Lažna bolovanja ugrožavaju i nova ulaganja u državu

Zloupotreba bolovanja vrlo je ozbiljan problem – i za poslodavce i državu, jer ugrožava postojeće investicije i otežava nova ulaganja, zbog čega je neophodno što hitnije rešavati ovaj problem kako bi se smanjilo odsustvo sa posla. Iako nema zvaničnih podataka o broju lažnih bolovanja, pronalaženje rešenja za ovakav izazov, kako saopštava Privredna komora Srbije (PKS), važno je i pre početka implementacije sistema e-bolovanja, čije se uvođenje očekuje do kraja godine.

To je potvrdilo i Ministarstvo finansija, ističući da će sistem e-bolovanja stati na put nesavesnom i neopravdanom otvaranju bolovanja. Dotad Ministarstvo zdravlja predlaže da vlasnici kompanija dostave podatke o zaposlenima za koje smatraju da su na sumnjivom bolovanju Ministarstvu privrede, a da ih zatim to ministarstvo prosledi Ministarstvu zdravlja, koje preko direktora domova zdravlja proverava sumnjiva bolovanja. Jer anketa PKS je pokazala da je u 133 kompanije proveravano korišćenje prava zaposlenih na bolovanje, kako bi se razmotrilo pokretanje vanrednog nadzora, opravdanost odsustva sa posla i usklađenost sa važećim propisima.

– Najveći procenat odsustva sa rada zabeležen je u januaru i julu, a najviše podataka stiglo je iz Vojvodine, Šumadije, kao i iz zapadne, južne i istočne Srbije. Po delatnostima, najzastupljenije su metalska i elektroindustrija, tekstilna, biljno-prehrambena, šumarstvo i komunalne službe – naveli su u PKS.

Sindikati, međutim, ističu da u praksi nema pouzdanih statističkih podataka o zloupotrebama bolovanja. Kako podseća Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda, radnici u Srbiji uzimaju drastično manje bolovanja od ostalih u Evropi, jer imaju velike odbitke od plate.

– U Evropi smo među pet zemalja gde radnici idu najmanje na bolovanje. Tu su Rumunija, Bugarska, Grčka, Poljska, pa onda mi. Podaci kažu da od ukupnog broja zaposlenih ljudi u Srbiji, pet odsto otvara regularno bolovanje, a u EU taj postotak ide i do 14 – otkriva Todorović.

Poslodavci se često pozivaju na to da su zloupotrebe bolovanja učestalije na jugu Srbije, posebno u vreme sezonskih poslova, kada radnici, pogotovo oni na minimalcu, otvaraju bolovanje da bi išli na poljoprivredne radove i tako zaradili dodatni novac na platu, koja ne može biti niža jer je ionako minimalna.

– Na osnovu žalbi većih poslodavaca s juga Srbije, PKS je uradila analizu po kojoj na otprilike 23.000 zaposlenih od 20 do 30 odsto njih odlazi na bolovanje. To ipak nije dokaz da je reč o lažnim bolovanjima, a i u odnosu na više od 2,6 miliona zaposlenih u Srbiji, taj postotak je zaista mali, tako da ne znam da li je to baš valjan uzorak – ističe Todorović, dodajući da e-bolovanje još nije startovalo, ali da je pitanje da li će se i tako rešiti ovaj problem.

– Samo može da olakša ljudima da brže i lakše dostave doznake lekarima – ističe on.

Rešenje vidi u tome da firme koje imaju takve probleme sa radnicima treba da razmotre kako se postavljaju prema zaposlenima, kakav im je socijalni dijalog, kako se radnici osećaju na radnom mestu, kakva je bezbednost na radu...

Da će elektronsko dostavljanje doznaka biti dobro i pozitivno rešenje, smatraju u Uniji poslodavaca Srbije.

– Ipak, potrebno je da cela Srbija bude digitalizovana, umrežena, i da poslodavac ima internet i da sve to besprekorno funkcioniše. Time će se uštedeti na vremenu i za zaposlenog je dobro jer on kao bolestan neće morati da ide da nosi doznake poslodavcu. Sve to bi možda moglo donekle da spreči zloupotrebe bolovanja, ali nije to srž problema. I lekarska struka mora drugačije da se odnosi, jer lekar je taj koji dobro treba da proceni da li priroda bolesti zahteva mirovanje i nedolazak na posao – ističe Svetlana Budimčević iz unije, dodajući da zloupotreba bolovanja nije problem samo za poslodavce već i za ceo sistem.

– Kada se bolovanje produžava o trošku države, posle onog od mesec dana koje ide na teret poslodavca, onda svi mi koji plaćamo doprinose za zdravstvo imamo problem. Osiromaši se Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), posebno ako se novac troši na bolovanja koja su zloupotrebljena – objašnjava Budimčevićeva.

Zato su bitne kontrole, jer kada posumnja na zloupotrebu, poslodavac može da se obrati i nadležnoj lekarskoj ustanovi da se utvrdi da li je bilo zloupotrebe. Može takođe i kroz svoj opšti akt da pošalje zaposlenog na nezavisnu kontrolu, na primer na neku privatnu kliniku, dodaju u uniji.

– Otkaz nije rešenje i zloupotrebe su teško dokazive u principu, jer zaposleni može da kaže da nije sam sebi napisao doznaku – zaključuje Budimčevićeva.

Proveru je teže sprovesti jer RFZO ima samo podatke za zaposlene kojima isplaćuje naknadu. To su zaposleni koji na bolovanju provedu duže od 30 dana.

Poslodavac može da pošalje radnika na kontrolni pregled

Ima poslodavaca koji smatraju da će skraćenje perioda bolovanja na teret poslodavca rešiti problem (sada traje 30 dana), a neki pokušavaju da uhode radnike detektivima, što predstavlja kriminalizaciju – i radnika i lekara.

– Radnik ima pravo da ode na bolovanje kad je bolestan i ne treba da se usteže da razmišlja da li će ga neko uhoditi. Doktori nisu vračevi, niti njih treba samo kriviti. Poslodavac može da pošalje radnika na kontrolni pregled i on je obavezan da se odazove. Postoji i prigovor RFZO koji ima prvostepenu i drugostepenu komisiju, gde to može da utvrdi. Stoga, najnoviji predlog ministra zdravlja nije u domenu zdravstvene zaštite – navodi Dragan Todorović.