Ponovo raste podrška AFD-u u Nemačkoj

BERLIN - Prema poslednjoj anketi nemačkog Instituta za nove društvene odgovore (INSA), desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD) ima trenutno najviši nivo podrške građana od maja, dok aktuelna vladajuća koalicija Hrišćansko-demokratske unije i Hrišćansko socijalne unije (CDU/CSU) i Socijaldemokratske partije (SPD) ne bi osvojila većinu u Bundestagu.

AfD je u nedeljnoj anketi INSA za Bild am Zontag, prvi put od sredine maja dostigla 25 odsto podrške građana, što odgovara povećanju od jednog procentnog poena, prenosi danas Velt.

Ostale stranke su, prema anketi, zadržale rezultate od prethodne nedelje a CDU/CSU je ostala najjača stranka sa 27 odsto podrške, a njihov koalicioni partner SPD trenutno ima 15 odsto.

Zajedno, CDU/CSU i SPD imaju samo 42 procenta podrške, što je trenutno manje od većine u Bundestagu za koju je potrebno 44 procenta podrške.

Zeleni imaju 11 odsto podrške, stranka Levica ima deset, populistički Savez Sara Vageneht BSW ima četiri odsto, a Liberalno demokratska stranka (FDP) ima tri odsto podrške.

INSA je anketirala 1.203 osobe od 28. jula do 1. avgusta.

Većina Nemaca se ne slaže sa zabranom AfD-a

BERLIN - Prema anketi koju je sproveo Institut za istraživanje javnog mnjenja Alensbah, u istočnom delu Nemačke se dve trećine ispitanika, 65 odsto izjasnilo protiv zabrane stranke Aletrnativa za Nemačku (AfD), u poređenju sa 49 ispitanika koji su tako odgovorili na zapadu zemlje.

Anketa, koja je sprovedena za Frankfurter algemajne cajtung, pokazala je i da 67 odsto zapadnih Nemaca i 88 odsto istočnih Nemaca ima pristalice AfD-a među svojim poznanicima, što se procenjuje da je imalo uticaja i na njihovo izjašnjavanje o zabrani te stranke, piše danas „Velt“, a prenosi Tanjug.

Dok je 54 odsto ispitanika klasifikovalo stranku kao desničarsku i ekstremističku, samo pet odsto pristalica koji je poznaju, odnosno koji poznaju nekoga povezanog sa tom strankom, imalo je takav utisak.

Prema istraživanju koje je obuhvatilo 1.054 osobe od 4. do 16. jula, još jedan razlog za negativan stav prema zabrani stranke jeste to što su mnogi ispitanici pretpostavili da stranke koje se zalažu za zabranu AfD prvenstveno žele da se na taj način reše konkurencije.

Pozivi za zabranu stranke AfD-a postali su sve glasniji nakon što je Savezni zavod za zaštitu ustava klasifikovao stranku kao krajnje desničarsku i ekstremističku.

Savezni ustavni sud bi morao da odluči o zabrani stranke na zahtev Savezne vlade, Bundestaga ili Bundesrata.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint je za sada odbacio postupak zabrane AfD.

"Ovo je fundamentalno pogrešan pristup“, rekao je Dobrint juče za Velt TV.

On je kazao da je "apsolutna zabluda" verovati da se godinama može voditi politika koja dovodi do toga da radikalne stranke postižu bolje izborne rezultate, a zatim reći "sada jednostavno moramo da ih zabranimo".