Kakao kao kokain

Na severnim granicama Obale Slonovače helikopteri svakodnevno patroliraju iz vazduha, prateći kretanje vozila, plovila i ljudi kroz šume i duž reka. Za razliku od prošlih godina, više ne tragaju za drogom ili oružjem već za nečim mnogo slađim: kakaom.

Od početka 2024. godine došlo je do dramatičnih promena na globalnom tržištu. Cena kakaovca, tropskog drveta iz kojeg se dobija kakao, na berzama je premašila istorijskih 10.000 dolara po toni, što je čak tri puta više nego godinu dana ranije. Ipak, proizvođači u Africi od tog skoka malo profitiraju zbog državne kontrole cena, mali farmeri dobijaju tek delić vrednosti svog proizvoda.

Kako piše Financial Times, u toj neravnopravnosti krije se razlog za novi talas krijumčarenja. Umesto da svoj kakao prodaju po fiksnim cenama u Gani ili Obali Slonovače, mnogi farmeri ga ilegalno nude posrednicima. Ovi zatim robu prevoze u susedne zemlje poput Burkine Faso, Gvineje ili Toga, gde se „opere“ i proda kao lokalni proizvod, po tržišnim cenama.

Prema procenama, u periodu 2023–2024. godine iz Gane je prokrijumčareno oko 150.000 tona kakaovca, dok je iz Obale Slonovače nestalo čak 200.000 tona. Stvarne brojke su, po svoj prilici, i veće.

Korupcija pojela zaplenjeni kakao

Vlasti navedenih afričkih zemalja pokušavaju da stanu na put švercu, ali korupcija u samom sistemu predstavlja veliku slabost. Petorica policajaca i jedan visoki regionalni zvaničnik već su suspendovani zbog sumnje da su sarađivali sa švercerima.

Čak i kada komandosi zaplene šlepere pune ilegalnog kakaovca, dešava se da deo robe „misteriozno nestane“. Do trenutka kada zaplena stigne u medije, od prijavljenih pet tona ostanu samo tri.

Za Ganu i Obalu Slonovače, koje zajedno pokrivaju više od 60 odsto svetske proizvodnje kakaa, krijumčarenje postaje ozbiljna pretnja fiskalnoj stabilnosti. Više od 15–20 odsto BDP-a ovih zemalja dolazi iz izvoza kakaa, a gubici se mere u stotinama miliona evra.

Iako su vlasti pokušale da reaguju povećanjem otkupnih cena, one su i dalje daleko ispod onoga što nude šverceri. U Gani, na primer, tona kakaa se otkupljuje za 4.800 evra, dok na crnom tržištu dostiže i duplo više.

Može li Evropa da zavede red

Nadu za promenu uliva Evropska unija koja od decembra 2025. godine planira da uvede strogu regulativu. Svaka tona uvezena u EU moraće da ima jasan trag porekla što bi moglo da suzbije šverc i uvede više transparentnosti.

Ipak, veliki industrijski igrači, poput kompanije Mondelez, lobiraju za odlaganje ove uredbe.

„Vremena za odlaganje nema mnogo“, poručuju iz Gane i Obale Slonovače, gde se nadaju da će nova pravila konačno omogućiti da farmeri dobiju pošteno plaćanje za svoj proizvod, a države zaštite jedan od svojih najvrednijih resursa.