Počinju „Dani Miroslava Čangalovića"

Glamoč će od večeras pa do 7. avgusta biti svojevrsna prestonica umetnosti. Povod je šesta po redu manifestacija „Dani Miroslava Čangalovića“ koja će u rodnom mestu ovog slavnog operskog umetnika okupiti brojne poslenike kulture, u okviru koje će biti održano više operskih koncerata i dramskih predstava. Programi će biti izvođeni u Domu kulture u centru Glamoča, a nastupiće, pored ostalih, tenor Željko Andrić prvak opere novosadskog Srpskog narodnog pozorišta i ruska operska diva Lidija Svetozarova, kao i bas Strahinja Đokić. „Dane Miroslava Čangalovića“ organizuje udruženje „Glamočko kolo“ iz Novog Sada.

Prvo veče manifestacije Čangaloviću u čast predviđeno je za operu. Poklonici operske umetnosti će imati priliku da čuju dela V. A. Mocarta, arije iz opere „Don Đovani“ upravo u interpretaciji Lidije Svetozarove i Željka Andrića.

Pored muzičkog dela, publika će tokom avgusta moći da uživa i u raznovrsnom dramskom programu. U tri uzastopne večeri biće izvedene tri monodrame studenata Akademije umetnosti u Banjaluci. U utorak, 5. avgusta na programu je monodrama „Marso“. Sutradan je na repertoaru monodrama „K’o kamen“, a teatrski program zatvara monodrama „Čarli Čaplin“, koja je na programu 7. avgusta..

Miroslav Čangalović ( Glamoč, 18. februara 1921- Beograd, 1. oktobar 1999) rođen je u bosanskom podneblju daleko od muzičkih centara. Ovog umetnik osobenog glasa od ranog detinjstva vodio je urođeni muzički dar. Za života je ostvario 90 uloga u 68 opera. Nastupio je u 754 predstave na beogradskoj sceni i u 290 predstava na 70 svetskih operskih scena: ukupno je održao preko 3160 koncerata u zemlji i inostranstvu. Usled ratnog vihira koji je pogodio njegovu porodicu Miroslav Čangalović nije mogao da dobije uobičajeno muzičko školovanje. Govorio je da je u stvari naučio da peva, ne u školi, već na planini, pevajući krajiške pesme sa čuvenim krajiškim natpevom. Svoje druženje sa muzikom počeo je kao vrlo mali slušajući pojanje oca sveštenika u Glamoču, da bi se kasnije prvi put susreo sa operom slušajući italijanske radio-stanice u bolnici u Kraljevici, gde je predvodio hor bolesnika. Ostvario je izuzetnu galeriju likova od seljana i popova, preko slugu, provodadžija, trgovaca, boema, do kneževa i careva.

Zahvaljujući prirodnom talentu, nastupima u omladinskim kulturnim društvima i kraćem privatnom školovanju kod poznate operske umetnice Zdenke Zikove, Čangalović se prvih posleratnih godina formirao u pevača osobenog formata. Oskar Danon, direktor Beogradske opere vrlo brzo je osetio da je njihov novi član sposoban da kreira vodeće basovske likove operske literature. Tako su na repertoar postavili do tada ređe izvođene opere Modesta Musorgskog i drugih ruskih kompozitora, odnosno opere u kojima je briljirao Čangalović. Najbolja potvrda ovog poteza  uprave Beogradske opere bile su reakcije publike. Miroslav Čangalović bio je najveći bas Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, ali i  veliki humanosta.  Ovenčan je brojnim nagradama širom sveta, svrstan u red viteza umetnosti Francuske i u nacionalno blago Rusije.