​Pun gas i u Humskoj

Crno-beli biseri blistaju punim sjajem, a jedan od njih je Bogdan Kostić. Za samo sedam dana prošao je put od tragičara do junaka, promašio je jedanaesterac u poslednjoj penal-seriji protiv AEK-a iz Larnake, a zatim postigao sjajan pogodak u Katovicama i dao veliki doprinos u pobedi nad Oleksandrijom u prvom meču drugog kola kvalifikacija za Ligu konferencije:

- Zaboravili smo utakmicu u Katovicama i mislima smo u revanšu na našem stadionu. Naravno, utisci su pozitivni zbog pogotka, ali gledamo dalje i naredna utakmica je još važnija, s obzirom na to da moramo da izborimo prolaz u narednu rundu kvalifikacija za Ligu konferencije.

Talentovani krilni napadač je u okršaju sa vicešampionom Ukrajine tek treći put kročio na teren u crno-belom dresu, prvi put kao starter i već je postigao prvenac.

- Fenomenalan osećaj! Postigao sam prvenac, bilo bi još bolje da je na našem stadionu, ali srećan sam što sam dao gol. Dobio sam podršku od svih saigrača, stručnog štaba i svih iz kluba. Naravno, morao sam i da se zahvalim Milanu Vukotiću na asistenciji.

Parni valjak sutra dočekuje popularne Građane u revanšu drugog kola kvalifikacija za najmlađe evropsko takmičenje, izabranici Srđana Blagojevića imaju dva gola prednosti, ali Bogdan poziva na oprez:

- Izaći ćemo na teren sa ciljem da pružimo dobru utakmicu, borbenu, sa puno želje, i verujem da će rezultat doći. Nema opuštanja, kako kažu, 2:0 je najopasniji rezultat i idemo pun gas i u revanšu.

Viceprvak Ukrajine lane je pružao najbolje partije u istoriji kluba i daleko od toga da je lak protivnik.

- Oleksandrija je veoma dobra ekipa, prošle sezone je ostvarila istorijski rezultat, s obzirom na to da je u prvenstvu bila druga, ispred Šahtjora. Imao je i rival šanse, ali na sreću Miloš Krunić je bio na nivou.

Navijači Partizana su se ponovo vratili na tribine stadiona u Humskoj, protiv Kiprana više od 23 hiljade svedoka bodrilo je crno-bele, a sutra će na Topčiderskom brdu da se skupi još više Grobara.

- Naravno, očekujem više ljudi i još jaču podršku u odnosu na duel sa AEK-om. Otvorena je i severna tribina, pa neka navijači što pre i na vreme obezbede ulaznice. Hvala navijačima na podršci, posle utakmice sa Ukrajincima imali smo doček na aerodromu i to je bilo zaista fenomenalno.

Partizan ima najmlađi tim u istoriji kluba i oscilacije su normalne kad se pogleda iskustvo crno-belih. Kostić je otkrio kako se osećao nakon što je promašio jedanaesterac protiv kluba iz Larnake:

- U tom trenutku mi je bilo veoma teško, promašio sam penal na prvoj utakmici u crno-belom dresu pred našim navijačima. Ali, morao sam da zaboravim na to, okrenuo sam se narednim izazovima.

Ipak, crno-beli biser se već u narednoj utakmici iskupio za promašeni penal.

- Mnogo mi je pomogao gol, ali i to što je šef Blagojević verovao u mene, stavio me u startnih 11 protiv Oleksandrije. To mi je dosta uticalo na psihu i uspeo sam da se podignem i na neki način vratim šefu ukazano poverenje.

Poslednjih nekoliko godina ne cvetaju ruže u Humskoj, ali konačno se pojavila dobra atmosfera oko fudbalske sekcije crno-belih, kako na tribinama, tako i u svlačionici.

- Atmosfera u ekipi je sjajna, dugo se znamo iz omladinske škole i većina nas je zajedno prošla istu. Odrasli smo na Teleoptiku zajedno i sada stasavamo u prvom timu, naravno uz pomoć starijih igrača koja nam mnogo znači, kako na utakmicama, tako i na treninzima. Svi smo kao jedna velika porodica.

Parni valjak u startnih 11 ima uglavnom sedmoricu bonusa, ali i nekoliko iskusnih asova koji su kadri da Partizanovu decu izvedu na pravi put.

- Mnogo znače saveti Bibarsa Natha, ali moram da spomenem i Gajsa Zahida, trenutno ne igra, ali trenira sa nama i želim mu da se što pre vrati na teren. Naravno, Marko Milošević nam mnogo pomaže, kao i Aleksandar Jovanović dok je bio, iako nas je tek upoznao imali smo fenomenalan odnos. Mario Jurčević, takođe, mi pomaže i tokom utakmice, jer pokriva levu stranu.

Kostić se prisetio perioda kako je završio na „zelenom tepihu”:

- Od malih nogu, sa četiri godine sam krenuo da igram fudbal. Naravno, to je krenulo ispred zgrade sa drugovima, pa me je otac poveo na prvi trening u Borac, ali nisam se mnogo zadržao, te sam otišao u ŠK Gaučosi. Sve je išlo u dobrom smeru i 2018. sam prešao u omladinsku školu Partizana, crno-beli su me primetili i ranije, ali bio sam još mali i nisam mogao da pređem.

Bogdan je mlad promenio sredinu i sreću pronašao u Zemunu.

- Ceo život postoji rivalstvo između Partizana i Zvezde, još iz perioda kad sam igrao ispred zgrade. Svi smo gledali na Partizan kao veliki klub i kad pozove, nema tu mnogo razmišljanja. Prešao sam u Beograd sam da živim sa 13 godina.

Crno-beli biser zavrtao je prve ciljeve u dresu Partizana:

- Cilj mi je da pružim dobre partije i da šef stekne poverenje u mene. Tek sam priključen prvom timu i mnogo toga mora da se prođe kako bismo zacrtali neke druge ciljeve.

Sanja gol u derbiju

U kakvom god se stanju nalazio srpski fudbal, večiti derbi je ponos i svetkovina najvažnije sporedne stvari na svetu.

- Jedva čekam večiti derbi, san svakog igrača koji je prošao omladinsku školu Partizana je da postigne gol najvećem rivalu, verujem i za defanzivce, a kamo li za nas napadače.