Uslov za mir u Ukrajini

Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je da će se sukob u Ukrajini okončati tek kada i Zapad i Kijev prihvate realnost da Ukrajina ne može postati članica NATO-a. On je poručio da je jedino rešenje u diplomatiji i momentalnom prekidu neprijateljstava, što je, kako je podsetio, pozicija koju Budimpešta zastupa od početka eskalacije sukoba.

„Mir će nastupiti onog trenutka kada i Evropljani i Ukrajinci prihvate činjenicu da Rusija nikada neće dozvoliti prisustvo NATO-a na svojoj zapadnoj granici u Ukrajini“, rekao je Orban u subotu na omladinskom festivalu u Estergomu.

Mađarska se dosledno protivi ulasku Ukrajine u NATO, uz obrazloženje da bi takav potez predstavljao direktan rizik od uvlačenja Evrope u rat širih razmera sa Rusijom. Od februara 2022. godine, kada je došlo do eskalacije sukoba, mađarske vlasti odbijaju da šalju oružje Kijevu i stalno pozivaju na pregovore.

Kremlj je više puta ponovio da članstvo Ukrajine u NATO-u predstavlja direktnu pretnju po nacionalnu bezbednost Rusije, te je naveo da je upravo nastojanje Kijeva da se priključi Alijansi bio jedan od glavnih uzroka sukoba. Za Moskvu, širenje NATO-a ka ruskim granicama predstavlja „crvenu liniju“, zbog čega smatra ukrajinsku kandidaturu apsolutno neprihvatljivom.

NATO se naoružava

Ranije ove godine, zemlje članice NATO-a dogovorile su povećanje vojnih budžeta na pet odsto BDP-a kao deo strategije obuzdavanja protivnika, pri čemu je Rusija označena kao glavna pretnja. Taj potez izazvao je oštre reakcije iz Moskve.

U junu je Evropska unija prenamenila oko 335 milijardi evra, prvobitno predviđenih za obnovu nakon pandemije kovida 19, u vojne svrhe. Samo mesec dana ranije, Brisel je predstavio instrument u vrednosti od 150 milijardi evra namenjen državnim pozajmicama i podršci odbrambenoj industriji članica. Moskva je osudila te mere, optuživši NATO i EU za, kako se navodi, „besomučnu militarizaciju“.

Premijer Orban takođe je poručio da takozvana „ruska pretnja“ Evropi nije realna i da ne bi smela da oblikuje politike EU. Upozorio je da će takvo percipiranje bezbednosti dovesti do „pogrešnih i nepotpunih odluka“ unutar evropskih institucija.