Jožikin most u Jajcu čuva uspomene

Specijalno za „Politiku”

Jajce – Na starom železnom mostu u Jajcu, građenom pre više od jednog veka, u vreme kada je ovim krajevima upravljala Austrougarska, uspomene prepričavaju meštanka Mara Stojanović (80) i njena gošća Dragica Perdan (68) iz Ostojićeva kod Bijeljine. One neguju prijateljstvo više od 40 godina. Upoznale su se na letovanju u Neumu 1983. godine. Od tada, posećuju se svake godine, a kontakte održavaju gotovo svakodnevno. U tome ih nisu sprečili rat ni izbeglištvo, kada je Mara sa porodicom odselila u Žagubicu u Srbiji, odakle je poreklom njen pokojni suprug Dragoš, Dragica je morala otići iz Tuzle u rodno Ostojićevo. Kada im je bilo teško, posebno u vreme smrti supružnika, tešile su jedna drugu. Pomagale su se, ohrabrivale, ali i delile srećne trenutke.

„Bungalovi u kojima smo letovali, u Neumu, te davne 1983. godine, bili su jedan pored drugoga. Ni slutile nismo da će ovaj susret, kojeg nam je sudbina podarila, prerasti u trajno prijateljstvo”, ispričala nam je Dragica u predvečerje vrelog letnjeg dana kada su mostom i celim gradom prolazili brojni turisti.

Jajce je i ovog leta krcato. Mnogi ne propuštaju priliku da prošetaju Ajfelovim, Plivskim ili Jožikinim mostom, blizu čuvenog vodopada, gde Mara i Dragica provode najviše vremena. Tu razgovaraju, odmaraju, osvežavaju okružene rekama. Za Maru, ovaj most prepoznatljiv po stotinama različitih katanaca s ispisanim imenima, datumima i porukama, cveću i kovanoj ogradi preko koje se pruža pogled na poslednji počinak Plive, budi posebnu emociju, oživljava uspomene. Tu je 1962. godine upoznala supruga Dragoša Stojanovića iz Žagubice u Srbiji. On je u gradu na Plivi i Vrbasu bio na odsluženju vojnog roka. Tokom izlazaka u grad, upoznao je tada petnaestogodišnju Maru. Zavoleli su se na prvi pogled i zarekli da će celi život biti zajedno. Kada je Dragoš odslužio JNA, a uniformu zamenio civilnim odelom, odlučio je da ostane u Jajcu. Na obostranu vernost Mara i Dragoš zakleli su se pred matičarem 1963. godine. Mara je imala 16, a Dragoš 20 godina.

„Sada ovde, na klupi, na mostu, često pričamo o tome, o prohujalim vremenima i uspomenama, o našoj mladosti”, kaže Mara, penzionerka i bivša službenica Građevinskog preduzeća „Pliva”. Kada je rat stao, ona i Dragoš su se vratili u svoju kuću u Jajcu.

„Dragoš je više nego ja želeo da se vratimo. Ovde smo proveli mnoge, lepe trenutke. On je bio čuveni frizer, svi su ga poznavali”, priča Mara. Prijateljstvo sa Dragicom, za nju je dragoceno.

„Udovice smo i ona i ja. Svakog dana se čujemo, porazgovaramo, ohrabrimo u nevolji ili podelimo radost, sreću. Poslednjih nekoliko godina, Mara nije u mogućnosti da dođe kod mene, ali zato ja dolazim u Jajce. Razgovaramo, šetamo, posećujemo mnoga mesta u ovom lepom gradu, punom naroda, lepote, svežine”, opisuje Dragica Perdan svoje prijateljstvo sa Marom Stojanović.

U hladovini mosta izgrađenog u vreme austrougarske uprave u BiH, Mara i Dragica na osnovu ličnog iskustva poručuju u glas: „Kada je najteže, prijateljstvo je najpotrebnije.”

Magija večne ljubavi na Plivi i sećanje na zasedanje AVNOJ-a

Veruje se da zaljubljeni parovi nakon što zaključaju katanac na ogradi mosta, a ključ bace u Plivu, ostvaruju magiju večne ljubavi. Naziv je dobio Ajfelov po sličnom načinu spajanja železne konstrukcije kao poznati Ajfelov toranj u Parizu. Navodno je Gustav Ajfel u svom birou projektovao ovaj most, a legenda kaže da je napravljen od ostatka konstrukcije pariskog tornja. Zovu ga i Jožikin ili kod Jožike, valjda zbog vlasnika kuće i kafane na prilazu mostu, a blizu muzeja AVNOJ-a. I sada se ovde prepričava anegdota kako je srednjoškolski profesor Ilija Jajalo pitao jednog učenika gde je održano Drugo zasedanje AVNOJ-a, a on odgovorio kod Jožike. Đak je delimično u pravu, jer je u blizini mosta Muzej Drugog zasedanja AVNOJ-a.