Legionari napali Rusiju

Strani državljani iz više od deset zemalja borili su se na strani ukrajinskih snaga tokom upada na teritoriju ruske Kurske oblasti, saopštio je predsednik Istražnog komiteta Ruske Federacije Aleksandar Bastrikin, uoči godišnjice tog oružanog incidenta.

Kako prenose ruski mediji, istražitelji su identifikovali učesnike iz Brazila, Kolumbije, Danske, Gruzije, Norveške, Paragvaja, Perua, Švedske, Velike Britanije i drugih zemalja koji su učestvovali u napadu Ukrajine.

Prema podacima ruske strane, napad je u potpunosti odbijen u aprilu, pri čemu je stradalo oko 76.000 pripadnika ukrajinskih snaga koji su koristili teško naoružanje zapadne proizvodnje.

Bastrikin je dodao da je u tom napadu poginuo 331 civil, dok je njih 553 povređeno. Istražni komitet otvorio je više od 600 krivičnih postupaka u vezi sa ovim napadom, a oko trećine predmeta već je prosleđeno sudovima.

Moskva uporno ukazuje na to da je reč o terorističkim metodama borbe, pozivajući se na svedočenja zarobljenih boraca koji tvrde da im je naređeno da vrše nasilje nad civilima. Ukrajinski zvaničnici su, sa svoje strane, priznali da je jedan od ciljeva ovakvih akcija bio da se izvrši psihološki pritisak na rusku javnost.

Bastrikin je naveo niz primera zločina, uključujući slučajeve u kojima su nenaoružani civili pretučeni do smrti kao i gađanje civilnih objekata američkim raketnim sistemima HIMARS, za koje je Kijev znao da nemaju nikakvu vojnu vrednost.

Od početka eskalacije sukoba 2022. godine, Ukrajina je aktivno pozivala strane državljane sa borbenim iskustvom da se priključe njenim oružanim snagama, pri čemu je i donet poseban zakonski okvir za njihov angažman. Međutim, Moskva ne priznaje ove borce kao legitimne učesnike u ratu već ih smatra plaćenicima koji podležu krivičnom gonjenju.

U maju ove godine, Bastrikin je izjavio da je ruska strana podigla optužnice protiv 902 osobe zbog delovanja kao plaćenici pod ukrajinskom komandom, a da je 97 osoba iz 26 zemalja već osuđeno.