Ceo svet pod nogama

Paradoksalno, ali na štikle prvisu se popeli muškarci, a ne žene. Nosili su ih jahači konjapočetkom 16. veka, a Katarina de Miči je 1533. godine od obućara zatražila da joj napravi cipele pomoću kojih je „popravljala”svoju visinu. Cipele „od kojih se raste” tokom 16. i 17. veka postigle su zavidan uspeh u aristokratskim krugovima Francuske.

Pojedini istoričari umetnosti smatrali su kako legendarni osmeh Mona Lize najviše dugujemo upravo štiklama. Prema njihovim tvrdnjama, Leonardo da Vinči renesansnu lepoticu „mučio” je tankim štiklama od nekoliko santimetara, samo da bi postigao njen što zavodljiviji i senzualniji izgled.

Brzo i rado štikle su prihvaćene među „nobles” damama i postale su neprevaziđen simbol pomodarstva, klasnog statusa i bogatstva. Imati štikle na nogama značilo je imati sve „pod svojim nogama“.

Francuska revolucija je, međutim,uspela da na duži period štikle, koje su smatrane simbolom aristokratije i buržoazije, skloni u modni zaborav. Ipak, žilave kraljice glamura i ikone „dolče vite” nisu se lako predale, a na modnu scenu ponovo su se vratile sredinom 19. veka. Od tada su štikle doživljavale brojne transformacije. Domišljati dizajneri, u trci za zaradom, dosetili su se da bi sa štikala mogli „blesnuti” najrazličitiji dijamanti i drago kamenje. Svetske glumice, pevačice i aristokratija utrkuju se, poput Pepeljuge, koja će na svojoj cipeli prikačiti što veći kristal iz prestižne radionice „Svarovski”.

Bez ikakve sumnje, cipele sa visokom petom bile su i ostale predmet ženskog obožavanja, ali i medicinskog osporavanja. Jedno je sigurno, „crveni tepih” ne pamti ravne pete, koliko god da je „bolan” hod na visini od preko deset i više santimetara.

Uprkos lekarskim upozorenjima o štetnosti po zdravlje, štikle su tokom 20. veka uspele da se konačno postave i ustoliče kao jedan od bitnih imperativa seksualnosti i ženstvenog izgleda.

Zbog njih , kao zbog retko čega, žene su oduvek bile spremne „da trpe žuljeve i lome noge”, a većina muškaraca obožava da ih vidi na ženskim nogama, jer osim što bude skrivene strasti, one čine da noge izgledaju vitkije i lepše oblikovane.

Poznato je da su štikle i muški libido stari saveznici, a najnovija istraživanja koja je uradila Marija Karuto, urolog iz Italije, potvrdila su, na iznenađenje mnogih, da cipele sa „umerenom” petom od tri centimetra mogu imati pozitivan uticaj na žensko zdravlje, pre svega na spoznaju njihove seksualnosti.

Iako se sa ovim možda ne bi složila većina fizijatara, ortopeda i neurologa koji visoke štikle glasno „optužuju“ i ističu da njihovo dugotrajno nošenje može da dovode do ozbiljnih problema – od nateknutih zglobova, čukljeva do bolova u kičmi, svetske zvezde izgleda ne haju mnogo zbog medicinskih upozorenja.

 Na vrtoglavih 18 santimetara

(/slika2)Zanimanje za cipele sa ekstremno visokom petom nedavno je ponovo poraslo pošto je Gvinet Paltrou, slavna holivudska diva, prošetala na vrtoglavih 18 santimetara, a Viktorija Bekam izjavila kako je „nestabilna jedino na ravnom”.

U ovome ih podržava i Bojana Stefanović (24), diplomirani filolog, koja tvrdi da kada je za maturu, prvi put, stala na visoke štikle osećala se kao da se „u njima rodila”.

– Uvek ih nosim, u njima se osećam kao prava žena, lepše izgledam, hod mi je profilisaniji, a i muški pogledi se duže zadržavaju na njima – kaže ona.

Može li dugogodišnje nošenje štikli ozbiljno da naruši zdravlje, pitamo prof. dr Stevana Jovića, fizijatra, direktora Klinike za rehabilitaciju „Milutin Zotović” u Sokobanjskoj ulici.

– Visoke štikle prirodno menjaju poziciju kugličnog zgloba. Dolazi do narušavanja arhitekture tela koje može da poremeti kičmu, vrat, kompletan kičmeni stub. Čovek treba da poštuje prirodne zakone koje novi obrasci života i kulture menjaju, što nije dobro. Ako žene i odluče da nose štikle, posle toga bi takođe trebalo da budu odlučne u nameri da rade određene vežbe kako bi se mišići vratili u prirodnu poziciju – napominje prof. dr Jović.

Ne duže od četiri sata

Naš sagovornik napominje da žene ne bi smele dugo da stoje na štiklama.

– Zadržavanje na visokim potpeticama ne bi smelo da bude duže od četiri sata, a posle toga, iako je posao nekih žena u vezi sa estradom, manekenstvom, glumom ili pevanjem, što pre trebalo bi da se „spuste na zemlju” – ističe profesor Jović uz napomenu da postoje i životna doba kada je ravna obuća daleko prihvatljivija.

– Devojčice do punoletstva ne bi trebalo da nose štikle, ali i sa procesom starenja, kada kod žena počinje osteoporoza, kada je cirkulacija u nogama smanjena, treba izbegavati takvu obuću. U trudnoći, takođe, štikle nisu dobrodošle, pogotovo ukoliko postoje bolovi u kičmenom lumbalnom delu – kategoričan je profesor Stevan Jović.

Jedna od najpoznatijih kreatorki obuće u Srbiji – Danijela Biškup napominje da je najbitnije da cipele budu udobne i izrađene od kvalitetne kože ili drugih prirodnih materijala.

– Za dobru cipelu bitno je da materijal bude prirodan a kalup komotan, što znači ni veliki ni mali. Isti model cipela ne odgovara svakoj ženi – kaže Biškupova.

Dizajnerka, čiju obuću rado nose Anica Dobra, Mirjana Karanović i Ana Sofrenović, napominje da su ove sezone aktuelne čizme i cipele sa visokom petom na prednjoj platformi. Zašto žene toliko vole štikle?

– Štikle im, barem vizuelno, izduže noge i žene dobijaju seksepilniji stav. Na štiklama one dobijaju dodatnu dozu seksepila i erotične poželjnosti – zaključuje Danijela Biškup.