Evropljani menjaju kurs prema Izraelu

Antiizraelsko raspoloženje se širi Evropom posle svakodnevnih slika koje stižu iz Gaze o gladnim Palestincima i informacija o broju ubijenih, među kojima je i mnogo dece. Očigledno su te slike postale preteške za mnoge evropske političare u situaciji kada je jasno da vlada Benjamina Netanjahua nema nameru da udovolji učestalim zahtevima za prekid vatre i isporuku humanitarne pomoći u enklavu. Zato mnogi veruju da je Evropa na korak od uvođenja sankcija Izraelu jer su čak i proizraelski nastrojeni Evropljani postali zabrinuti zbog izraelskog postupanja u ratu u Gazi.

Evropska komisija je prekjuče predložila da se izraelski subjekti isključe iz finansiranja putem programa „Horizont Evropa”, vodećeg programa EU za istraživanje i inovacije. Taj potez dolazi u trenutku kada se još jedan stub evro-izraelske saradnje – Sporazum o pridruživanju između EU i Izraela – suočava sa intenzivnom kontrolom.

Komesari EU su se složili da predlože delimičnu obustavu istraživačkog programa „Horizont Evropa” sa Izraelom vrednog preko 100 miliona evra.

Javno negodovanje u Evropi zbog silovanja, ubistava i drugih zločina počinjenih nad Izraelcima od strane terorista Hamasa 7. oktobra 2023. godine je, kako piše Evroaktiv, izbledelo.

U Evropi su uvek postojala žarišta antiizraelskog raspoloženja u Španiji, Irskoj, pa čak i Sloveniji. Ali se sada atmosfera menja na celom kontinentu. Laburistička partija britanskog premijera Kira Starmera suočila se sa žestokim reakcijama muslimanske zajednice nakon početnih proizraelskih poruka.

Francuski predsednik Emanuel Makron je najpre bio mišljenja da bi palestinska država trebalo da se formira na kraju mirovnog procesa, a sada najavljuje da će Pariz jednostrano priznati državu Palestinu u septembru na zasedanju Generalne skupštine UN. Francuska je trenutno i suorganizator trodnevne konferencije u UN o sprovođenju rešenja o dve države.

Makronov potez je usledio posle objavljivanja međunarodne deklaracije koju je prošle nedelje podržalo oko 20 zemalja EU, a kojom se osuđuje patnja civila u Gazi. Glavna poruka potpisnika je bila da rat u Gazi mora odmah da se završi. Iza inicijative nisu stale samo zemlje za koje se veruju da su naklonjene palestinskoj stvari poput Španije, Irske, Belgije, već i čvrsti saveznici Izraela – Holandija i Poljska, pa čak i konzervativna vlada Austrije. Potez Austrije je možda bio najviše iznenađujući s obzirom na to da je vladajuća desničarska Narodna stranka raširila izraelsku zastavu sa krova zgrade u kojoj sedi kancelar kao znak solidarnosti sa Izraelom mnogo pre 7. oktobra.

Nemačka se još suzdržava od javnog iskazivanja neslaganja sa politikom izraelske vlade. Ova zemlja ima jednu od najvećih muslimanskih populacija u Evropi. U telefonskom razgovoru sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, kancelar Fridrih Merc je izrazio „veliku zabrinutost zbog katastrofalne humanitarne situacije u Gazi”. Ali zvanični Berlin nije još za priznanje palestinske državnosti. Međutim, Merc više ne isključuje mogućnost da Berlin podrži sankcije protiv Izraela. Čak i nemački diplomatski kor pokazuje znake neslaganja sa politkom svoje vlade. Nemački mediji su prošle nedelje izvestili da je 130 diplomata u Ministarstvu spoljnih poslova formiralo internu mrežu koja poziva ministra spoljnih poslova Johana Vadefula da razmotri sankcije i zauzme čvršći stav prema Izraelu.

Glavna prednost Evrope protiv Izraela je trgovina. EU je najveći trgovinski partner Izraela, sa otprilike jednom trećinom njegove globalne trgovine. Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), trećina oružja koje uvozi Izrael dolazi iz Nemačke. Do sada je pet evropskih zemalja suspendovalo neke licence za izvoz oružja.

Vlada britanskog premijera Kira Starmera je otkazala neke licence i uvela sankcije izraelskim ministrima. Međutim, Velika Britanija nastavlja da izvozi hiljade vojnih proizvoda u Izrael uprkos zvaničnoj suspenziji.

Više evropskih zemalja, predvođenih Španijom, insistiralo je na sankcijama protiv Izraela, tvrdeći da krše ljudska prava utvrđena Sporazumom o pridruživanju između EU i Izraela, sporazumom o produbljivanju trgovinskih i političkih veza, potpisanim 2000. godine.

Holandija je zabranila ulazak u zemlju izraelskim ministrima Bezalelu Smotriču i Itamaru Ben-Gviru, navodeći kao razlog njihovu podršku „etničkom čišćenju” palestinskog stanovništva i nasilju prema civilima u pojasu Gaze. Ministar spoljnih poslova Holandije Kaspar Valdkamp objavio je da je ta odluka doneta zbog ponovljenih poziva Smotriča i Ben-Gvira na nasilje prema Palestincima, preneo je „Tajms ov Izrael”. Prema njegovim rečima, oni su aktivno podsticali napade doseljenika i podržavali „etničko čišćenje” u Gazi.

U odgovoru na zabranu, Ben-Gvir je na društvenim mrežama naveo: „Čak i ako mi bude zabranjen ulazak u celu Evropu, nastaviću da radim za našu zemlju”.

On je kritikovao Evropu zbog, kako je rekao, „tolerancije prema teroristima i bojkota izraelskih lidera”, nazivajući to dvostrukim standardima.

Izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar izjavio je da Izrael neće popustiti pod međunarodnim pritiscima da okonča rat u Gazi, niti da će strane sile uspeti da ga nateraju da prihvati palestinsku državu. On je osudio kampanju međunarodnog pritiska koja poziva Izrael da okonča rat, što bi, prema njegovim rečima, omogućilo Hamasu da zadrži vlast u Gazi. „To se neće desiti. Bez obzira koliko pritisaka bilo, Izrael neće popustiti”, rekao je Sar.

On je istakao da je drugi cilj ove kampanje prisiliti Izrael da prihvati rešenje o dve države. „Usmeravanje ka palestinskoj državi danas znači stvaranje Hamasove države. To se neće desiti”, poručio je Sar.

On je optužio evropske vlade da dozvoljavaju da njihove politike budu oblikovane njihovim „velikim muslimanskim populacijama”, a da se Izrael žrtvuje kako bi se umirila ta biračka tela.

Između ostalog, Sar je izjavio da je situacija u Gazi „teška”, ali da su tvrdnje o gladovanju neistinite.

Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas je poručila: „Sve opcije ostaju na stolu ako Izrael ne ispuni svoja obećanja”.