Trampov carinski ultimatum Indiji

Ekonomija Indije je „mrtva”, njene netarifne barijere „odvratne su”: ima da nas puste na svoje tržište sa „nula carina”. Ali to neće biti dovoljno, jer ovo što rade sa naftom, nije dobro. Tim rečima, američki predsednik Donald Tramp obratio se Indiji, četvrtoj globalnoj ekonomiji, najmnogoljudnijoj zemlji sveta i osnivačkoj članici BRIKS-a.

Dan uoči ovih izjava, šef Bele kuće upozorio je Indiju da ili prestane sa kupovinom nafte iz Rusije, skupom preprodajom njenih derivata po svetu i masovnom nabavkom oružja, ili će se u sledećih 24 sata, odnosno vrlo brzo suočiti sa ozbiljnom kaznom Vašingtona.

Rusija je inače vodeći snabdevač Indije naftom, ispred Iraka, Saudijske Arabije i SAD. Koliko u fiskalnoj godini do marta 2025, Indija, koja 80 odsto neophodnih energenata nabavlja iz inostranstva, uvozila je 4,88 miliona barela nafte, to jest pet odsto više nego u prethodnom periodu. Istovremeno, Indija je povećala uvoz nafte iz Rusije po prilično diskontnoj ceni, na oko 1,76 miliona barela dnevno (rast od 7,3 odsto), pa je tako 36 odsto stranih barela na tržištu koje ima 1,4 milijarde ljudi.

Inače, nakon dogovora Trampa i indijskog premijera Narendre Modija u februaru, izvoz američke nafte u Indiju porastao je na oko 225.000 barela dnevno sa „prostorom za još oko 100.000 barela dnevno”, navode agencije. Naglo povećanom kupovinom ruske nafte posle izbijanja rata u Ukrajini (a nakon odluke EU da prekine snabdevanje svog tržišta sibirskim fosilnim gorivom), Indija je izbila u vrh svetskih izvoznika naftnih derivata (čiji promet nije stavljen pod sankcije Zapada). Značajan deo tih derivata iz Indije danas stiže na tržište EU, SAD i Velike Britanije.

Na koji način bi, čak i da želi da udovolji najnovijoj pretnji Trampa, Indija mogla odjednom da negde iznađe neophodnih 1,76 miliona barela dnevno, prilično je neizvesno. Globalne naftne berze, suočene sa pritiskom pod koji je Vašington nakon objave 1. avgusta da Indiji sledi tarifni razred od „plus 25 odsto”, uz još nespecifikovanu kaznu (zbog ruske nafte), stavio Nju Delhi, naslućuju mogući novi rast cene barela. I to sa sadašnjih oko 67 dolara po mernom buretu na skoro 80 dolara. Sve zbog novih dilema oko snabdevanja.

Donald Tramp u slučaju „Indija” deluje odlučno. Indija kupovinom sibirske nafte, potpomaže „mrtvu ekonomiju” Rusije i njenu ratnu mašineriju, i ne mari što zbog toga ginu milioni Ukrajinaca. Tako bi se mogao otprilike prepričati Trampov argument. Posmatrači uočavaju da najnovije obrušavanje šefa Bele kuće na Indiju, možda znači da Vašington možda nije završio sa „carinskim prestrojavanjem” stranaca.

Zvanični Nju Delhi, barem za sada, deluje prkosno.

„SAD je bila ta koja je, nakon početka rata u Ukrajini 2022. podsticala Indiju da kupuje rusku naftu kako bi pomogla stabilizaciji svetskog tržišta. Kao i svaka velika ekonomija, Indija će preduzeti sve neophodne mere da zaštiti nacionalne interese i bezbednost svoje ekonomije. Odluke o kupovini donosimo na osnovu cene nafte koja je dostupna na tržištu, i zavisno od globalne situacije u određenom trenutku” istakao je Randhir Džaisval, portparol Ministarstva spoljnih poslova Indije (MEA). U potonjem saopštenju navodi se da SAD i EU i dalje kupuju razne robe iz Rusije, dok istovremeno zahtevaju suspenziju trgovinskih veza Nju Delhija i Moskve. „Tamo gde je od interesa za SAD, oni nastavljaju da uvoze iz Rusije uranijum-heksaflorid za svoju nuklearnu industriju, paladijum za proizvodnju električnih vozila, đubriva, hemikalije... Evropska trgovina sa Rusijom ne uključuje samo energente, već takođe i đubriva, rudne proizvode, hemikalije, gvožđe i čelik, mašineriju i transportnu opremu”, podseća se u saopštenju indijskog Ministarstva spoljnih poslova.

Nju Delhi takođe ne ispušta iz vida i činjenicu da je EU od Rusije lane kupila robu za 78 milijardi dolara, to jest više nego Indija (69 milijardi dolara).

Da li će i koje „kaznene mere” Vašington „vrlo brzo” sprovesti nad Indijom, neizvesno je. Tramp je izgleda „izgubio strpljenje”, zahtevajući od Modija „da konačno izabere stranu”, ocenjuju berze. Inače, u redovima BRIKS-a, Kina i Rusija oštro su osudile najnovije pretnje Vašingtona Nju Delhiju kao „nelegitimne i neopravdane”.