Tramp i Putin: voli me, ne voli me

U prvim nedeljama svog drugog mandata Donald Tramp se ponašao prema Vladimiru Putinu kao Amerikanac koji se vraća bivšoj devojci iz Istočne Evrope. Pomalo nostalgično, pomalo arogantno, ali apsolutno uveren da ona još uvek čuva njegovu sliku u tašni. Da, baš tako je politički razbarušeni genije iz Bele kuće, od čijih tvitova i raspoloženja rastu i padaju berze, gledao na svog političkog uzora za kojim je toliko čeznuo. Jer, njegova kremaljska darling nije neka od dugonogih plavokosih manekenki zbog koje bi pre dvadesetak godina prodao najmanje jedan od svojih hotela, već idealizovani hologram svetskog frajera kakav je Tramp uvek želeo da bude.

Vladimir Vladimirovič Putin je Trampova opsesija, jer predsednik Rusije ne mora da se pravda pred Kongresom ako želi da šutne direktora FBI, sluša kako ga kinji Si-En-En ili trpi nekog ambicioznog tužioca koji će na njemu da gradi karijeru. Takvi kod velikog Vladimira padaju iz visokog prizemlja na asfalt i po pravilu lome vratove. Opet, Putin nema ono što ima Tramp. Apsolutnu slobodu da se ponaša kako god hoće. Ponekad kao kečer, ponekad kao kauboj, ponekad kao kockar, ali uvek kao kvarcovani plejboj koji upravlja najvećom silom na svetu kao da vodi globalni rijaliti program.

„Putin je jak lider. Poštuje snagu. Mi se razumemo”, govorio je Tramp pred televizijskim kamerama, najavljujući nastavak jedne fascinantne muške geopolitičke romanse dvojice dokazanih ženskaroša. Bio je to povratak retorike iz 2018. godine, kad je Tramp u Helsinkiju rekao da veruje Putinu više nego sopstvenim obaveštajnim službama oko navodnog mešanja Rusije u izbore u Americi, što je navelo američke liberalne medije da podignu uzbunu i proglase invaziju Rusije na Ameriku, kao da se baćuške iskrcavaju u Normandiju. U Trampovoj verziji demokratije, to je bio odličan trenutak da najavi prevrtanje sveta naopačke i tako ostane tamo gde uvek želi da boravi – u epicentru svetske pažnje.

I zaista, Tramp se zaleteo u obnovu odnosa s Kremljom kao tinejdžer koji je krenuo u letnju avanturu: s puno entuzijazma i bez strategije. U prvim nedeljama po inauguraciji Tramp je govorio o Putinu kao što pijanac govori o svom poslednjem piću: s toplinom, setom i nevericom da je sve to moglo da se završi. Govorio je kao da se obraća bivšoj ljubavi koja sada živi s oružjem u ruci. Slao je Putinu poruke, izaslanike, čak i ručno potpisano pismo na zlatnom papiru sa pečatom koji mnogo više liči na poziv za svadbu nego na diplomatsku notu. Pominjalo se i lično „muško razumevanje”, što bi u prevodu značilo: „Brate, hajde da zajedno vladamo svetom, samo ohladi malo s Ukrajinom.”

Ali, Putin je stari KGB lisac i nije imao vremena za Trampove rukom pisane ljubavne pesme o primirju u Ukrajini, niti mu je odgovorio. Gledao je u kartu Evrope i pomerao tenkove. Primirje u Ukrajini? Nema ni govora. Ne dok Harkov još vidim dvogledom, verovatno se cinično smejao Putin.

Tramp se nadao da će Putin da mu učini, bio je stopostotno uveren da će pristati na primirje, jer verovatno da nikada toliko komplimenata nije uputio ni Melaniji, kao što je šaputao Vladimiru. Time ga je nakratko vreme abolirao od imidža strašila u zapadnoj hemisferi i nadao se, kao svaki tajkun, odličnoj trgovini. U predizbornoj kampanji govorio je da će, kada opet kroči u Belu kuću, završiti rat u Ukrajini za 24 časa, uz napomenu da rata u Ukrajini ne bi ni bilo, da mu izbore nije maznuo Džozef Bajden.

Ali, hladnoratovski zmaj koji leti nad ledom i iz čijih se očiju krije velika Rusija što krije tajnu udaljenih stepa, sanktpeterburških zatvorenih klubova KGB-a za obuku kroz koje je prošao kao mladić i moskovskih žestokih igrača kojima je zavladao, nije uzvratio uslugu Trampu. Donald je toliko želeo da postane mirotvorac, sanjajući verovatno kako ga Nobelov komitet kiti nagradom za mir, da je bio uveren da će mu Putin pasti u zagrljaj.

Tako je Tramp, umesto da bude vitez pomirenja, postao iznervirani udvarač, onaj koji je popio korpu pred celim svetom i njegove izlive nežnosti sada zamenjuju rečenice koje zvuče kao da ih piše bivši koji je blokiran na svim mrežama.

U nekoj drugoj epohi, ovaj odnos dva alfa mužjaka, vladara dve najveće supersile bio bi pretvoren u roman i da se sve ovo događalo u doba Dostojevskog, svakako bi se Fjodor Mihajlovič pozabavio obojicom, samo da je tada postojao „prozak”. Mada i votka hoće da opusti. Ali, gde se zaigrao Putin? Brat Tramp nije od onih koji pristaje na sledeću teoriju: da je u geopolitici kao u ljubavi – kad nekog voliš više nego on tebe, završiš kao karikatura sopstvene romanse.

Uostalom, dve američke nuklearne podmornice već plove tamo gde Rusi ne bi voleli da ih primete, jer se u igru umešao i Dmitrij Medvedev, ruski čovek broj dva kome je Putin dodelio ulogu ruskog Trampa. Uzgred, Medvedev to sjajno koristi i nema sumnje da je duhovit. Uporedio je Trampa sa „uspavanim Džoom”, aludirajući na Bajdena, što je bilo dovoljno da se aktiviraju mačo impulsi američkog predsednika.

I, borba dva superega preti da razori svet. Tramp, povređen i frustriran, počinje da menja ton. Više nema „mog prijatelja Vladimira”, sada je to „čovek koji ne zna kad treba da zaustavi rat”. Izlive naklonosti zamenjuju pretnje, a simpatija prerasta u ucene: od uvođenja brutalnih carina do podrške Zelenskom koga je Tramp donedavno ismevao i umalo izbacio iz Ovalnog kabineta. NATO, koji je mesecima drhtao pred Trampovom nepredvidivošću, sada služi kao pregovarački ulog na poker stolu svetskih sukoba.

Ironično, Tramp sada liči na sve ono što je prezirao: američki predsednik koji se meša u tuđe ratove, ali samo zato što mu bivši ne šalje poruke.

Kako će se razrešiti sukob Trampa i Putina? Vladimir je verovatno ukalkulisao da ga čeka zemljotres jači od onoga na Kamčatki, jer Donald ne voli da gubi, što je osetio Ilon Mask i američka duboka država čiji je paket zlatnih akcija kupio američki kum iz Bele kuće. Osetio je to svako ko ga je potcenio.

I očas posla, evo sveta u hladnom ratu. Ne onom iz pedesetih godina, nego novog – sa mimovima, tiktok analizama i nuklearnim podmornicama koje plove ispod površine Antarktika. Ili su možda u Pacifiku?

Putin ćuti, Medvedev je zadužen da nervira Trampa, ali i Vladimir i Dmitrij su ipak navikli na Bajdenove diplomatske fraze, na Makrone i Šolce koji dolaze sa vodnjikavim očima, zabrinutih pogleda. Ali Tramp je nešto drugo. On nije samo predsednik. On je cunami koji poprska i sebe, ali preplavi sve ostale.

Otuda je ovo je duel dva narcisa. Ako je Vladimir Putin mistik u zatamnjenoj sobi, Donald Tramp je zabavljač koji baca kockice dok publika skandira. I obojica, svako na svoj način, prete istoriji da će je potopiti.

Putin ulazi u prostoriju kao da je već bio tamo. U njegovoj Rusiji, i gravitacija se ponaša u skladu sa Putinovim raspoloženjem.

Tramp, s druge strane, ulazi kao televizijska zvezda, ali sa nuklearnim šiframa. On ne menja prostor – on ga okupira.

Putin stoji ispred mape sveta kao general koji zna gde da pomeri jedinicu, Tramp crta po toj mapi markerom, često i pogrešno, ali ubeđen da je reinkarnacija generala Patona.

Putin zna da nikad ne kaže više nego što treba. Tramp ne zna da stane dok ne kaže i ono što ne zna. Jedan je dete sovjetske tajne službe, drugi je diplomirani egoista iz američke škole šou-biznisa.

Ali u nečemu su slični: obojica su ogledala sopstvenih nacija. Putin Rusiji vraća osećaj moći, Tramp Americi osećaj povređene veličine. Putin kaže: „Biće kako ja kažem.” Tramp kaže: „Možda, ali na kraju ćeš nositi moj kačket.”

Dok Putin sedi u bunkeru istorije, Tramp tvituje iz predsedničke lože. I obojica znaju da svet voli spektakl, samo različite vrste.

U tom grmu leži zec. Svet voli superšou i oni mu ga pružaju. Zato su obojica daleko sličniji nego što se misli. I, potajno žele da su onaj drugi. Putin obožava Frenka Sinatru i američki stil života. Ako neko misli da uživa u diktatorskoj ulozi, grdno se vara. Vladimir je samo svestan da će, ako olabavi ruske vratove, Rusija ostati obezglavljena. Donaldu je, opet, demokratije preko glave, jer njegov karakter ne trpi institucije i procedure, jer on želi sve i odmah.

Zato će se, kao dva hladnoratovska druga, uskoro vratiti na početne položaje. Voli me, ne voli me... Ipak me voli!