Studija australijskih istraživača o „Jadru"

U središtu globalne potrage za kritičnim sirovinama, gde se geopolitički interesi pre pliću sa lokalnim izazovi-- ma, projekat „Jadar” sve češće privlači pažnju međunarodne naučne zajednice. Nedavna studija, objavljena na prestižnoj akademskoj platformi „Springer”, daje detaljnu, višeslojnu analizu, postavljajući ovaj projekat kao „studiju slučaja” za bolje razumevanje izazova savremenog rudarstva.

Studiju „Litijum na raskrsnici: Geopolitičke, ekonomske i društvenoekološke složenosti projekta ’Jadar’ u Srbiji”, potpisuju istraživači Vlado Vivoda i Julija Loginova sa Univerziteta u Kvinslendu. Autori u uvodu ističu da se „Jadar” ne može sagledavati kroz samo jednu prizmu. To je, kako navode, „projekt sa mnogo lica” – istovremeno resurs budućnosti i izazov sadašnjosti, strateški adut i povod za javne rasprave, ali i primer koliko je teško izbalansirati interese lokalne zajednice, industrije i međunarodne politike.

Projekat „Jadar” predstavljen je kao ilustrativan primer izazova sa kojima se suočavaju savremeni rudarski projekti, jer se nalazi u središtu takozvane „mineralne trileme” – pokušaja da se obezbedi pouzdano snabdevanje sirovinama uz ekonomsku isplativost i očuvanje životne sredine.

„Glavni izazov je u tome da se nijedna od ovih komponenti ne zanemari zarad druge, jer bi takav disbalans mogao imati ozbiljne posledice – kako po lokalne zajednice i životnu sredinu koje su direktno pogođene rudarenjem, tako i po globalne lance snabdevanja koji zavise od ovih sirovina”, navodi se u studiji.

Vivoda i Loginova, oboje saradnici Instituta za održive minerale australijskog Univerziteta u Kvinslendu, posebno naglašavaju geopolitičku dimenziju projekta, ističući da se Srbija nalazi u jedinstvenoj poziciji – između interesa Evropske unije, SAD, Kine i Rusije. Upravo ta višeslojna pozicija otežava donošenje odluka, ali i povećava važnost projekata poput „Jadra” za međunarodne aktere.

Jedna od ključnih poruka studije je da projekat ima izuzetan značaj za energetsku bezbednost Evropske unije. Nedavna odluka Evropske komisije da ga uvrsti u listu strateških projekata za EU van njenih granica potvrđuje njegovu važnost za evropsku mineralnu autonomiju i ostvarivanje ciljeva Zelenog dogovora. Autori podsećaju da se iz jadarita ne bi dobijao samo litijum, već i bor – takođe kritična sirovina čija proizvodnja i snabdevanje trenutno zavise od uvoza.

Studija ne donosi zaključak o tome da li projekat treba realizovati ili ne, već poziva da se ta odluka donese na osnovu činjenica, analize i poštovanja svih uključenih strana. Jedan od aspekata koje su autori analizirali je način na koji se o „Jadru” govori u javnosti. Oni ukazuju na ulogu dezinformacija, kampanje širenja straha i pojednostavljenih poruka koje su, prema njihovim nalazima, doprinele polarizaciji javnosti i otežale vođenje konstruktivne rasprave.

Zato je, kako ističu, važno osloniti se na proverljive podatke, nezavisne analize i otvoreni dijalog u kojem će svaka zainteresovana strana – od lokalnih zajednica do međunarodnih organizacija – imati svoje mesto.

Studija ne ignoriše društvene i ekološke izazove projekta „Jadar”. Naprotiv, naglašava da su upravo oni presudni za njegov dalji razvoj. Autori pozivaju na transparentnost, uključivanje zajednice i stalno prilagođavanje regulatornog okvira ekološkim i društvenim standardima.

Poseban akcenat stavljen je na potrebu da se u procesima odlučivanja poštuju stavovi i očekivanja lokalne zajednice i da se odgovori na pitanja o uticaju na životnu sredinu ne daju kroz političke poruke, već kroz naučno potvrđene metode i procene.

„Jadar” je, kako zaključuju autori, istovremeno lokalni rudarski projekat i globalni test za energetsku tranziciju, za odnose između država i sposobnost društva da vodi debatu o složenim pitanjima na osnovu činjenica.

Dodatnu težinu ovom projektu daje činjenica da ga je Evropska unija uvrstila među strateške projekte izvan teritorije EU vodeći se strogim kriterijumima. Ova odluka potvrđuje da se projekat „Jadar” može razvijati u skladu sa evropskim ekološkim i tehničkim standardima, uz punu transparentnost i poštovanje međunarodnih normi. Jedan od ključnih uslova za ovaj status bio je i da projekat bude ekonomski održiv i koristan ne samo za Evropu već i za zemlju domaćina – Srbiju.