Virtuelne diplomate 21. veka

INTERVJU
Internet, umreženi svet, elektronsko pregovaranje i eksplozija informacija uneli su velike novine u zanat i posao ljudi koje nisu prestali da nazivaju – „počasnim špijunima”. Iako su promene očigledne i dalekosežne, i dalje ima raskošnih balova, tajnih susreta, prljavih spletki i uzbudljivog života. Da li udavače sada sanjaju drugačije diplomate?

Uskoro bi trebalo da se pojavi, prva u nas, knjiga„Diplomatija i pregovaranje u informacionom društvu”, koju potpisuju dr Vojkan Vasković i Dario Kršić. Prvopotpisani i naš sagovornik drži predavanja poslediplomcima na Fakultetu organizacionih nauka.

Šta se podrazumeva pod pojmom virtuelna diplomatija? Kada se on pojavio?

– Termin virtuelna diplomatija pojavio se pre desetak godina. Tačnije rečeno, Američki institut za mir sa sedištem u Vašingtonu, pokrenuo je još 1997. poduhvat „virtuelna diplomatija” sa zadatkom da prouči uticaj informaciono-komunikacionih tehnologija na diplomatiju, posebno na prevladavanje međunarodnih sukoba. Prema definiciji, to je izmenjena diplomatija nastala umrežavanjem sveta.

Koliko informaciono-komunikacione tehnologije utiču na međunarodne odnose?

– Internet revolucija donela je suštinske promene u komunikaciji i poslovanju. Pojavili su se novi pojmovi, kao što su e-poslovanje, e-marketing, e-trgovina e-diplomatija itd. Svi s prefiksom elektronski („e”) imaju globalnu dimenziju. Iz istorije znamo da su tržišta povezana razmenom proizvoda, usluga i novca. Sada je dodata nova dimenzija – informacija. Globalno tržište, međunarodna proizvodnja, informaciona ekonomija i planetarni marketing osnovne su odlike poslovanja današnjice.

S druge strane, Internet je preobratio i informisanje i dezinformisanje. Može li neko da širi laži u uslovima kada je svaki građanin u prilici da čuje drugu stranu? Monopol države nad informacijama je ukinut, i to je možda najveći doprinos pomenutih tehnologija. Valja imati u vidu da čovečanstvo postoji hiljadama godina, a Internet tek dvadesetak-tridesetak.

Kojim se poslovima bave diplomate 21. veka?

– Oduvek je posao diplomate bio: predstavljanje, izveštavanje i pregovaranje. Nijedan nije, međutim, u stanju da predstavi svoju zemlju tako podrobno kao ona sama sebe na Internetu. Elektronska glasila se nadmeću u ponudi informacija, ali nedostaju lične veze i poverenje koje iz toga proizlazi. Dakle, prijemi i druženja ostaju za sva vremena.

I u izveštavanju su se dogodile velike promene: nekada je diplomata bio uvo i oko koje treba sve da vidi i čuje i da o tome izvesti. Zašto bi danas gubio vreme kada na Internetu sve piše, i to u obimu koji prevazilazi razumne granice; za analizu ionako postoje službe u matičnoj zemlji.

Diplomatsko izveštavanje u vezi s događajima ostaće bitno, ali podignuto na nivo „diplomatije koja vrednuje”. Od diplomate se očekuje da prepozna i shvati suptilne pokazatelja koji se mogu uočiti samo prisustvom na određenom mestu, to nijedna tehnologija ne može da priušti.

Na kraju je pregovaranje: nekada je diplomata bio prepušten sebi i uputstvima, za savet je morao da šalje kurira i čeka odgovor. S današnjim komunikacionim pomagalima to se obavlja jednostavno, štaviše postoje softverski alati za elektronsko pregovaranje (e-negotiation). Pregovaraju, u suštini, timovi stručnjaka. Buduće diplomate će i dalje učestvovati u međunarodnim pregovorima, ali će – za razliku od prethodnika – podeliti odgovornost sa ostalim učesnicima u elektronskom pregovaranju.

Kakve novine donosi elektronsko pregovaranje? Postoji li bojazan od zloupotrebe, pošto se to obavlja posredstvom Interneta?

– Bojazan postoji, ako znate da se zaštitite rizici su mali. Danas informacije zastarevaju tolikom brzinom da ponekad nije ni bitno da li su posle izvesnog vremena razotkrivene ili nisu. Trajno poverljivo se posebno štiti. Zloupotrebe su česte na sajtovima: napadi, izmene stranica itd. Uostalom, ti koji su izazvali najveće nevolje na Internetu u poslovnom pregovaranju pod kontrolom su država („Ešalon”).

Vraćaju li se diplomate, s primenom najsavremenijih tehnologija, svojem najizvornijem zanimanju – trgovinskom i ekonomskom posredovanju?

– Internet tehnologije su svet pretvorile u globalno selo. Razmena poruka je trenutna, s poslovne tačke nije važnoda li je sagovornik u susednoj zgradi ili na drugom kontinentu. S multinacionalnom kompanijom koja posluje po celom svetu postavlja se pitanje: Ko će je zastupati ili, bolje rečeno, koga će ona da zastupa? S druge strane, elektronsko poslovanje praktično ne poznaje granice: podignete sajt ma gde, robu dostavljate s različitih mesta, plaćanje obavljate karticama iz svakog dela sveta, a novac usmeravate na egzotične adrese s malim porezima. Ko i koga može da zastupa u ovakvim poslovima?

Iziskuju li nove tehnologije novu vrstu znanja i obrazovanja?

– Svakako. Nekada se od pismenog čoveka očekivalo da zna da čita i piše, danas da radi računaru – osnovni programi i alati namenjeni Internetu. Ako je ovo zahtev za obrazovanog građanina, od se diplomate očekuje znatno više.

Da li upotreba Interneta u diplomatiji izjednačava najbogatije i najsiromašnije zemlje?

– Ne, samo daje priliku i pravo da se čuje drugačije mišljenje, ma koliko bilo slabašno. Razvijene zemlje imaju institucije koje se bave cyber diverzijama i ratovanjem, na to su potrošeni milioni. Istorija je pokazala, na svu sreću, da briljantni umovi uspevaju da nadmaše kudikamo nadmoćnijeg protivnika.

Kome se carstvu privoleti: moći prinude(hard power) ili moći ubeđivanja (soft power)?

– Lepi nazivi za ružne stvari. Gola sila i ubeđivanje su oduvek išli jedno s drugim, bez obzira na redosled. Internet je ojačao značaj tzv. „meke moći” (soft power) koja se opisuje kao „nastojanje da se drugi navedu da žele ono što vi želite”. Od davnina je poiznato da pravilno odabrana, usmerena i napisana reč nosi ogromnu moć. Kada čitate „Umeće ratovanja”, napisano pre mnogo vekova, ne možete a da ne zapazite da se jedino tehnologija promenila, sve ostalo je isto. Sun Cuova misao „Najbolje je pobediti bez borbe” i danas vredi. U ekonomiji i politici marketing je pojednako važan, a elektronski mediji su glavni prenosioci poruka.

Možda će globalno poslovanje multinacionalnih kompanija još više zapetljati stanje uvodeći u igru snagu novca (money power). To ćemo znati tek kada se ova kriza razreši.