Materijalne troškove za rad fakulteta pokriće država

Država će pokriti sve materijalne troškove za rad ustanova visokog obrazovanja, pod pretpostavkom da će visokoškolske ustanove u potpunosti normalizovati svoj rad, odnosno da se u prostorijama fakulteta i visokih škola odvija ono što po zakonu i akademskoj praksi treba da se odvija, a to su nastavni i naučni rad, vežbe, predavanja, konsultacije i ispitni rokovi. U tom slučaju ubuduće problem sa materijalnim troškovima neće postojati. Pod istim uslovima problema neće biti ni sa zaradama zaposlenih u visokom obrazovanju – ističe u razgovoru za „Politiku” ministar prosvete Dejan Vuk Stanković.

On je objasnio da je iz republičke kase za materijalne troškove visokoškolskih ustanova čiji je osnivač država prošlog petka uplaćeno 393 miliona dinara, i to je tek jedna, prva rata od planirane četiri za ovu godinu. Dinamika isplate sredstava za stalne troškove, nakon što je izrađena specifikacija troškova, predviđa da će preostale tri rate stići fakultetima i visokom školama u septembru, novembru i decembru, kaže Stanković. Prve dve rate biće u približno istom iznosu i namenjene su za pokrivanje troškova za prvu polovinu 2025. godine. Novčana suma za treću i četvrtu ratu biće naknadno definisana u skladu sa iskazanim potrebama visokoškolskih ustanova za drugu polovinu ove kalendarske godine.

Fakulteti se stalno žale da im ne stižu blagovremeno ili uopšte sredstva za materijalne troškove koje bi, po zakonu, trebalo da finansira država. U poslednje vreme naročito se u javnosti isticalo da su zbog toga fakultetima pretili prinudna naplata, izvršitelji, blokiranje računa, pojedinima i zatvaranje...

„I to je tačno. Ali hajde da razjasnimo prvo šta je pun naziv onoga što se u javnosti kraće zove materijalnim troškovima fakulteta – to su troškovi za rad. To su stalni troškovi, troškovi materijala i drugih primanja zaposlenih u skladu sa kolektivnim ugovorom – kada ustanove neometano funkcionišu, a one koje su se najviše žalile da im preti opasnost od izvršitelja donedavno nisu radile. Ne vidim šta je država trebalo da plaća. Da plaćamo račune za ’Infostan’, struju, vodu blokaderima i njihovim mentorima nije u skladu sa zakonom i obrazovnom politikom države Srbije”, ukazuje ministar prosvete.

Sredstva za materijalne troškove, uverava Stanković, dobijaće sve državne visokoškolske ustanove istovremeno, i po tom pitanju neće biti izuzetaka, kao što je izuzetaka bilo prilikom donošenja odluke o budžetskim upisnim kvotama. Početkom jula vlada je utvrdila kvote za upis studenata koji će se u narednoj akademskoj 2025/26. godini na svim nivoima studija školovati o trošku države, osim za tri fakulteta: Filozofski, Fakultet dramskih i Fakultet primenjenih umetnosti, jer se čekalo da i na ovim fakultetima počne nadoknada nastavnih i ispitnih obaveza koje mesecima nisu održavane zbog blokada i protesta.

Izvođenje nastave i organizovanje ispita na svim akreditovanim studijskim programima uslov je i za prenos sredstava visokoškolskim ustanovama za materijalne troškove, u skladu sa zakonom, podsećaju iz prosvetnog vrha.

„Ova tri fakulteta neće imati nikakav problem s isplatom sredstava za materijalne troškove, a vrlo brzo dobiće i budžetske kvote, pošto su doneli odluku da konačno hoće da rade ono što im je posao, a to je da izvode nastavu”, pojašnjava Dejan Vuk Stanović.

Očekuje se da i će se uskoro iz konstruktivnog dijaloga predstavnika poslovodstva i osnivača visokoškolskih ustanova iznedriti podzakonski akt kojim će biti utvrđen način raspodele i dinamika uplate sredstava za troškove čija isplata nije regulisana Zakonom o visokom obrazovanju, kao što su troškovi akreditacije.

Upitan kada će univerzitetskim nastavnicima biti nadoknađene sve prethodno umanjene zarade resorni ministar podseća da su zaposlenima u visokoškolskim ustanovama koje su obnovile obrazovnu delatnost krajem marta i u aprilu već nadoknađena sredstva za plate nastavnog osoblja za februar i mart, čime je država ispunila svoje obaveze prema ovim ustanovama. Juče je isplaćen deo zarade za februar onima koji su u junu i julu počeli da nadoknađuju nastavu, kao i deo zarade za april onima koji su nastavu uspostavili krajem aprila i u maju. Takođe, prosvetni vrh uverava da će sukcesivno, u skladu sa stepenom nadoknade nastave i organizovanjem ispita, biti nadoknađena sredstva za plate visokoškolskim ustanovama koje su obnovile nastavu u junu i početkom jula, za zarade zaposlenih za mart, april i maj.

„Zarade zaposlenih će biti isplaćivane ukoliko oni budu ispunjavali svoje ugovorne obaveze koje imaju sa visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač i u najvećoj meri finansijer Republika Srbija. Nemamo razloga da ne poštujemo ugovorne obaveze, ali istovremeno ne očekujemo da profesori budu politički lideri ili medijski poslenici nekakvih imaginarnih utopija o promeni vlasti putem univerziteta, već očekujemo da brane autonomiju univerziteta svojom posvećenošću obrazovanju. Dakle, svuda gde plan i program nadoknade bude ispunjen, biće isplaćen novac. Niko neće ostati uskraćen za svoj dinar ukoliko bude pošteno radio”, uverava Stanković.

Posebno naglašava da Ministarstvo prosvete insistira na politici čistih računa između države i zaposlenih na univerzitetu, a da je on, kao prvi čovek ovdašnjeg obrazovanja – legalista koji se zalaže za striktnu primenu zakona i ništa više ni manje od toga.

„Fabule o osveti represivnim merama nemaju veze sa mnom. Čak i da hoću, a neću, ja ne mogu da sprovodim represiju, jer ja nisam ministar sile. Druga je stvar moja retorika, koja je, očigledno, suviše racionalno određena i svesna okolnosti u kojima se odvija proces urušavanja visokoškolskog obrazovanja u Srbiji. A dopušteno je svašta, pa i to da ljudi koji su odgovorni za nesavesno upravljanje visokoškolskim ustanovama još uvek drže moralne lekcije. E tu ja smetam i štrčim. Savršeno me ne interesuju politički razlozi zbog kojih fakulteti nisu radili osam meseci, neka ih ispoljavaju u stranci. A ko hoće da se bavi nastavnim i naučnim radom dobiće platu u punom iznosu”, zaključuje ministar prosvete.