Blokade nisu opravdanje studentima za zamrzavanje godine

Kada se u toku studija dogode neočekivane situacije koje onemogućavaju studentima da blagovremeno ispunjavaju svoje akademske obaveze, a takvih atipičnih okolnosti je ove godine bilo pregršt – zamrzavanje, to jest status mirovanja studentskih prava i obaveza rešenje je kojim se privremeno pauzira studiranje u opravdanim slučajevima. Ovaj status, u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju i statutima visokoškolskih ustanova, odobrava se na zahtev studenata zbog: teže bolesti, upućivanja na studentsku praksu od najmanje šest meseci, služenja vojnog roka, nege deteta, održavanja trudnoće, kao i u slučaju nemogućnosti plaćanja školarine u trajanju od jedne godine.

Blokade i protesti koji su obeležili ovu akademsku godinu ne mogu da budu valjano opravdanje za zamrzavanje godine studija na fakultetima po važećim propisima, mada je poslednjim izmenama Statuta Univerziteta u Beogradu pravo korišćenja statusa mirovanja prošireno. Tako je studentima, dodatno, omogućeno da privremeno pauziraju studije i ukoliko je to što su onemogućeni da ostvare prava i obaveze definisane studijskim programom posledica okolnosti koje se nisu mogle predvideti, izbeći i otkloniti. Širok spektar proizvoljnih pa i oprečnih tumačenja ove dopune u akademskim krugovima rezultirao preporukama Rektorata UB koje su u vezi sa statusom mirovanja stigle dekanima, pa prosleđene i studentima.

U tom dopisu se podseća da je Odluka o izmenama i dopunama Statuta UB stupila na snagu 17. juna 2025. godine. Precizirano je da se ona ne može primenjivati na celu školsku godinu koja je započela 1. oktobra 2024. godine, jer bi to bila retroaktivna primena propisa. „Međutim, ona se može primenjivati ukoliko posle njenog stupanja na snagu nastane ili postoji nemogućnost ostvarivanja prava i obaveza definisanih studijskim programom usled okolnosti koje se nisu mogle predvideti, izbeći ili otkloniti ili nastanu drugi opravdani slučajevi zbog kojih se može odobriti mirovanje prava i obaveza. Ukoliko su se okolnosti zbog kojih je bilo nemoguće ostvarivanje prava i obaveza definisanih studijskim programom otklonile, nema mesta odobravanju mirovanja po tom osnovu, ali je i dalje to moguće učiniti u drugim opravdanim slučajevima. Koji su to drugi opravdani slučajevi, kao i trajanje perioda za koji se odobrava mirovanje ceni svaki postupajući organ na visokoškolskoj ustanovi”, tumačenje je rektorata.

Prema tome, blokade ne mogu da budu osnov za odobravanje statusa mirovanja u aktuelnoj školskoj godini, budući da su fakulteti uspostavili nastavu, neki su već nadomestili sva propuštena predavanja i organizovali deo predviđenih ispita, dok će većina ispitne rokove u okviru nadoknade sprovesti u predstojećih dva i po meseca do kraja ove akademske godine, koji je pomeren za 31. oktobar.

„Studentima koji planiraju da podnesu zahtev za mirovanje školske 2024/25. godine preporučuje se da zahtev, sa odgovarajućom dokumentacijom, predaju do 18. avgusta. Zahtevi predati do tada biće razmotreni u prvoj polovini septembra, kako bi studenti mogli da iskoriste što više rokova za polaganje ispita u slučaju odbijanja zahteva. Studenti svakako mogu, kao i do sada, zahtev za mirovanje podneti i kasnije, to jest pre kraja školske godine (31. oktobra)”, sugerisao je Filološki fakultet podsećajući pritom da se zamrzavanje ne može odobriti ako student u godini za koju traži mirovanje ima položene ispite.

Nema posebne procedure za odlučivanje o mirovanju statusa studenta po osnovu dodatnog kriterijuma kojim je dopunjen Statut UB, u odnosu na dosadašnja pravila koja važe za podnošenje zahteva i odobravanje privremenog zamrzavanja studija po drugim, ranije propisima predviđenim osnovama.

„Podnosilac zahteva za mirovanje treba da navede činjenice na kojima zasniva svoj zahtev. Činjenice je potrebno dokazivati, osim ukoliko su opštepoznate. Šta će se u konkretnom slučaju smatrati neophodnim i dovoljnim dokazom zavisi od prirode činjenica, ali i stava postupajućeg organa na visokoškolskoj ustanovi”, pojašnjeno je u dopisu koji je stigao iz rektorata.

Privremeno suspendovanje prava i obaveza studenata, nakon čega će nastaviti studije tamo gde su stali i u statusu koji su imali, može se odobriti za jednu celu školsku godinu, ili kraći period. Propisima nije regulisan broj studenata kojima može biti odobreno mirovanje, ali jeste ukupan broj budžetskih studenata, i o tome treba voditi računa prilikom odobravanja mirovanja, skreće pažnju uprava UB.

„Student zadržava status studenta koji se finansira iz budžeta u okviru jedne školske godine ako mu je odobreno mirovanje za period koji ističe pre kraja te školske godine. Student zadržava status studenta koji se finansira iz budžeta za narednu školsku godinu ukoliko mu je odobreno mirovanje u trajanju od jedne godine. U ostalim slučajevima ostvaruje pravo na budžetski status po opštim pravilima, koja se ne odnose na mirovanje”, objašnjeno je u preporukama rektorata.

Bez prava na stipendiju, kredit, dom, ali školarina mora da se plati   

Za vreme statusa mirovanja student ne pohađa predavanja, ne polaže ispite i istovremeno ne može da prima stipendiju ili kredit, ni da živi u studentskom domu... Ali ako je samofinansirajući student, nije oslobođen obaveze da plati školarinu.

– Pravila koja važe tokom mirovanja nalažu da nije moguće polagati ispite i predispitne obaveze, kao i da student nema pravo na povlastice koje proizlaze iz statusa studenta (stipendija, kredit, studentski dom, subvencionisana cena ishrane u menzama itd.). Školarina za samofinansirajuće studente čiji status miruje prenosi se u iduću školsku godinu (nema duplog plaćanja školarine), ali se i pravo na refundaciju 50 odsto školarine za prvi put upisane predmete može realizovati tek iduće školske godine. Godina provedena u mirovanju ne računa se prilikom rangiranja za budžet. Međutim, prema postojećim propisima koji ne zavise od fakulteta, vreme mirovanja računa se u ukupne godine studiranja prilikom rangiranja za studentske domove, stipendije i kredite – obavestio je studente Fakultet političkih nauka.