Studija o mirnodopskoj primeni nuklearne energije u Srbiji

Jedanaestog jula 2025. godine u Ministarstvu rudarstva i energetike Republike Srbije prezentirani su rezultati „Preliminarne tehničke studije radi razmatranja mirnodopske primene nuklearne energije u Republici Srbiji”. Studiju su realizovali francuska državna elektroprivreda EDF i građevinsko-projektantska kompanija „Egis industris”.

Studija ima tri velike celine. Prva je tzv. mapa puta, odnosno pregled institucionalnih i infrastrukturnih pitanja čija rešenja prethode implementaciji nuklearne elektrane i ocenu sadašnje pozicije Srbije u tom procesu. Druga celina je analiza tržišno dostupnih tehnologija nuklearnih reaktora, kako velikih klasičnih nuklearnih elektrana (1.000 MW). tako i malih modularnih reaktora (300 MW). Treći deo se odnosi na praktično rešenje priključenja nove elektrane na našu energetsku mrežu.

Za izradu prvog dela studije autori su koristili standarde i preporuke Međunarodne agencije za atomsku energiju iz Beča, kao i sopstvena, francuska iskustva u korišćenju nuklearne energije. MAAE, kao specijalizovana organizacija Ujedinjenih nacija, centralni je svetski međuvladin forum za naučnu i tehničku saradnju u nuklearnoj oblasti. Svoj doprinos međunarodnom miru i bezbednosti i ciljevima UN za održivi razvoj ona ostvaruje, između ostalog, publikujući zahteve, standarde i uputstva kojima se obezbeđuje sigurna, bezbedna i miroljubiva primena nuklearnih nauka i tehnologija. Jedna od takvih serija publikacija odnosi se na nuklearnu energetiku.

Mapa puta za uvođenje nuklearne energetike koja je predstavljena u studiji rađena je u odnosu na publikaciju MAAE: NG-G-3.1 (Rev. 2) iz 2024. godine pod nazivom „Prelomne tačke u razvoju nacionalne infrastrukture za nuklearnu energetiku”. U odnosu na istu publikaciju usvojene su krajem prošle godine Izmene i dopune Zakona o energetici koje se odnose na nuklearnu energiju.

Proces uvođenja nuklearne energetike u energetski bilans države odvija se u tri faze, na čijim se krajevima nalaze i tri prelomne tačke. Njima prethodi uvođenje nuklearnoenergetske opcije u nacionalnu energetsku strategiju. Narodna skupština Srbije je na sednici 27. novembra 2024. godine donela Strategiju razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine, koja sadrži i nuklearnoenergetsku opciju.

Prva faza, tzv. pretprojektna faza, tj. ispitivanje opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije odnosi se na period pre donošenja odluke o pokretanju nuklearnoenergetskog programa i obuhvata aktivnosti na sveobuhvatnom prikupljanju i sistematizovanju informacija i znanja koja su potrebna za objektivnu, racionalno zasnovanu odluku o dugoročnom obavezivanju države za nuklearnoenergetski program. U ovom trenutku Republika Srbija se praktično nalazi u ovom periodu. Na kraju ove faze nalazi se prva prelomna tačka: odluka države u uvođenju nuklearne energetike ili odustajanju od nje. Procenjuje se da bi ova faza mogla da traje dve godine.

Druga faza ili faza razvoja projekta, tj. razvoj programa nuklearne energije odnosi se na „pripremne radove za ugovaranje i izgradnju nuklearne elektrane nakon donošenja političke odluke”. U toku ove faze trebalo bi, između ostalog, usvojiti regulatorni okvir primeren za nuklearnu energetiku, pristupiti podizanju ljudskih kapaciteta relevantnih za nuklearnu energetiku, pokrenuti komunikaciju i dijalog sa svim relevantnim zainteresovanim stranama, a pre svega javnim mnjenjem i slično. Krajem ove faze smatra se trenutak kada država bude spremna za raspisivanje tendera odnosno pregovaranje o ugovoru za prvu nuklearnu elektranu. Procenjuje se da bi ova faza mogla da traje pet godina.

Treća faza, odnosno faza sprovođenja programa nuklearne energije podrazumeva aktivnosti na izgradnji i puštanju u pogon prve nuklearne elektrane. Ova faza se završava puštanjem u pogon prve nuklearne elektrane.

Procenjuje se da bi sve tri faze mogle da traju do 15 godina, a da bi prve dve faze mogle da koštaju do 30 miliona evra.

Drugi modul studije odnosi se na tržišnu analizu komercijalno dostupnih tehnologija reaktora za klasične velike elektrane i za male modularne reaktore. Analizirani su aktuelni proizvođači iz Francuske, SAD, Rusije i Južne Koreje, na osnovu niza parametara, među kojima je i eksploataciona istorija. Veliki deo studije obuhvatila je analiza malih modularnih reaktora zbog još uvek velikih neodređenosti u njihovoj tržišnoj dostupnosti. Na kraju naglašeno je da je trenutak kada će ovakve informacije biti relevantne za sada relativno daleko i kako se u narednom periodu mogu očekivati i nova tehnološka rešenja, te je potrebno pratiti promene na tržištu u tom smislu.

Treći modul studije odnosi se na mogućnosti i eventualne probleme povezivanja novih nuklearnoenergetskih objekata na našu energetsku mrežu. Preliminarno su razmatrane različite kombinacije velikih i malih reaktora. Opšti zaključak je da neće biti nerešivih problema, ali da će detaljnija analiza biti rađena kada se budu poznavali detalji odabrane tehnologije.

*V. d. direktora JP „Nuklearni objekti Srbije”