Obračun tajnih službi preko veštačke inteligencije

Na dan kada je Donald Tramp inaugurisan kao predsednik SAD, kineska kompanija DeepSeek objavila je veliki jezički model svetske klase veštačke inteligencija. „To je bio signal za uzbunu“, ocenio je sam Tramp. Prema rečima Marka Vornera, potpredsednika Obaveštajnog komiteta Senata, američka obaveštajna zajednica, sastavljena od 18 agencija, ostala je „zatečena“.

Administracija predsednika Džozefa Bajdena prošle godine počela je da izražava ozbiljnu zabrinutost da bi kineski špijuni i vojska mogli da steknu prednost u primeni veštačke inteligencije. U vezi tim, agencijama nacionalne bezbednosti, Pentagonu i Ministarstvu energetike naloženo je da ubrzaju eksperimentisanje sa naprednim modelima i uđu u čvršću saradnju sa vodećim laboratorijama za veštačku inteligenciju – pre svega Anthropic, Google DeepMind i OpenAI.

Pentagon je 14. jula potpisao ugovore u vrednosti do 200 miliona dolara sa kompanijama Anthropic, Google, OpenAI i xAI (u vlasništvu Ilona Maska) za rad na takozvanim „agentskim“ modelima. Ovi modeli imaju mogućnost da autonomno razlažu složene zadatke na manje korake i upravljaju drugim uređajima – od računara do vozila.

Ove laboratorije se angažuju ne samo u vojnim nego i u obaveštajnim strukturama. Najveći pomaci vidljivi su u primeni velikih jezičkih modela (LLM) za obradu strogo poverljivih podataka.

U januaru je Majkrosoft objavio da je 26 njegovih proizvoda u oblaku odobreno za upotrebu u obaveštajnim agencijama. Kompanija Anthropic je u junu predstavila „Claude Gov“, model koji je, kako navode, „već raspoređen u agencijama na najvišem nivou nacionalne bezbednosti SAD“.

Modeli se u tim slučajevima pokreću na bezbednim serverima, izolovanim od javnog interneta. Štaviše, prilagođavaju se potrebama države: Claude Gov, za razliku od javne verzije Claude, ne odbacuje dokumenta s poverljivim oznakama, a poseduje i poboljšane sposobnosti u retkim jezicima i dijalektima koje koriste obaveštajci. Novi agenski modeli već se razvijaju direktno unutar agencija.

Sličan proces je u toku i u Evropi. Britanski izvor navodi da su u Ujedinjenom Kraljevstvu svi pripadnici obaveštajne zajednice već dobili pristup modelima sposobnim za rad sa strogo poverljivim sadržajem. Francuska kompanija Mistral – jedini značajni VI konkurent na Starom kontinentu – sarađuje s vojno-VI agencijom AMIAD. Njihov model Saba posebno je efikasan u arapskom i manjim regionalnim jezicima poput tamilskog.

Izrael je, prema izveštaju časopisa +972, povećao upotrebu modela GPT-4 za 20 puta nakon početka rata u Gazi.

Ipak, usvajanje VI u bezbednosnom sektoru teče sporo, kaže Katrina Maligen, bivša funkcionerka u Ministarstvu odbrane i obaveštajnim strukturama, danas zadužena za partnerstva u OpenAI. Ona ističe da mnoge agencije i dalje pokušavaju da naprave sopstvene interfejse za te modele, što ih često ostavlja korak iza najnovijih javnih verzija.

„Prava transformacija nije u tome da koristite model kao čet-bot“, ističe Tarun Čabra, nekadašnji član Bajdenovog Saveta za nacionalnu bezbednost, danas čelnik bezbednosne politike u Anthropic.

„Reč je o tome kako potpuno redizajnirati misiju jedne agencije.“

Skeptici, međutim, upozoravaju da su ova očekivanja precenjena. Dr Ričard Karter iz Instituta Alan Tjuring u Londonu smatra da je najvažniji zadatak obaveštajnih službi smanjenje „halucinacija“ kod postojećih modela. U Velikoj Britaniji se primenjuje tehnika „generacije uz potpomognuto pretraživanje“ kako bi se modelima unapred obezbedili pouzdani podaci.

„Obaveštajne službe zahtevaju doslednost, pouzdanost, transparentnost i objašnjivost“, ističe Karter. Nasuprot tome, laboratorije se fokusiraju na sve naprednije agentske modele.

Kompanija Mistral, navodno, klijentima demonstrira sisteme u kojima je svakom toku podataka, poput satelitskih snimaka ili prisluškivanih razgovora, dodeljen poseban agent, što ubrzava donošenje odluka. Zamisliv je i scenario u kom bi agent identifikovao, analizirao i potom kontaktirao na stotine iranskih nuklearnih naučnika sa ciljem da ih navede na prebeg.

„Nismo dovoljno promišljali kako bi agenti mogli biti upotrebljeni u kontekstu vojnih sukoba“, dodaje Čabra.

Međutim, agentski modeli se oslanjaju na sopstveno kreiranje naredbi, što ih čini manje predvidivim i sklonijim greškama. Najnoviji agentski model OpenAI, ChatGPT agent, prema internoj proceni, „halucinira“ u oko 8 odsto slučajeva – više nego njegov prethodnik o3.

Iako neke laboratorije ovu vrstu skepse tumače kao birokratsku inerciju, dr Karter naglašava da je to „zdrav oprez“. „Posebno u GCHQ, britanskom ekvivalentu NSA, imate vrhunske inženjere koji prirodno sumnjaju u svaku novu tehnologiju.“

Prema Karteru, postoji i dublje pitanje – da li je sadašnja arhitektura LLM modela uopšte pogodna za uzročno-posledičnu logiku koja omogućava stvarno razumevanje sveta. On smatra da bi prioritet obaveštajnih službi trebalo da bude razvoj novih, logički orijentisanih VI sistema.

Na drugoj strani, upozorava se da Kina možda već odnosi prednost. Prema rečima Filipa Rajnera iz Instituta za bezbednost i tehnologiju u Silicijumskoj dolini, „još uvek imamo veliki jaz u razumevanju toga koliko je Kina napredovala u upotrebi DeepSeek-a u vojne i obaveštajne svrhe“. On smatra da u Kini ne postoje slične bezbednosne barijere kao u SAD, što bi moglo da dovede do bržeg razvoja snažnijih sposobnosti.

U tom kontekstu, 23. jula Trampova administracija naložila je Pentagonu i obaveštajnim agencijama da redovno procenjuju tempo usvajanja VI u SAD u poređenju sa Kinom i drugim konkurentima, te da „uspostave strategiju za stalno prilagođavanje“.

„Američki špijuni loše prate kineski napredak“, oštro je ocenio senator Vorner. Prema Maligenovoj, najveći rizik nije da će Amerika prerano prihvatiti VI, već da će Ministarstvo odbrane i obaveštajna zajednica nastaviti po starom. „Ono što mi ne da mira“, kaže ona, „nije strah da ćemo prvi doći do veštačke opšte inteligencije – već da ćemo biti poslednji koji će je zaista primeniti.“