BiH de­li i od­nos pre­ma ra­tu u Ga­zi

Od na­šeg stal­nog do­pi­sni­ka

Ba­nja­lu­ka – Ak­tu­el­ni su­kob iz­me­đu Izra­e­la i Ha­ma­sa po­no­vo je ogo­lio du­bo­ke unu­tra­šnje po­de­le u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni. Iako se ra­di o spolj­no­po­li­tič­kom pi­ta­nju, re­ak­ci­je do­ma­ćih po­li­tič­kih ak­te­ra i jav­no­sti po­ka­za­le su da su i naj­o­se­tlji­vi­je te­me u sve­tu če­sto u funk­ci­ji do­ma­ćih na­ra­ti­va i vla­sti­tih po­li­tič­kih i na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa, či­me se, su­de­ći po sta­vo­vi­ma iz svet­skih pre­sto­ni­ca, iz­gle­da ru­ko­vo­de i ze­mlje da­le­ko sna­žni­je od BiH.   

Dok bo­šnjač­ki po­li­ti­ča­ri i ve­li­ki deo jav­no­sti pru­ža­ju sna­žnu i emo­tiv­nu po­dr­šku pa­le­stin­skom na­ro­du, srp­ski i hr­vat­ski po­li­tič­ki pred­stav­ni­ci sta­ju uz Izra­el. Pi­ta­nje pri­zna­nja Pa­le­sti­ne kao ne­za­vi­sne dr­ža­ve do­dat­no je ak­ti­vi­ra­no na­kon na­ja­va da bi Fran­cu­ska i još ne­ke evrop­ske ze­mlje mo­gle ići tim pu­tem, za raz­li­ku od Ame­ri­ke.

Ove na­ja­ve su od­jek­nu­le i u BiH, gde sta­vo­vi po tom pi­ta­nju mo­žda vi­še ot­kri­va­ju o unu­tra­šnjim ten­zi­ja­ma, ne­go o stvar­nim ana­li­za­ma bli­sko­i­stoč­ne re­al­no­sti. Me­đu pr­vi­ma ko­ji su pru­ži­li po­dr­šku Izra­e­lu bi­la je Bor­ja­na Kri­što (HDZ BiH), pred­se­da­va­ju­ća Sa­ve­ta mi­ni­sta­ra BiH, ko­ja je osu­di­la na­pad Ha­ma­sa na Izra­el i pru­ži­la po­dr­šku toj ze­mlji da se ob­ra­ču­na sa eks­tre­mi­sti­ma. Ka­ko na­vo­de „Ne­za­vi­sne” u tom pe­ri­o­du bo­šnjač­ki po­li­ti­ča­ri na po­čet­ku su bi­li po­pri­lič­no ne­u­tral­ni, da bi ka­sni­je ta su­zdr­ža­nost pre­ra­sla u ne­dvo­smi­sle­nu po­dr­šku Pa­le­sti­ni. U Sa­ra­je­vu u ne­ko­li­ko na­vra­ta or­ga­ni­zo­va­ni i sku­po­vi po­dr­ške pa­le­stin­skom na­ro­du. S dru­ge stra­ne, u Re­pu­bli­ci Srp­skoj od po­čet­ka je pru­že­na po­dr­ška Izra­e­lu.

Na­kon Ma­kro­no­ve na­ja­ve, pred­sed­nik RS Mi­lo­rad Do­dik oštro se us­pro­ti­vio mo­guć­no­sti pri­zna­nja od stra­ne BiH, oce­niv­ši da „pri­zna­nje Pa­le­stin­ske sa­mo­u­pra­ve kao dr­ža­ve bez bi­lo ka­kvog do­go­vo­ra s Izra­e­lom ni­je čin mi­ra, već stva­ra­nje do­dat­nih pro­ble­ma”. „Sna­žno po­dr­ža­vam ra­ci­o­na­lan stav Izra­e­la i ve­li­kog de­la me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce da se jed­no­stra­nim po­li­tič­kim ge­sto­vi­ma ne re­ša­va­ju de­ce­nij­ski su­ko­bi”, re­kao je Do­dik, do­da­ju­ći da se ne mo­že pri­zna­ti „dr­ža­va ko­ja fak­tič­ki ne po­sto­ji”. On je do­dao da „Fran­cu­ska i Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja svo­jim po­te­zi­ma po­ku­ša­va­ju da tu­đim ži­vo­ti­ma le­če vla­sti­te ge­o­po­li­tič­ke fru­stra­ci­je, gu­ra­ju­ći svet ka još du­bljoj ne­sta­bil­no­sti”. „Mir iz­me­đu Izra­e­la i Pa­le­sti­ne mo­že na­sta­ti, pr­vo kroz eli­mi­na­ci­ju te­ro­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je Ha­mas, a po­tom kroz do­go­vor je­vrej­skog i pa­le­stin­skog na­ro­da, a ne kroz sim­bo­lič­ne i is­hi­tre­ne od­lu­ke ko­je ig­no­ri­šu re­al­nost na te­re­nu”, sma­tra Do­dik. 

Ni Hr­vat­ska se ni­je ja­sno od­re­di­la o ovom pi­ta­nju, a por­tal „Bild” iz BiH na hr­vat­skom je­zi­ku u ana­li­zi pi­še ka­ko se u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, kao kom­plek­snoj ze­mlji, Izra­el za raz­li­ku od mno­gih me­đu­na­rod­nih ak­te­ra, do­sled­no za­la­že za pra­va Hr­va­ta. To bi, ka­ko se na­vo­di, Za­greb mo­rao ima­ti u vi­du, na­ro­či­to jer pri­zna­nje Pa­le­sti­ne ne bi do­ne­lo ni­ka­kvu kon­kret­nu ko­rist Hr­vat­skoj. 

U Sa­ra­je­vu pak ne­ma­ju le­po mi­šlje­nje o po­li­ti­ci i ak­tiv­no­sti­ma Izra­e­la. Ne­dav­no je evrop­skim ra­bi­ni­ma us­kra­će­no go­sto­prim­stvo u tom gra­du, što se tu­ma­či­lo kao gest ko­ji ša­lje du­blju po­ru­ku o sen­ti­men­tu pre­ma Izra­e­lu. Na­kon sta­vo­va ko­je je iz­neo Do­dik, De­nis Zvi­zdić, pred­se­da­va­ju­ći Pred­stav­nič­kog do­ma Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne BiH, op­tu­žio je pred­sed­ni­ka RS za „po­dr­šku ubi­ja­nju i iz­glad­nji­va­nju de­ce i ci­vi­la u Ga­zi”, oce­niv­ši da se ra­di o „ira­ci­o­nal­noj mr­žnji pre­ma mu­sli­ma­ni­ma”. „Do­dik ne zna ni­šta o isto­ri­ji Pa­le­sti­ne”, sma­tra Zvi­zdić, pod­se­ća­ju­ći da Pa­le­sti­nu pri­zna­ju 147 dr­ža­va čla­ni­ca UN, uklju­ču­ju­ći i ze­mlje ko­je Do­dik vi­di kao po­li­tič­ke sa­ve­zni­ke – Ru­si­ju, Ki­nu i Ma­đar­sku.   

Iako ni evrop­ske ze­mlje ne­ma­ju ujed­na­čen stav pre­ma Ma­kro­no­voj na­ja­vi, am­ba­sa­dor BiH pri UN Zlat­ko La­gum­dži­ja re­kao je da BiH po­dr­ža­va stav EU pre­ma kri­zi na Bli­skom is­to­ku. On je is­ta­kao da je stav BiH ja­san i prin­ci­pi­je­lan. „Je­di­no du­go­roč­no re­še­nje je ono s dve dr­ža­ve, s Pa­le­sti­nom i Izra­e­lom, pu­no­prav­nim čla­ni­ca­ma UN, ko­je ži­ve jed­na po­red dru­ge u mi­ru, si­gur­no­sti i me­đu­sob­nom pri­zna­nju”, oce­nio je La­gum­dži­ja. 

Li­der SDA Ba­kir Izet­be­go­vić na­pi­sao je na dru­štve­nim mre­ža­ma da je „Izra­el su­ko­bom u Ga­zi sta­vio znak jed­na­ko­sti iz­me­đu ci­o­ni­zma i na­ci­zma”, na šta je re­a­go­va­la am­ba­sa­dor­ka Izra­e­la u BiH Ga­lit Pe­leg. „Po­re­đe­nje ci­o­ni­zma i na­ci­zma je uvre­da za sve žr­tve Ho­lo­ka­u­sta”, oce­ni­la je Pe­le­go­va u pi­smu Izet­be­go­vi­ću i na­ve­la da ovaj rat ni­je po­čeo ni zbog ci­o­ni­zma, ni­ti izra­el­ske agre­si­je, već „uža­snim na­pa­dom 7. ok­to­bra 2023. go­di­ne”. Is­ta­kla je ka­ko Izet­be­go­vić „ni­jed­nom reč­ju ne po­zi­va Ha­mas na od­go­vor­nost”, do­dav­ši ka­ko po­re­đe­nje ci­o­ni­zma i na­ci­zma „iz­vr­će isto­ri­ju, ši­ri mr­žnju i uni­šta­va na­du u mir”.