Prav­da za Sr­be, No­bel za Tram­pa

Još po­čet­kom tra­ja­nja, a na­ro­či­to na­kon uspe­šnog okon­ča­nja kam­pa­nje or­ga­ni­zo­va­ne u po­kret „Sr­bi za Tram­pa”, na iz­bo­ri­ma za 47. pred­sed­ni­ka Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va već je po­sta­lo pla­ne­tar­no po­zna­to da su se upra­vo Sr­bi kao naj­sta­ri­ji i naj­broj­ni­ji me­đu slo­ven­skim na­ro­di­ma u ju­go­i­stoč­noj Evro­pi, ge­o­graf­ski re­če­no naj­ve­ćeg po­lu­o­str­va azij­skog kon­ti­nen­ta, sa ta­ko­zva­nog za­pad­nog Bal­ka­na, svim svo­jim ko­lek­tiv­nim bi­ćem, opre­de­li­li za Tram­pa i nje­go­vu dok­tri­nu: stva­ra­nje bo­ljeg, mul­ti­po­lar­nog i pra­ved­ni­jeg svet­skog po­ret­ka, ko­ji od po­čet­ka ne sa­mo pro­mo­vi­še, već i ostva­ru­je, po­sle če­ga pri­rod­no sle­di i naj­vi­še me­đu­na­rod­no pri­zna­nje – No­be­lo­va na­gra­da za mir.

Ni­šta neo­bič­no, jer Sr­bi su od pam­ti­ve­ka slo­bo­dar­ski, ni­kad osva­jač­ki na­rod, uvek na pra­voj stra­ni isto­ri­je, ko­ji od dru­ge po­lo­vi­ne pr­vog mi­le­ni­ju­ma no­ve ere ima svo­ju dr­ža­vu, kne­že­vi­nu (850. go­di­ne), što sa­mo po se­bi go­vo­ri da smo drev­na ne sa­mo na­ci­ja već i ci­vi­li­za­ci­ja, i lo­gič­no zah­te­va da pa­ro­la „Sr­bi za Tram­pa”, ma gde se na­la­zi­li, bu­de iz­dig­nu­ta na pi­je­de­stal.

Zbog sve­ga re­če­nog, kod Sr­ba je i da­nas „ži­va” na­rod­na po­slo­vi­ca: „Pam­ti pa vra­ti”, ili: „Či­ni do­bro – ne kaj se, či­ni zlo – na­daj se”.

Red je da se pred­sta­vim bar jed­nom re­če­ni­com: Po­re­klo (po pre­da­nju) ne­ma­njić­ko, me­sto ro­đe­nja i kr­šte­nja – Me­to­hi­ja, ma­na­stir Vi­so­ki De­ča­ni, pro­te­ri­va­nje s og­nji­šta od oku­pa­to­ra 1942. i 2000, ni­vo ste­če­nog zna­nja i obra­zo­va­nja, is­ku­stva: čo­ba­ni­na, na­jam­ni­ka, ro­bi­ja­ša i vi­še­de­ce­nij­skog čel­ni­ka u pro­iz­vod­nim pred­u­ze­ći­ma sa do 20.000 za­po­sle­nih, sa­ve­znog na­rod­nog po­sla­ni­ka, a na­ro­či­to ve­šti­ne ste­če­ne pri iz­ba­vlje­nju „Trep­če”, pri­vred­nog „Ti­ta­ni­ka”, iz nje­nog u vi­še­ve­kov­noj isto­ri­ji naj­du­bljeg po­to­nu­ća, po­ku­šaj aten­ta­ta i pro­gla­še­nja za me­na­dže­ra Bal­ka­na – Bu­ku­rešt 1995 (za­pi­sa­no u knji­zi „Ka­zi­va­nja o Trep­či 1303–2018”), či­ni me jed­nim od naj­kom­pe­tent­ni­jih me­đu na­ma da upu­tim pred­sed­ni­ku Ame­ri­ke jav­ni po­ziv da nam na do­bro uz­vra­ti bo­ljim, pod ge­slom „Tramp za Sr­be”.

Po­la­ze­ći od kon­sta­ta­ci­je jed­nog od ugled­ni­jih Sr­ba (g. J. Mo­sko­vlje­vić) da „isto­ri­ju me­nja­ju vo­đe, iz­u­zet­ni po­je­din­ci kao što po­re­dak pla­ne­ta­ma od­re­đu­je Sun­ce”, on je ži­vi pri­mer, jer ga je sam sve­vi­šnji iza­brao za svog iza­sla­ni­ka – Me­si­ju na Ze­mlji, pret­hod­no osu­je­tiv­ši ne­ko­li­ko aten­ta­ta, da spa­si čo­ve­čan­stvo od ka­ta­kli­zme, ko­ja bi sva­ka­ko usle­di­la na­stav­kom već za­po­če­tog tre­ćeg svet­skog ra­ta u Ukra­ji­ni, ko­ji su iza­zva­li upra­vo nje­go­vi pret­hod­ni­ci i evrop­ski sa­ve­zni­ci, o če­mu sam pi­sao u ko­lum­ni „Na­pad­nu­ta Ame­ri­ka na­do­mak zi­di­na Kre­mlja”, „Po­li­ti­ka”, 18. apri­la 2022.

Mi Sr­bi, ma gde se na­la­zi­li, oče­ku­je­mo da nam uz­vra­ti na na­šu po­dr­šku, na na­še do­bro. Po­treb­na je Tram­po­va do­bra vo­lja i po­tez pe­ra za sle­de­ća či­nje­nja:

Pr­vo, do­no­še­nje od­lu­ke o po­vla­če­nju pri­zna­nja ile­gal­ne i od ve­ći­ne čla­ni­ca Uje­di­nje­nih na­ci­ja ne­pri­zna­te mi­kro­dr­ža­ve „Ko­so­vo” (Me­to­hi­ja i Ko­so­vo), uz do­sled­no po­što­va­nje od­re­da­ba Re­zo­lu­ci­je 1244 Sa­ve­ta bez­bed­no­sti Uje­di­nje­nih na­ci­ja;

Dru­go, do­no­še­nje od­lu­ke o ga­še­nju (osta­ta­ka) Ha­škog tri­bu­na­la za Ju­go­sla­vi­ju, ko­ji je for­mi­ra­la upra­vo ad­mi­ni­stra­ci­ja biv­šeg de­mo­krat­skog pred­sed­ni­ka Bi­la Klin­to­na i da se svi pre­ži­ve­li Sr­bi ko­ji su od­slu­ži­li ili slu­že ka­zne za­tvo­ra ši­rom „de­mo­krat­ske” Evro­pe abo­li­ra­ju i pu­ste svo­jim po­ro­di­ca­ma, a pre­mi­nu­li da se re­ha­bi­li­tu­ju, jer svi oni pred­sta­vlja­ju he­ro­je od­bra­ne svog na­ro­da i dr­ža­ve od agre­so­ra, či­me bi se ski­nu­la kle­ve­ta kao i lja­ga s obra­za srp­skog ro­da i isto­vre­me­no is­po­što­va­lo me­đu­na­rod­no pra­vo.

Ovo sve zbog to­ga što je isto­ri­ja već po­tvr­di­la da je SFR Ju­go­sla­vi­ja na­pad­nu­ta upra­vo od ze­ma­lja „de­mo­krat­skog” Za­pa­da i da se ne mo­že go­vo­ri­ti da je uzrok nje­nom ras­pa­du bi­lo ka­kav gra­đan­ski rat i bra­to­u­bi­la­štvo već po­sle­di­ca agre­si­je. Sa­vre­me­ni­ci smo zlo­či­na ko­ji su iz­ve­le dr­ža­ve NA­TO-a to­kom po­sled­nje de­ce­ni­je 20. ve­ka, bom­bar­du­ju­ći is­klju­či­vo i opet sa­mo srp­ske dr­ža­ve na Bal­ka­nu: SR Ju­go­sla­vi­ju, od­no­sno Sr­bi­ju i Cr­nu Go­ru, Re­pu­bli­ku Srp­sku Kra­ji­nu i Re­pu­bli­ku Srp­sku.

I tre­će, da je pod ru­ko­vod­stvom Tram­pa, kao bo­gom­da­nim, stvo­re­na mo­guć­nost vi­še ne­go ika­da ra­ni­je, da se for­mi­ra je­din­stve­na, ja­ka i sta­bil­na srp­ska dr­ža­va (Sje­di­nje­ne Srp­ske Dr­ža­ve), što bi di­rekt­no uti­ca­lo na sta­bil­nost ta­ko­zva­nog za­pad­nog Bal­ka­na, od­no­sno ce­log pod­ruč­ja ju­go­i­stoč­ne Evro­pe, gde je po­treb­na nje­go­va sa­gla­snost kao vo­đe naj­moć­ni­je dr­ža­ve na pla­ne­ti Ze­mlji.

Kao tvo­rac iz­ba­vlje­nja „Trep­če” iz mr­tvih i kao je­dan od osve­do­če­nih pa­tri­o­ta, upu­ću­jem pred­sed­ni­ku Ame­ri­ke Do­nal­du Tram­pu jav­ni po­ziv da s vo­đom srp­skog na­ro­da re­a­li­zu­je pre­u­zi­ma­nje ovog „naj­bo­ga­ti­jeg po­se­da na Bal­ka­nu, tre­zo­ra Sr­bi­je, gde du­bo­ko u nje­nim rud­ni­ci­ma le­ži fi­zič­ka vred­nost u re­zer­va­ma olo­va i cin­ka, bi­zmu­ta i kad­mi­ju­ma, sre­bra i zla­ta” i mno­go dru­gih vred­nih mi­ne­ra­la, ka­ko pi­še po­zna­ti bri­tan­ski no­vi­nar, rat­ni iz­ve­štač Ro­bert Fisk u svo­joj re­por­ta­ži sa Ko­so­va i Me­to­hi­je, ob­ja­vlje­noj u lon­don­skom „In­di­pen­den­tu”, broj 437, od 21. ju­na 1998, na 99 go­di­na kao iz­raz vi­so­kog po­što­va­nja i za­hval­no­sti srp­skog na­ro­da na iskre­noj po­dr­šci ko­ju nam pru­ža.

I još ne­što.

Mo­je ak­tiv­no­sti da, to­kom po­sled­nje de­ce­ni­je dva­de­se­tog ve­ka, us­po­sta­vi­mo po­slov­nu sa­rad­nju s čel­ni­ci­ma me­ta­lur­škog kom­plek­sa za pre­ra­du kon­cen­tra­ta olo­va i kon­cen­tra­ta cin­ka ko­ji pred­sta­vlja­ju jed­no od naj­ve­ćih me­ta­lur­ških po­stro­je­nja u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma, a ko­je se na­la­zi u glav­nom gra­du dr­ža­ve Ju­te, Solt Lejk Si­ti­ju, gde su po­čet­kom pr­ve de­ce­ni­je 21. ve­ka odr­ža­ne Zim­ske olim­pij­ske igre, na­ža­lost pre­ki­nu­te su bom­bar­do­va­njem SR Ju­go­sla­vi­je. „Trep­či­ni” in­sta­li­sa­ni ka­pa­ci­te­ti za pre­ra­du kon­cen­tra­ta olo­va po ve­li­či­ni su pr­vi, a za pre­ra­du cin­ka po pri­me­ni naj­sa­vre­me­ni­je teh­no­lo­gi­je bi­li su na dru­gom me­stu na pla­ne­ti Ze­mlji.

No, ni­kad ni­je ka­sno, ako po­sto­ji in­te­res i do­bra vo­lja, jer bi se već na po­čet­ku no­vog mi­le­ni­ju­ma ostva­ri­la tri od pet (pr­va dva su ve­ra i slo­ga) ključ­nih srp­skih na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa, ko­je sim­bo­li­zu­je otvo­re­na ša­ka mo­je vi­so­ko uz­dig­nu­te de­sne ru­ke na te­ra­si zgra­de kon­gre­sa Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va – Ka­pi­tol Hi­lu i ta­ko ostva­ri prav­da za Sr­be, a No­bel za Tram­pa.

*Ge­ne­ral­ni di­rek­tor „Trep­če” to­kom po­sled­nje de­ce­ni­je 20. ve­ka