Prekoračenje dobre namere

Poslednjih dana u dvema kraljevačkim školama zabeleženi su „nesporazumi” nastavnika i đačkih roditelja. S obrazloženjem da je „loš predavač i prestrog u ocenjivanju znanja”, đaci jednog odeljenja četvrtog razreda Ekonomsko-trgovinske škole zatražili su „smenu” nastavnika matematike Dušana Žarkovića. Oni već duže bojkotuju njegove časove, a roditelji ih podržavaju protestujući s njima ispred škole. Profesor se, pak, brani tvrdnjom „da đaci ne uče, da je za dvojku dovoljno uraditi samo jedan zadatak od pet zadatih na pismenom, a nema popravke slabe ocene preko tetke, komšinice, kolega...” Na mukama je direktor škole Slavica Pajović-Dukić, koja treba da pronađe pravedno rešenje.

Nije, sigurno, ništa lakše bilo ni njenoj koleginici Mileni Bugarinović, direktorki osnovne škole u Sirči kod Kraljeva, čim se osmelila da roditeljima dece sedmog razreda, posle nekoliko usmenih i pisanih poruka, uputi „preteći” poziv za roditeljski sastanak. U njemu je navela da je „dolazak obavezan, a nedolazak će biti drastično sankcionisan i naknadni odziv roditelja obezbeđen privođenjem od strane MUP-a”.

Roditelji su se pobunili, a direktorka Bugarinović reagovala je objašnjenjem: „Želela sam tako da utičem na roditeljsku svest, da shvate da je u pitanju nešto alarmantno. Ta svojevrsna pretnja odnosila se, pre svega, na roditelje koji u školu dolaze samo jednom, uglavnom pred kraj školske godine.”

Razlog zbog koga je insistirala na obaveznom prisustvu roditelja na sastanku, kako je Bugarinović za „Politiku” objasnila, bio je „neuspeh đaka pomenutog razreda i učestala međusobna agresivnost učenika, ali i prema nastavnicima”.

Pokazalo se da je taj preteći poziv imao efekata, jer je ranije na roditeljske sastanke ovog razreda, u kome je 26 učenika, dolazilo tek desetak roditelja. Sada, odnosno 24. decembra ove godine, sastanku je prisustvovalo 33 roditelja, jer su za nekoliko đaka interesovanje pokazale i mame i tate. I bilo je raspoloženja prisutnih za dogovor o zajedničkom učešću u vaspitanju i obrazovanju dece, u tom, kako i stručnjaci tvrde, „najtežem poslu na svetu”. Roditelji su, bar verbalno, pristali da se u tome angažuju stalno umesto povremeno i da se potrude da decu podstaknu na rad umesto što im pružaju bezrezervnu podršku i olako i po decu štetno preuzimaju njihove dužnosti. Saslušali su, naravno, i šta škola u tom pogledu čini, bili su u prilici da hvale, kritikuju predlažu...

Iako su se iza ovog postupka direktorke Bugarinović skrivale dobre nemere, propisi su, međutim, propisi. U ovdašnjem načelstvu za obrazovanje ocenjeno je da upućivanje ovakvog poziva predstavlja „prekoračenje njenih ovlašćenja”.

Drugačije rečeno, u pitanju je prekoračenje dobrih namera zbog čega je, čini nam se, „ukor” za direktorku sasvim dovoljna „kazna”.