Granice lucidnosti Krležinih junaka

Legenda o Glembajevima kaže da je Ignjat Glembaj u križevačkoj šumi zaklao štajerskog zlatara i ukrao mu vrč pun zlata. Taj krvavi zločin označio je početak naglog bogaćenja jedne porodice, čija će sudbina postati simbol društvenog uspona. Ta mračna legenda je temelj celog krležijanskog ciklusa o Glembajevima. Krleža u „Ledi”, poslednjoj drami iz tog ciklusa, na iznenađujući način završava priču o porodičnom prokletstvu – komedijom. Taj obrt me je posebno zaintrigirao, objašnjava mladi glumac i reditelj Strahinja Padežanin razloge zbog kojih se ovog leta osmelio da režira ovu Krležinu dramu.

Premijera predstave je večeras od 21 sat na sceni beogradskog KPGT-a, a u okviru „JU festa”. U predstavi igraju Aleksandar Kolebanac, Aleksandar Mašanov, Aleksandra Malivuk, Teodora Miklušev, Maksim Mićković, Olivera Guconić, Maja Šumonja Todorović, Nikola Milivojević, Mina Jelušić Jerinić i Teodora Jovanović, a scenograf je Tamara Čvorović.

– Krležin tekst mi je poslužio kao temelj i inspiracija za predstavu „Leda”. Ipak, kako sam želeo da radnju smestim u savremeni kontekst, bilo je neophodno izvršiti određene izmene. Usudio bih se da kažem da je ovo moja verzija mita o „Ledi i labudu”: antičke priče o žudnji, dominaciji, o potrebi da se nešto poseduje, ne samo fizički već i emocionalno, psihološki, pa čak i duhovno – naglašava Strahinja Padežanin.

Krležini junaci nemaju pravih društvenih preokupacija, već tračaju, zanimaju ih niske strasti, preljuba... Kako je odabrao glumačku ekipu za tumačenje Krležinih likova? Ko su Krležini junaci danas? Kako se snalaze u novom vremenu budući da je ovo delo napisano dalekih tridesetih godina prošlog veka? Koje estetske i stilske elemente je koristio u svom rediteljskom rukopisu? Na ova pitanja Strahinja Padežanin odgovara:

– U procesu stvaranja predstave tražio sam glumce koji će biti spremni da se potpuno ogole. Ne samo emotivno već i fizički, bez straha, bez zadrške. Najteže je, međutim, bilo pronaći one koji su spremni da se telesno ogole na sceni. Nisam želeo da posmatram likove iz perspektive moralnog sudije; više me je zanimalo da ispitam i produbim granice njihove lucidnosti. Prevara nije tabu u dekadentnim krugovima društva o kojima Krleža piše, čak je i otvoreno prisutna. Mi, Balkanci, to teško razumemo jer na status braka posmatramo konzervativno, ali ne i Krleža, koji je o tome pisao još 1932. godine.

Dodaje da misli da nije potpuno svestan svog umetničkog stila. Vodi se intuicijom i osećajem za istinu. Kada oseti da neka scena, dijalog ili odnos na sceni „klikne”, da deluje istinito i živo, zadržava je.

Strahinja Padežanin rođen je u Vukovaru. Diplomirao je glumu u Beogradu na Fakultetu savremenih umetnosti, u klasi Branislava Lečića, gde je pohađao i master studije glume u klasi Slobodana Beštića. Poznat je po brižljivom izboru naslova kojima se posvećuje, od Sofokla, Markesa do Čehova, Bulgakova...

– Predstavu „Leda” odlučio sam da smestim u luksuzni hotel, na tajnoj lokaciji, jer mi je ta vrsta zatvorenog, kontrolisanog prostora delovala kao savremeni pandan aristokratskim salonima iz Krležinog doba. Svaki lik u predstavi govori jezikom zemlje iz koje dolazi. Ipak, oni se savršeno razumeju. To je za mene komedija – zaključuje Strahinja Padežanin.