neravnoteži” je daleko od procene Brisela 9. aprila.

„EU smatra da su američke tarife neopravdane i štetne, uzrokujući ekonomsku štetu obema stranama, kao i globalnoj ekonomiji. EU teži da ostvari pregovaračke rezultate sa SAD, koji bi bili uravnoteženi i obostrano korisni”, saopštila je EK nakon tadašnjeg dogovora Brisela da uvedu „plus 25 odsto” carine na izvoz SAD u EU.

Kasniji stavove Brisela da prihvata „samo” međusobne „nula carine”, i spiskovi kontracarinskih mera, sa datumom stupanja na snagu 7. avgusta, praktično su, može se reći, pali u vodu. Brisel ipak neće potegnuti „carinsku pušku” na Ameriku kako je do subote pretio.

Teško je pretpostaviti šta će nadalje biti sa carinsko-trgovinskim odnosima SAD i EU. Naime, Fon der Lajenova je navela da postignuti dogovor obuhvata i basnoslovni izvoz „farmaceutskih proizvoda kao i poluprovodnike”. Formulacija je bila delikatna: „Imamo 15 odsto carine na farmaceutiku. Kakva god da bude kasnija odluka predsednika SAD o tome kako da se nosi sa farmaceutskim proizvodima uopšte na globalnom nivou, to je na drugom papiru.” Tramp je inače, uoči puta u Škotsku, najavio da će sektor farmacije biti izdvojen iz svih budućih tarifnih sporazuma. Što se poluprovodnika tiče, američki ministar trgovine Hauard Lutnik objavio je u nedelju da će nove tarife SAD za poluprovodnike biti objavljene za oko dve sedmice.

Delikatno je pitanje i koliko su se Tramp i Fon der Lajenova razumeli kad je reč o izvozu čelika i aluminijuma. Šef Bele kuće sugerisao je da „plus 50 odsto” carine tu ostaju i za Evropljane. Predsednica EK tvrdi da Vašington i Brisel na tom terenu uspostavljaju „sistem kvota”. Odluka o carinama na izvoz vina i drugih alkoholnih pića iz EU u SAD, (velika stavka, na primer za Francusku) u Škotskoj nije doneta.

U međuvremenu, gorka presabiranja počela su u Evropi, smesta nakon objave „istorijskog”, ili kako ga neki zovu „okvirnog” dogovora.

„Nemačka će najviše ispaštati po osnovu ovog sporazuma. Najveća evropska ekonomija suočiće se sa padom proizvodnje od 15 procenata, EU u celini sa padom od 11 odsto, u poređenju sa postojećom carinskom stopom”, ocenjuju iz nemačkog Kiel Institute for World Economy, preneo je „Njujork tajms”.

U političkoj areni EU, kritike pljušte od juče ujutru.

„Donald Tramp je pojeo Ursulu fon der Lajen za doručak. U pregovorima Tramp je teška kategorija, dok je madam Fon der Lajen perolaka kategorija”, ocenio je mađarski premijer Viktor Orban.

Francuski premijer Fransoa Bajro bio je oštriji: „Tmuran je dan kada se savez slobodnih naroda, okupljenih da potvrde svoje zajedničke vrednosti i brane svoje zajedničke interese, predaje pokornosti.”

Šta god da je dogovor Trampa i Fon der Lajenove, on sada ide na odobravanje 27 članica unije. Inače, Džej-Di Vans, zamenik predsednika SAD, ironično je prokomentarisao da će uprkos svemu „američka štampa kritikovati Trampa da je postigao samo 99,9 odsto planiranog sa EU”.