Pomeni na Petrovačkoj cesti

Iz­ve­sno Za­vi­čaj­no udru­že­nje „Pe­tro­vač­ka ce­sta”, sa se­di­štem u Lak­ta­ši­ma, Re­pu­bli­ka Srp­ska, pre ne­ko­li­ko da­na upu­ti­lo je „po­ziv me­di­ji­ma” u ko­jem ih oba­ve­šta­va da or­ga­ni­zu­je obe­le­ža­va­nje zlo­či­na na Pe­tro­vač­koj ce­sti pod na­zi­vom „Isti­na na pu­tu stra­da­nja, Pe­tro­vač­ka ce­sta – 30 go­di­na ka­sni­je” i po­zi­va ih da na­ja­vlju­ju, pra­te i iz­ve­šta­va­ju o nje­go­vim ak­tiv­no­sti­ma, na­ja­vlju­ju­ći, iz­me­đu osta­log: „Cen­tral­no obe­le­ža­va­nje i po­men uz pri­go­dan me­mo­ri­jal­ni pro­gram, bi­će upri­li­čen i 7. av­gu­sta u me­stu Ja­nji­la kod B. Pe­trov­ca, kod ob­no­vlje­nog obe­lež­ja, na ko­me su pr­vo­bit­no ne­po­zna­ti po­či­ni­o­ci 2011. uni­šti­li dr­ve­ni krst, a ko­ji je Od­bor za nje­go­va­nje tra­di­ci­ja oslo­bo­di­lač­kih ra­to­va Vla­de Re­pu­bli­ke Srp­ske iste go­di­ne ob­no­vio u vi­du me­tal­nog spo­men-kr­sta, vi­so­kog šest i po me­ta­ra.”

Po­što „Ve­ri­tas” sa sve­šten­stvom Epar­hi­je bi­hać­ko-pe­tro­vač­ke sve pret­hod­ne go­di­ne na go­di­šnji­cu stra­da­nja pra­vi na tom me­stu po­men kra­ji­škim žr­tva­ma i po­što do sa­da ni­kad ni­smo ni ču­li za po­me­nu­to za­vi­čaj­no udru­že­nje, pa­žnju nam je pri­vu­kao ci­ti­ra­ni deo po­zi­va, ko­li­ko zbog da­tu­ma odr­ža­va­nja, ko­ji se po­kla­pa sa da­nom ka­da je i „Ve­ri­tas”, uz bla­go­slov bi­hač­ko-pe­tro­vač­kog vla­di­ke go­spo­di­na Ser­gi­ja, ta­ko­đe na­ja­vio odr­ža­va­nje po­me­na is­pred spo­men-kr­sta, ko­jeg će Nje­go­va sve­tost i slu­ži­ti, što je do­go­vo­re­no de­se­tak da­na pre po­ja­ve „po­zi­va me­di­ji­ma”, to­li­ko i zbog ne­tač­nih na­vo­da o na­či­nu i no­si­o­cu po­di­za­nja ovog spo­men-obe­lež­ja, što me je i pod­sta­klo da re­a­gu­jem i iz­ne­sem isti­nu o po­di­za­nju spo­men-obe­lež­ja kra­ji­škim žr­tva­ma na Pe­tro­vač­koj ce­sti.

Elem, u av­gu­stu 2006. go­di­ne, u or­ga­ni­za­ci­ji Re­pu­blič­ke or­ga­ni­za­ci­je po­ro­di­ca za­ro­blje­nih i po­gi­nu­lih bo­ra­ca i ne­sta­lih ci­vi­la Re­pu­bli­ke Srp­ske, na me­stu gra­na­ti­ra­nja ko­lo­ne na Pe­tro­vač­koj ce­sti, po­sta­vljen je je­dan dr­ve­ni krst. S ob­zi­rom na to da po­red kr­sta ni­je bi­lo dru­gih ozna­ka (o žr­tva­ma i po­či­ni­o­ci­ma), isti je ne­ko­li­ko pu­ta od stra­ne „ne­po­zna­tih li­ca” pre­te­ste­ri­san. Zbog to­ga su 2010. go­di­ne „Ve­ri­tas i pri­ja­te­lji” oko tog kr­sta po­sta­vi­li mer­mer­ne plo­če na no­vo­i­zgra­đe­no be­ton­sko po­sto­lje, na ko­ji­ma su is­pi­sa­ni po­da­ci o žr­tva­ma, po­či­ni­o­ci­ma i vre­me­nu do­ga­đa­ja.

Na pred­njoj plo­či pi­še: „Na ovom dru­mu 7. av­gu­sta 1995. go­di­ne, od ra­ke­ta is­pa­lje­nih iz avi­o­na hr­vat­skog rat­nog zra­ko­plov­stva na iz­be­glič­ku ko­lo­nu iz Re­pu­bli­ke Srp­ske Kra­ji­ne, ži­vo­te iz­gu­bi­še:

Mi­ka Ko­va­če­vić (1912) iz Be­glu­ka kod Do­njeg Lap­ca; Da­rin­ka Da­ne Dr­ča (1927) i nje­ni unu­ci Jo­vi­ca Du­ša­na Dr­ča (1989) i Mir­ja­na Mi­la­na Du­ba­jić (1974), svi iz Bro­ti­nje kod Do­njeg Lap­ca; Ne­ven­ka (1984) i Žar­ko (1986), de­ca Spa­se Ra­ji­ća iz Do­njeg Lap­ca; Kr­stan Ob­ra­da Vu­ko­vić (1951), ro­đen u Han Ku­li kod Ba­nja­lu­ke i nje­gov sin Dar­ko (1982), ro­đen u Bi­ha­ću, obo­ji­ca ži­ve­li u Do­njem Lap­cu, i Bran­ko Ste­va­na Stje­lja (1923) i nje­gov sin Mir­ko (1961) iz Na­di­na kod Ben­kov­ca.”

A na plo­či sa su­prot­ne stra­ne pi­še: „Na pet­na­e­sto­go­di­šnji­cu stra­da­nja ovih ne­vi­nih žr­ta­va, spo­men-plo­ču po­sta­vi­še ’Ve­ri­tas’ i pri­ja­te­lji.”

Tekst znam na­pa­met jer sam ga ja sa­sta­vio.

S ob­zi­rom na do­tra­ja­lost dr­ve­nog kr­sta i mo­guć­nost po­nov­nog ošte­će­nja, mi Kra­ji­šni­ci oku­plje­ni oko „Ve­ri­ta­sa” od­lu­či­li smo da dr­ve­ni za­me­ni­mo me­tal­nim kr­stom jer je oce­nje­no da ovaj do­ga­đaj za­slu­žu­je mo­nu­men­tal­ni­je obe­lež­je i zbog bro­ja stra­da­lih, po­seb­no de­ce, i zbog to­ga što Kra­ji­šni­ci do ta­da ni­su bi­li u mo­guć­no­sti da na pod­ruč­ju Hr­vat­ske po­di­žu spo­me­ni­ke svo­jim su­na­rod­ni­ci­ma stra­da­lim u ra­tu 1991–1995.

Ve­ći deo nov­ca za no­vi me­tal­ni krst, na osno­vu do­go­vo­ra „Ve­ri­ta­sa” i Po­šte Re­pu­bli­ke Srp­ske, obez­be­đen je u no­vem­bru 2010. go­di­ne upla­tom gra­đa­na Re­pu­bli­ke Srp­ske na hu­ma­ni­tar­ni te­le­fon. Pla­ni­ra­li smo da sta­ri dr­ve­ni krst za­me­ni­mo no­vim me­tal­nim do go­di­šnji­ce ovog tu­žnog do­ga­đa­ja 2011, zbog če­ga smo od op­šti­ne Bo­san­ski Pe­tro­vac za­tra­ži­li odo­bre­nje, a i iz­ra­da me­tal­nog kr­sta bi­la je u to­ku po pro­jek­tu ta­da mla­dog ba­nja­luč­kog ar­hi­tek­te Mar­ka Bil­bi­je, si­na mog rat­nog dru­ga Si­me, po­zna­tog ba­nja­luč­kog hi­rur­ga, ko­ji je, na mo­ju mol­bu, pro­je­kat ura­dio bes­plat­no.

No­ću 3/4. ju­la 2011. go­di­ne, pre ne­go što smo us­pe­li da sta­ri dr­ve­ni za­me­ni­mo no­vim me­tal­nim kr­stom, ne­po­zna­ti po­či­ni­o­ci su po­no­vo de­va­sti­ra­li po­sto­je­će dr­ve­no obe­lež­je. Dan po­sle, na li­ce me­sta iza­šli su pred­stav­ni­ci MUP-a i Si­pe i sa­či­ni­li za­pi­snik o uvi­đa­ju. Utvr­đe­no je da je dr­ve­ni krst po­no­vo pre­se­čen, a usled nje­go­vog pa­da ošte­će­ne su i mer­mer­ne plo­če. Po­či­ni­o­ci ovog ošte­će­nja, kao ni onih ra­ni­jih, ni­su iden­ti­fi­ko­va­ni ni pro­ce­su­i­ra­ni.

Spo­me­nik u ob­li­ku sti­li­zo­va­nog pra­vo­slav­nog kr­sta, kra­ko­va vi­si­ne šest i ši­ri­ne tri i po me­tra, iz­ra­đen od ner­đa­ju­ćeg če­li­ka (rost­fra­ja) ipak je po­sta­vljen na već ra­ni­je iz­gra­đe­no po­sto­lje na ko­jem su se na­la­zi­le i mer­mer­ne plo­če s na­ve­de­nim po­da­ci­ma. Ob­no­vlje­ni spo­me­nik ot­kri­ven je na še­sna­e­sto­go­di­šnji­cu tog tra­gič­nog do­ga­đa­ja, ka­ko je i bi­lo pla­ni­ra­no. Istog da­na je i osve­štan od stra­ne ta­da­šnjeg bi­hać­ko-pe­tro­vač­kog vla­di­ke go­spo­di­na Hri­zo­sto­ma.

Sve ovo, i mno­go vi­še, pi­še u mom ra­du „O spo­me­ni­ci­ma ko­je je ’Ve­ri­tas’ iz­gra­dio na pod­ruč­ju Re­pu­bli­ke Srp­ske i Fe­de­ra­ci­je BiH”, ko­ji je pre­zen­to­van na Okru­glom sto­lu: „Kul­tu­ra pam­će­nja i od­nos pre­ma isto­rij­skim spo­me­ni­ci­ma”, odr­ža­nom u Ba­nja­lu­ci 28. i 27. sep­tem­bra 2018, a rad je ob­ja­vljen u Zbor­ni­ku ra­do­va sa ovog Okru­glog sto­la.

Po­red ne­tač­nog is­ti­ca­nja či­nje­ni­ca o po­di­za­nju spo­men-kr­sta, udru­že­nje „Pe­tro­vač­ka ce­sta” je na svoj lo­go, bez zna­nja i odo­bre­nja nje­go­vog auto­ra i na­ru­či­o­ca, ugra­di­lo i sim­bol spo­men-kr­sta s Pe­tro­vač­ke ce­ste, po­vre­div­ši ti­me autor­ska i vla­snič­ka/ko­ri­snič­ka pra­va i do­ve­lo u za­blu­du jav­nost zlo­u­po­tre­blja­va­ju­ći pi­je­tet pre­ma ne­vi­nim žr­tva­ma stra­da­lim od avio-gra­na­ti­ra­nja Hr­vat­ske voj­ske.

Za­sme­ta­la nam je i ba­ha­tost pred­sed­ni­ka po­me­nu­tog za­vi­čaj­nog udru­že­nja, ko­ji se „na sva usta” hva­li da su od Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va, Upra­ve za sa­rad­nju s di­ja­spo­rom i Sr­bi­ma u re­gi­o­nu Re­pu­bli­ke Sr­bi­je za ovo­go­di­šnje or­ga­ni­zo­va­nje po­me­na na Pe­tro­vač­koj ce­sti do­bi­li ve­li­ka fi­nan­sij­ska sred­stva, ko­ja mo­ra­ju i oprav­da­ti, a po­što ne­ma­ju ni­ka­kvog is­ku­stva u or­ga­ni­zo­va­nju po­me­na (na in­ter­net­skoj stra­ni­ci or­ga­ni­za­ci­je pi­še da je osno­va­na u de­cem­bru 2024. i da je do sa­da ima­la dve ak­tiv­no­sti ko­je su se od­no­si­le na po­de­lu pa­ke­ti­ća de­ci za Bo­žić i Us­krs).

U do­sa­da­šnjoj prak­si ni­smo ima­li slu­čaj da jed­no tek osno­va­no udru­že­nje bez­ob­zir­no, bez do­go­vo­ra i pri­stan­ka do­sa­da­šnjih or­ga­ni­za­to­ra, pri­sva­ja i pre­u­zi­ma ra­ni­je uho­da­nu i usta­lje­nu prak­su obe­le­ža­va­nja go­di­šnji­ce stra­da­nja ne­vi­nih žr­ta­va.

Pred­stav­ni­ci „Ve­ri­ta­sa” iz kan­ce­la­ri­ja u Be­o­gra­du i Ba­nja­lu­ci i sve­šten­stvo Epar­hi­je bi­hać­ko-pe­tro­vač­ke od ka­da je po­sta­vljen dr­ve­ni krst sva­ke go­di­ne su na go­di­šnji­cu odr­ža­va­li po­men kra­ji­škim žr­tva­ma na tom me­stu. Po­me­ne smo odr­ža­va­li i kad nas je bi­lo ma­lo i kad nas je bi­lo ma­lo vi­še. I ni­ko ni­je po­sta­vljao pi­ta­nje da li ne­ko fi­nan­sij­ski po­dr­ža­va do­la­zak uče­sni­ka na po­men. A uvek je bi­lo za go­ri­vo, cve­će i sve­će.

Po­sled­njih de­se­tak go­di­na na go­di­šnji­cu ovog do­ga­đa­ja oko spo­men-obe­lež­ja oku­plja se sve vi­še lju­di iz Hr­vat­ske, Fe­de­ra­ci­je BiH, Re­pu­bli­ke Srp­ske i Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Re­dov­no do­la­zi i de­le­ga­ci­ja iz Do­njeg Lap­ca, oda­kle je ve­ći­na žr­ta­va. Već je po­sta­la tra­di­ci­ja da sko­ro svi uče­sni­ci po­sle po­me­na od­la­ze u Dri­nić, u naj­ma­nju op­šti­nu u Srp­skoj i naj­bli­že me­sto spo­me­ni­ku na Pe­tro­vač­koj ce­sti, gde se naj­pre po­se­ti Spo­men-so­ba po­gi­nu­lim srp­skim voj­ni­ci­ma s pod­ruč­ja op­šti­ne Pe­tro­vac, a za­tim na­čel­nik ove mi­ni­ja­tur­ne op­šti­ne sr­dač­no pri­mi i ugo­sti sve po­se­ti­o­ce.

I po­men na Pe­tro­vač­koj ce­sti i po­se­te Spo­men-so­bi i pri­jem kod na­čel­ni­ka u Dri­ni­ću pro­že­ti su s mno­go emo­ci­ja i pam­te ih ka­ko do­ma­ći­ni, ta­ko i go­sti.

Po mi­šlje­nju nas iz „Ve­ri­ta­sa”, a u to­me nas po­dr­ža­va i pe­tro­vač­ko-bi­hać­ki vla­di­ka go­spo­din Ser­gi­je, ova­ko se iz­ra­ža­va pra­vi i is­kre­ni pi­je­tet pre­ma žr­tva­ma i tre­ba ga nje­go­va­ti i sa­ču­va­ti od bi­lo ka­kve kon­ta­mi­na­ci­je uslo­vlje­ne pa­ra­ma ili tre­nut­nim po­li­tič­kim (ne)pri­li­ka­ma. Ba­rem to­li­ko du­gu­je­mo ne­vi­noj deč­joj kr­vi pro­su­toj gra­na­ta­ma is­pa­lje­nim iz hr­vat­skih avi­o­na. Uve­ren sam da bi se s na­ma slo­žio i ve­li­ki knji­žev­nik Bran­ko Ćo­pić, i sam ro­đen u bli­zi­ni me­sta tra­ge­di­je, autor ču­ve­ne pe­sme „Na Pe­tro­vač­koj ce­sti” po­sve­će­noj sed­mo­go­di­šnjoj Ma­ri­ji, ko­ju po­la ve­ka ra­ni­je, na is­toj ce­sti, ta­ko­đe ubi­še „če­lič­ne ki­še iz tu­đin­skih avi­o­na”.

*Do­ku­men­ta­ci­o­no-in­for­ma­tiv­ni cen­tar „Ve­ri­tas”