Sve bitke letećih vatrogasaca

Tog dana kada je reporter „Politike” posetio Helikoptersku jedinicu MUP-a Srbije u njihovoj bazi na Beogradskom aerodromu „Nikola Tesla”, u njoj su vladale uobičajene aktivnosti. Piloti i mehaničari su radili oko letelica, nakon višednevnog angažovanja na gašenju požara na više mesta širom zemlje. Na stajanci se nalazio helikopter čiji je zaglušujući zvuk motora parao vazduh, u novom hangaru mehaničari su izvodili radove na održavanju moćnog protivpožarnog „kamova 32”. U ovom objektu, izgrađenom nakon što je ova jedinica uvećana i modernizovana novim vazduhoplovima, nalazi se i H-215 „superpuma”, najsavremenija letelica u ovoj floti, kao i druge letelice.

Ovi vazduhoplovci su građanima dobro poznati po zadacima gašenja požara kakvih je ovog leta bilo mnogo, toliko da MUP Srbije do sada nije mogao da pozitivno odgovori na pozive iz inostranstva za njihovo angažovanje u borbi protiv vatrene stihije, kao što je to bilo tokom ranijih godina. A tada su pomagali u BiH, Severnoj Makedoniji, Grčkoj i Sloveniji.

„Samo tokom jula na gašenju požara na otvorenom prostoru bili smo angažovani na području Žitorađe, Prokuplja, naselja Vinci kod Golupca, Vranja, Kamene Gore kod Prijepolja i u okolini Niša”, kaže za „Politiku” Nenad Raičević, pilot koji leti na helikopterima „kamov 32”, H-145 i „gazela”.

U Helikopterskoj jedinici MUP-a Srbije, objašnjava naš sagovornik, radi se danonoćno, sedam dana u nedelji. Jedna posada je uvek dežurna i spremna da, po potrebi, poleti u najkraćem mogućem roku. Kada je reč o protivpožarnoj sezoni, u bazi su u pripravnosti dva helikoptera „kamov 32”, dve „superpume” i jedan H-145. Borba protiv vatrene stihije vodi se u saradnji sa Sektorom za vanredne situacije MUP-a, štaviše ova jedinica je na tim zadacima u ulozi njihove vazduhoplovne komponente.

„Angažujemo se po pozivu, prvo poleće manji helikopter radi izviđanja, najčešće je to H-145, a zatim ’kamovi’ i ’superpume’, koji neposredno gase požar odbacivanjem vode”, kaže Raičević.

A uslovi letenja na tim zadacima su veoma zahtevni, tada do punog izražaja dolazi obučenost posada.

„Leti se nisko, ponekad i kroz dim, helikopter nosi podvesni teret, vedro sa četiri ili pet tona vode, što je samo po sebi izazov. Često i duva vetar, menjajući pravac, što utiče na uslove leta i širenje požara. Instrumenti su pokazali da iznad vatre temperatura dostiže 45, a u samom kokpitu bude i preko 50 stepeni”, objašnjava Raičević.

On ističe ulogu mehaničara, koji su, osim što se staraju o ispravnosti letelica, i članovi posada. Njihov zadatak je da, dok helikopter lebdi iznad vodene površine, navodi pilota kako bi vedro bezbedno zahvatilo vodu ili da bi sa „kamova 32” pravilno bilo spušteno crevo koje usisava vodu u rezervoar. Velika je uloga i onih koje javnost ne vidi pri ovim akcijama, pripadnika Sektora za vanredne situacije koji navode letelice na vatru, a sa njima je na zemlji i neko od pilota kako bi kolegama dao svoje stručne sugestije. Tu je i tehničko osoblje koje na lice mesta dolazi sa cisternom za gorivo radi dopune helikoptera koji često po ceo dan lete gaseći požare, a po potrebi gorivo se može natočiti i na aerodromima u Nišu ili Kraljevu. Dovoljno je zamisliti koliko je logistike potrebno da bi četiri helikoptera bila angažovana trista kilometara od Beograda, na jugu Srbije.

„Vodu zahvatamo i iz prirodnih vodotokova, idealno je iz jezera, ako su dovoljno blizu požara. Takođe i iz reka, kao što je to nedavno bilo na Dunavu kod naselja Vinci. Međutim, na rekama se mora obratiti posebna pažnja zbog svega što one nose – granja, debala i slično. Kolege iz Sektora za vanredne situacije mogu i potoke da prilagode za uzimanje vode, produbljivanjem i proširivanjem njihovog korita, odnosno toka”, kaže Raičević.

Osim neposrednog gašenja, ovi vazduhoplovi se koriste i za prevoz vatrogasaca do požara na nepristupačnom terenu, može se reći da je reč o svojevrsnom desantu.

„Kamovi 32” mogu da ponesu pet, „superpume” četiri, a H-145 sedamsto litara vode koju zahvataju i u rezervoarima koje montiraju pripadnici Sektora za vanredne situacije. Na njima je da nađu ravnu površinu za postavljanje ovog rezervoara koji podseća na veliki bazen, pri čemu to mesto mora biti bez prepreka koje bi ugrožavale helikopter i u blizini odgovarajućeg puta za dopremanje vode cisternama. Veoma je važno da to bude na do pet minuta leta od požara, da se ne bi gubilo vreme na duže prelete i da bi požar što češće bio zasipan „vodenim bombama”. Dešava se da helikopteri toliko brzo prazne rezervoar da osoblje na zemlji uz velike napore jedva stiže da ih puni, da prati taj tempo.

„Uz sve napore, zadovoljstvo nam je da pomažemo građanima. Ne možeš ostati ravnodušan kada na zemlji vidiš čoveka koji usplahireno maše, pokazujući nam gde da ispustimo vodu, da mu spasemo kuću. A ovo je samo deo našeg posla, javnosti vidljiv tokom leta. Izvršavamo svaki zadatak koji se postavi pred nas, od sanitetske evakuacije do prevoza važnih ličnosti, zajedničkog uvežbavanja sa pripadnicima SAJ-a i druge”, kaže Raičević ističući da je Helikopterska jedinica MUP-a danas po opremljenosti prva u regionu i sigurno među prvih pet u Evropi.

Dve elise – bolja stabilnost i izuzetna nosivost

„Kamov 32” je helikopter ruske proizvodnje, prepoznatljiv po koaksijalnom rotoru (dve elise jedna iznad druge), što je praktično zaštitni znak ovog konstruktorskog biroa. To rešenje, bez repnog rotora, letelici daje izuzetnu stabilnost, bolju nosivost a i dužina trupa je kraća od drugih helikoptera te veličine, što je bitno pri lebdenju i blizini prepreka. Helikopterska jedinica ima dva vazduhoplova ovog tipa, koji mogu da nose pet tona vode u podvesnom vedru ili četiri tone u posebnom rezervoaru SP-32 koji se pričvrsti ispod trupa a vodu zahvata pomoću pumpe i dugačkog i širokog protočnog creva. „Kamov 32” je opremljen i vodenim topom dometa 40 metara koji je namenjen za gašenje požara u visokim objektima. Ova letelica je u mnogim zemljama sveta prihvaćena kao izuzetni protivpožarni helikopter.

„Kanaderi” nam ne bi odgovarali

Često se u javnosti mogu čuti pitanja zašto Srbija nema „kanadere”, najpoznatije protivpožarne avione koji sleću i na aerodrome i na vodu, koju tako zahvataju. U Helikopterskoj jedinici kažu da je odgovor jednostavan: nemamo odgovarajućih vodenih površina, kao morske zemlje. Osim toga, ovi avioni nose do sedam tona vode a „kamov 32” pet, „superpuma” četiri, s tim da, ako je vodozahvat blizu, helikopteri mogu da u zbiru naleta bace veću količinu vode za određeno vreme, jer „kanader” mora da odleti do mora i vrati se do požara, što se i dokazalo u praksi tamo gde su ovi avioni i helikopteri dejstvovali zajedno, kao što je to bilo u Grčkoj.